Palić - bajka na severu Bačke

Palić sa svojim jezerom je pravi predstavnik prirodnih lepota Srbije. Lekovita voda, prelepe građevine, čarde i salaši u pesmama opevani

Niti Palić može bez jezera, niti bi jezero moglo bez svih onih vila, salaša, restorana, čardi, riblje čorbe, gulaša i paprikaša koji su proslavili ovaj turistički dragulj na severu Vojvodine. Vekovima, dakle, traju i Palićko jezero i mesto Palić, udaljeni od Subotice osam kilometara. Oslanjaju se jedno na drugo, ispomažu, dele radosti i rđave dane, uspehe i padove.

Bogat je letopis ovog kraja. Postoji nekoliko legendi o nastanku jezera. Jedna, da je stvoreno od suza pastira Pavla. Toliko suza je prolio dok je pojio svoje stado da se od njih stvorilo jezero. Druga, da je nastalo od Panonskog mora. Nekada se iz njega vadila soda, jer je bilo slano. Danas je voda u poptunosti slatkovodna. Postoji i legenda da je ovo jezero, nastalo na granici lesa i peska, dobilo ime po pustari Palij.

Prvi put se pominje još u 15. veku, a tri veka docnije pojedinci su prepoznali lekovita svojstva njegove vode i mulja, smatrajući da pomažu u izlečenju mnogih bolesti. Palić je postao banja 1845. godine kada je izgrađeno i kupatilo. Ali, pravi bum i procvat doživeo je kada je 1883.godine otvorena pruga Budimpešta - Zemun. I još veći kada je 1897. godine do Subotice otvorena tramvajska linija.

Dugo je tramvaj tutnjao između Subotice i Palića, prevozeći hiljade turista, ali i Subotičane koji su na Palić putovali na posao ili su na njemu provodili vikend. Nostalgično kloparanje tramvaja je zauvek utihnulo 2. aprila 1974. godine.

Palić je, dakle, izgubio tramvaj, ali je u drugoj polovini dvadesetog veka dobio odmarališta, sportske centre, vile, restorane... U letopisu se pominje i ovaj značajan datum - 1978. godine iskopana je prva bušotina termomineralne vode, da bi već 1984. proradio termalni bazen. Nema ko mu se od kupača nije obradovao, jer su konačno dobili priliku da se brčkaju u toploj i lekovitoj termalnoj vodi čija temperatura dostiže oko 36 stepeni Celzijusa i koja se svrstava u natrijum-hidrokarbonatno-jodno-sulfidnu vodu. Od juna do oktobra je moguće uživati u lekovitoj vodi, što blagotvorno deluje na reumu i postreumatska stanja lokomotornog aparata. Stručnjaci kažu da je mesto idealno za rehabilitaciju i oporavak od ovih zdravstvenih tegoba.

Mislilo se ovde na odmor, zabavu, ali i na čistu vodu. Jedan prečistač je uveliko radio, ali su u planu bila nova ulaganja i još čistija voda. To se i dogodilo 1995. godine kada je pušten u rad kanal Tisa–Palić. Jezerska voda je tada postala neuporedivno čistija, pa su joj se obradovali ne samo kupači i izletnici, već i mnogi slatkovodni “stanovnici”.

Ima Palić i uvek dobro posećen zoološki vrt, restorane, hotele, vile, čarde, lepo šetalište kraj jezera, zdanja burne prošlosti i unikatne arhitekture. Ima vilu Lujzu, vodotoranj, neobičan beleg sa natpisom na samoj obali jezera... Pa ipak, jedan ugostiteljski kutak je sinonim ovog mesta, njegova institucija, u neku ruku i ponos. To je restoran “Mala gostiona” koji posluje u sastavu kolektiva “Elit Palić” i traje već 161 godinu. U njoj, kad je o hrani reč, ima svega u izobilju: oko 50 jela vojvođanske, mađarske, srpske i internacionalne kuhinje. Pije se vino iz subotičko-horgoške peščare, točeno iz bureta i ne propuštaju slatkiši poput štrudle sa makom, sirom i orasima. Takav, višegodišnji trud se na kraju i isplatio jer je “Elit Palić” nagrađen prestižnim priznanjem “Brend lider”.

"Kada celog sebe posvetite gostima, onda stigne i ovakvo priznanje koje je zaslužio ceo kolektiv", zadovoljan je direktor Josip Šušnjar.

Palić je idealan za šetnju, jer je čistog vazduha u izobilju. Jezero je i pogodno za one koji vole jedriličarstvo i pecanje. Takođe, cveće je jedan od aduta da gostima bude prijatno. Ipak, okolina Palića se ne može zamisliti bez salaša. Onih nadaleko poznatih i u pesmama opevanim. Čuvenih salaša na severu Bačke.

Nekada se u njima živelo i skromno i teško, a danas su to mesta koja pružaju savršen odmor, u kojima se služe tradicionalna jela, sluša izvorna tamburaška muzika, pije najbolje domaće vino.

Sadašnji salaši ni približno nisu “kao oni nekadašnji”: prilagođeni su potrebama ljudi koji bi da pobegnu od gradske vreve, da se odmore i opuste. Zato mnogi nude komforan smeštaj, bazene, sportske terene, ergele i ribnjake.

Kad doputuju na Palić, gosti su u prilici da biraju na kojem će salašu da provedu nekoliko dana, možda vikend ili da ga posete zbog bogate trpeze.

Na istočnoj obali Ludoškog jezera je "Rokin salaš". Ima tradiciju od jednog veka. Na njemu nema struje, pa se kolači i jela naših staramajki pripremaju u furuni. Poznat je i po tome što čuva zbirku arheoloških predmeta pronađenih u okolini Ludoškog jezera, kao i etnološku zbirku.

Dva salaša, "Majkin" i "Cvetni", koji su na obodu Palića, takođe su ponos ovog kraja. U ljih svraćaju gurmani jer ovde mogu da naruče salaški pasulj, riblju čorbu, teleći perklet, paprikaš od pevca, svinjske papke, pečenu patku...

Izgrađen u etno-stilu i uređen da zadovolji potrebe gostiju željnih odmora i tradicionalne hrane, salaš “Jelen” je pogodan za porodičan odmor, ali i za grupe do 50 gostiju. Svi koji se ovamo upute, obavezno treba da probaju supu od morke. Gostima se pruža mogućnost da se kroz ravnicu voze fijakerom, a za ljubitelje letenja i visina organizuje se, u saradnji sa lokalnim aero-klubom, panoramsko razgledanje Palića motornim zmajem kojim upravljaju iskusni piloti.

Prilagođen je gostima koji vole odmor daleko od gradske vreve i tradicionalnu hranu. Ima, između ostalog, i sedam luksuzno opremljenih apartmana. Tako bi, u najkraćem, glasila “lična karta” salaša "Đorđević", 1.400 metara udaljenog od auto-puta Novi Sad - Horgoš. I u njemu sve sami specijaliteti: domaće testo sa sirom, paprikaš sa kupusom, bačke štrudle - savijače. Domaćini su se pobrinuli i za goste koji bi da se bave sportom i rekreacijom: imaju dva teniska terena sa noćnim osvetljenjem, terene za košarku i fudbal i trim-stazu u dužini od 400 metara. Idealan, dakle, ambijent za odmor od nekoliko dana.

Specifičan duh i autentični stil gradnje ima čardak “Šumski”. Nalazi se nadomak Palićkog jezera i u blizini je zoološkog vrta, a okružuje ga raznolika šuma. U poslednje vreme sve poznatiji i posećeniji, salaš i vinarija Zvonka Bogdana su u neposrednoj blizini jezera Ludoš. I na ovom salašu možete da uživate u vojvođanskim specijalitetima i zvucima tamburaške muzike. Mnogi posećuju i Vinski dvor u Hajdukovu, jedno zaista prelepo zdanje u kojem ćete se izuzetno prijatno osećati. Oni koji žele, mogu da skoknu do "Guljaš čarde" ili do "Martin salaša", koji je u stambenom delu Palića.

Ne može Palić bez jezera, vila, čardi, autentičnih zdanja, ali svakako ne može ni bez salaša. Zato svi opstaju i traju: i jezero, i Palić, i salaši.

Malo sunca i eto kupanja

Površina Palićkog jezera je oko 4,7 kvadratnih kilometara, a njegova dubina u proseku oko dva metra. Smatra se da najveća dubina dostiže oko 3,5 metara.

Obala jezera je oko 17 kilometara i svuda je uređena. U sezoni, kad je moguđe kupanje, temperatura vode je između 18 i 25 stepeni. Da bi voda bila prijatna za plivanje, tvrde dobri poznavaoci ovog zanimljivog mesta, potrebno je samo nekoliko toplih dana. Kako dubina jezera nije velika, sunce brzo zagreje vodu...

Kako stići do jezera

Ako ste na Palić krenuli automobilom, potrebno je da se sa auto-puta Novi Sad - Horgoš isključite kod izlaza Subotica Sever. Od auto-puta je Palić udaljen oko dva kilometra. Svi koji se opredele da do Subotice doputuju autobusom ili vozom, najbolje je da se prošetaju do hotela “Patrija” odakle za Palić saobraćaju lokalni autobusi. Zanimljivo je da je raskrsnica kod “Patrije” baš između autobuske i železničke stanice.

Palić je i nadomak Horgoša, graničnog prelaza sa Mađarskom. Jezero je od Beograda udaljeno 180 kilometara, i do njega se auto-putem može stići za oko sat i po.

Imućni gradili i letnjikovce

Kupalište sa objektima, po kojima se ova oaza i danas prepoznaje, otvoreno je 15. septembra 1912. godine, istovremeno kad je završena i Gradska kuća u Subotici. Tada su na Paliću sagrađeni: vodotoranj, Velika terasa, ženski i muški štrand. Polovinom 19. veka na severnoj obali jezera stvoren je veliki park. Imućni Subotičani su tada počeli da grade letnjikovce, a nicali sui hoteli.