Obnavlja se staklena palata u Londonu

1851*

Kaže Dostojevski, pošto se vratio iz Londona i nekih drugih gradova sa zapada Evrope 1862, prvo u putopisu, pa zatim u Zapisima iz podzemlja i Zločinu i kazni, da ljudi vole da žive u mravinjaku kristalnog dvorca, koji nudi sitost i posedovanje, i gratnuje neporušivost. Ako žive u njemu, ljudi se neće pretvoriti u antropofage. Tamo veruju da su nadmoćni. Istorija pokazuje da sklonost čoveka ka rušenju sveta oko sebe i uništavanju drugog, tj. ka antopofagiji time nije uklonjena. Naprotiv, postala je "moralno", tačnije racionalistički opravdana.
Pa ipak, na kraju su svi ti falansteri, usrećiteljski projekti i građevine čovečanstva sazdane često od stakla i čelika, na kraju uništeni.

Kaže Dostojevski, pošto se vratio iz Londona i nekih drugih gradova sa zapada Evrope 1862, prvo u putopisu, pa zatim u Zapisima iz podzemlja i Zločinu i kazni, da ljudi vole da žive u mravinjaku kristalnog dvorca, koji nudi sitost i posedovanje, i gratnuje neporušivost. Ako žive u njemu, ljudi se neće pretvoriti u antropofage. Tamo veruju da su nadmoćni. Istorija pokazuje da sklonost čoveka ka rušenju sveta oko sebe i uništavanju drugog, tj. ka antopofagiji time nije uklonjena. Naprotiv, postala je "moralno", tačnije racionalistički opravdana.
Pa ipak, na kraju su svi ti falansteri, usrećiteljski projekti i građevine čovečanstva sazdane često od stakla i čelika, na kraju uništeni.

1851*