Moje vreme uživanja – moja putovanja!

Podeli

Strast prema putovanjima kod mene je započela strašću prema putovanju avionom (otmice i Al-Kaida tih osamdesetih nisu još bile svakodnevna pojava). Naime, otkrivši draži “nebeske visine i brzine” štedela sam, kada god sam i koliko god sam mogla, kako bih se što češće obrela “na nebu”.

’94 sam donela definitivnu odluku da više ne čekam nijednu prijateljicu i počela sam da putujem sama. Želja mi je bila da što više toga vidim, a s’ obzirom na to da je život kratak za kuglu zemaljsku, plan je bio da uglavnom ne odlazim na isto mesto više puta.

Prvo “solo” putovanje bilo je naravno, u zemlji (tek da vidim da li umem i da li smem) i moj je izbor bio Herceg Novi, sa “osvrtom” na Ulcinj. U H. Novom sam “otkrila” da su čitanje knjige i ogroman šešir odličan “štit” od “neželjenih” poznanika. A u Ulcinju sam, ne-znajući gde ulazim (ili gde se nalazim), ne-uznemiravana čitala vec spomenutu knjigu, u kafiću punom Albanaca. Naime, ne znadoh (tada) ko je većina u Ulcinju te uleteh u prvi (na oko “ličeći”) kafić i bez mogućnosti da se predomislim (a pri tom ne ispadnem smešna “u društvu”), obreh se u kafiću sa desetak Albanaca (koliko ih se skupilo do kraja mog boravka u istom ne želim ni da Vam napišem, mada ne bih slagala kada bih rekla da me je ošacovao čitav albanski živalj Ulcinja (muškog pola)). Međutim, nije me uznemiravao niti jedan od prisutnih (izgleda finih Albanaca), pošto sam u startu, naručivši “Coca-Colu”, zamolila konobara da takve stvari unapred spreči.

Uspešno završena avantura u Crnoj Gori značila je “naravno” da sam spremna (i) za svet. Moj prvi solo izlazak u isti bio je pak razuman, sto znaci da nisam išla daleko. Tačnije, za prvu destinaciju preko grane odabrah Grčku i Pefkohori, jer, kao što znate i sami, tamo svaki Grk zna srpski i osećate se kao kod svoje kuće, a u inostranstvu ste !!! Dinamiku sam (inače tiha i uvek solo) napravila na odlasku. Naime, već prilično daleko od Pefkohorija, negde pred lepim Solunom, ukapirala sam da mi je (iako inače nemam običaj da zaboravljam bitno i neophodno) pasoš ostao na recepciji hotela te da nekako moram da se vratim po isti. I sta ću ???! .., sjurim se sa kraja autobusa do vozača (iskusni putnici zauzimaju sarage, kako bi džonjali na (svih) pet sedišta) i, onako bez daha, saopštim “gospodinu vozaču” svoj “problem”. A on, verovali vi meni ili ne, okrete onoliki autobus i “pravac” tj, nazad u hotel (iako je to za ostale putnike značilo da će celim putem sigurno da nas tera neki maler).

Svet na dlanu

Sledećih nekoliko godina “razgledala” sam Grčku, uglavnom njena ostrva Tasos i Rodos, kao i Kipar (grčku polovinu) i bila nezadovoljna jedino “mnogobrojnim mačkama” (nisam baš veliki ljubitelj istih, naročito ukoliko mi se non-stop motaju oko nogu i šetaju po stolu za kojim upravo večeram ) …

Posto apsolvirah Grčku, uputih se na sledeće ostrvo tj. na Maltu. A Malta je idealna za “ne-pasivne” turiste. Naime, to je toliko mala zemljica da je tokom svoga odmora sigurno obiđete i uzduž i popreko celu (nekoliko puta), tako da tu stvarno, iako je i lepo i blizu, vise ne morate da se vraćate …

Izrael ću, između ostalog prelepog i drevnog pamtiti (i) po smeću. Naime, prilazeći uskim ulicama Zidu plača (inace rođena sa osetljivim čulom mirisa) zgražavala sam se nad smradom i smećem koje me je okruživalo, da bi nas vodič kasnije/konačno obavestio kako je u čitavom Izraelu inače čistije, ali da je u toku štrajk đubretara !??!

Egipat, zemlja “hiljadu i jedne noci” je zemlja iz snova, Kairo je fenomenalan grad, piramide su jedino mesto na kojem sam samu sebe štipala kako bih bila sigurna da sam stvarno tu gde jesam, a Egipćani su (nekoliko njih u jednom danu) moji jedini prosci do sada (oni to odrađuju “na viđenje”, a ja inače buckasta, baš sam po nekoj njihovoj “meri” …)

Naredno putovanje bilo je “na gore”, do Češke i prelepog Praga. Doduše te su godine glavna “nemila” atrakcija bili tragovi poplave .., ali u društvu para iz N.Sada i Ćuprije, jednog Beogradjanina i jednog Jagodinca obišla sam sve što sam mogla i stigla. Oduševljena Pragom, a kasnije i preslatkom Bratislavom, puna utisaka iz parkova, dvoraca, crkava, muzeja, tramvaja “prelepe banje ruskih mafijaša”, restorana visoko na mostu, pabova i jazz kluba u kojem je u svako parče zida urezano nečije ime, neću zaboraviti ni rečenicu na koju nas je Beograđanin redovno podsećao, a koja glasi: “Pazi kako se ponašaš, svi smo mi mali ambasadori svoje zemlje” …

2004. sam imala sreću da posetim Englesku, provedem dve nedelje u “Eastborn School of English” i samo jedan dan u Londonu. Međutim osim što sam još uvek pod fenomenalnim utiscima, najlepši grad na svetu – London .., uticao je i na promenu moje “putujuće” filozofije (one da na jedno mesto ne idem dva puta). Naime, u božanstveni London moram otići još barem jedanput, mada se ne bih se bunila ni da tamo zauvek ostanem.

Za kraj mi još preostaje da vam objasnim na koji način ja to “špartam (za sada) po Evropi”, a nisam Rokfeler i živim u zemlji Srbiji. Međutim, sve vam je u naslovu. Neko uživa u dobrim kolima, firmiranoj garderobi i/li dobroj hrani, ja volim “isto takođe”, međutim, “najbolje obožavam” putovanja, te sam spremna na sve žrtve samo da negde odem. U Englesku, na primer, putovala sam na kredit koji otplaćujem do juna, ali zato u junu opet pakujem kofer ..., a onda vam pišem i o toj avanturi …

strana 1 od 33 idi na stranu