Petra: Na putu ka Ružičastom gradu

Zahvaljujući našem prijatelju Moufidu iz Jordana, vlasniku agencije Above and Below, imali smo priliku da dva dana uživamo u Petri, a s obzirom na to da nam je obezbedio i noćenje u prelepom hotelu „Petra Palace“ na pet minuta hoda od glavnog ulaza prisustvovali smo i performansu Petra noću. Znam da će sada većina ljudi da se pita a šta je Petra. Evo kratkog uvoda a onda sledi naša priča.

Nalazi se u današnjem Jordanu u blizini Mrtvog mora na oko 800 metara nadmorske visine. Bila je glavni grad poznatog trgovačkog naroda Nabatejaca. Grad sa istoka, zapada i juga bio je neosvojiv. Opkoljen strmim liticama u njega se ulazilo kroz uzan klanac. Ceo grad je uklesan u stenama koje su ružičaste boje, pa ga zovu i Ružičasti grad.

Nabatejaca nažalost više nema, čak se ne zna šta se sa njima desilo, ali oni su iza sebe ostavili prelepe građevine i grobnice, isklesane u stenama odozgo nadole. Otkrio ju je švajcarski istraživač Johan Burhardt 1812. godine zahvaljujući prevari koju je smislio. Čuo je priče tamošnjih meštana o ljubomorno čuvanom izgubljenom gradu. Prerušio se u Arapina, promenio ime i sa lokalnim vodičem ušao na željenu teritoriju pod izgovorom da hoće da poseti grob Arona, Mojsijevog brata. Videvši Riznicu i Urnov grob bilo mu je jasno da je na pragu velikog otkrića. Zahvaljujući njemu Petra je ubrzo postala poznata. Pre nego što uđete u staru Petru, prvo naiđete na novo naselje u kome su nikli poznati hoteli, butici, internet kafei, restorani, tako da turisti najčešće provedu noć u ovom gradiću kako bi na miru uživali u Petri. Konačno ulazimo i dugosanjani san je počeo da postaje stvarnost.

Pred nama je širok, prašnjav put od 800 metara do ulaza u kanjon Sik. Lokalci nam nude da ga pređemo konjima ili kočijama, mi to odbijamo jer imamo svoj tempo i plan zadržavanja na mestima koja želimo da vidimo. A to su do kanjona Sik Đing blokovi, velike kamene kocke, koje su bile duhovni stražari Nabatejaca i Obelisk grobnica. Ulazimo u kanjon Sik. Dug je 1.207 metara. Nad glavom su nam visoke stene u raznim bojama i oblicima. Negde je klanac jedva širok dva metra, a negde se njegova širina povećava na deset metara. Sunce ga nikad ne obasjava potpuno, ima dosta hlada i vrlo je prijatno prolaziti kroz njega. Boje klanca su od nežno sive, crvenkaste, boje cimeta, žućkaste, plave, bele.

Kako se kanjon sužava, očekujemo da nam se ukaže slika useka stene kroz koji izviruje Riznica. Vidimo delić njene lepote. Još par koraka napred, aparat mi podrhtava u rukama, izlazimo iz klanca na široki plato i konačno Riznica. Sedamo na klupu prislonjenu uz zid klanca i uživamo, gledamo - ne progovaramo. Isklesana u steni, elegantna, skladna, lebdi u masivu stene, visoka 146 metara. Građena klesanjem odozgo nadole.

Izvor: Danas
Foto: Whistling in the Dark / Flickr.com