Pariz i Rim, vašar ili visoka umetnost?

Blog učesnika projekta Putujemo u Evropu: Dva velika grada koja su kroz istoriju bili centri moći i stecišta velikih vladara danas su magneti za enorman broj turista. Bez obzira na to u kojem periodu ih posetite! Naročitu posećenost beleži Pariz i to preko cele godine. Sa razlogom je tako, jer zaista ima šta da ponudi.

Vanja Đurić
Filozofski fakultet, Novi Sad

Pariski metro prepoznajete po mirisu, ne tako prijatnom, ali zato savršeno funkcioniše pa i u najudaljenije delove grada stižete u proseku za dvadeset minuta. Korisno je uzeti dnevnu kartu, košta oko evro i po do tri evra, zavisi od zone. Može da se uzme na automatima, a posebno obratite pažnju na opciju “under 26” jer možete proći jeftinije ako imate manje od 26 godina.

Što se tiče vozova, dovoljno je reći TGV i odmah znate da to znači komfor, ali i brzinu. Tako da od Pariza do samog juga zemlje (u Kan na primer) stižete za pet sati.

Institucije kulture, simboli Pariza i dvorac Versaj, opšta su mesta koja jednostavno morate da posetite. Verovatno tako razmišljaju i turisti iz drugih delova sveta koji ovde dolaze, pa se u redu na ulaz u Versaj ili penjanje na Ajfelov toranj čeka i po više od sat vremena.

Ista je situacija i ispred restorana na Jelisejskim poljima, jer je ovde jesti ili piti kafu s pogledom na Trijumfalnu kapiju pravi prestiž. I mogu da ga priušte uglavnom Arapi.

Mona Lizini fanovi pohode Luvr i po svaku cenu fotografišu se pored “misterioznog osmeha” tako da zbog gužve pravi poklonici likovne umetnosti uglavnom odustaju od susreta sa Đakonodom.

Inače, u celom muzeju je gužva kao na pijaci. Međutim, zbog Da Vinčija, Ticijana, Velaskeza vredi i to pretrpeti. Uostalom jedan pogled na Senu, Notr Dam, zgradu Opere, Nacionalnu biblioteku, šetnja mostom Aleksandra III dovoljni su da povratite unutrašnji mir.

I jedan praktičan savet: ponesite i nešto toplije garderobe, čak i ako u julu idete u Pariz, ume da bude baš hladno.

Rim - topliji u svakom smislu

Rim je topliji grad - od ljudi, koji vas na ulici sasvim uredno pozdrave, do građevina koje nisu izgubile čar starog Rimskog carstva.

Naravno, na prvom mestu treba pomenuti Koloseum. Amfiteatar koji svojim oblikom govori koliko epoha je preživeo, ali se ravnopravno nosi sa urbanim delovima Rima. Ponekad vam se čini kao da izranja i uz Forum, vas podseća da vreme gladijatora nikada ne prolazi. O tome se pobrinula i uprava grada, pa sredovečne muškarce obučene u kostim gladijatora možete sresti na svakom većem Trgu. A ima ih mnogo i svakom se treba posebno posvetiti i doživeti njihovu lepotu i njihov značaj. Takav je Španski trg, a ne treba propustiti ni Panteon, Trg Navona, Trg Cveća, Trg Popolo...

Posebna priča je spomenik Viktoru Emanuelu II. Iako istoričari u njemu vide vojno-političku pozadinu, ovaj “spomenik” kao da je objedinio celu staru rimsku kulturu i svojom veličinom prkosi malim ljudima, koji samo mogu da mu se dive.

Po veličini Vatikan prednjači, ali i ne samo po tome. Religijski, istorijski i u pogledu umetnosti ova država ima mnogo toga da ponudi, a naročito vredi videti Sistinsku kapelu.

Iz Rima ne smete da odete a da ne ubacite novčić u fontanu Di Trevi, ne probate picu (sto grama je dva evra), koja je u skoro svakoj piceriji odlična, i da ne uživate u pravom italijanskom sladoledu (dva ukusa – dva evra).

Vespa se preporučuje, ali kao ekstremni sport, kojeg Rimljani najnormalnije svaki dan upražnjavaju.

Bili bismo im jaaaako zahvalni kada bi nas, sledeći put kada dođemo, obradovali po kojim semaforom. Bar na većim raskrsnicama.