Brazil: Između beleze i tristeze

Gle! Pravi pravcati putopis!

I am a Brazilian from Sao Paulo City. A very good friend of mine , who is a Serbian speaker, translated this very nice article about Brazil to me. I am honoured to have people from the Balkans in my country. Have fun!

Lep tekst. Budi seceanja. Pogotovo na Lapu..koja jeste prava riznica muzike, dogadjaja, susreta. U istoj sam zivela mesec dana, tokom moje posete Brazilu 2009.te. Uspomena sa tog putovanja, nekako osecam, nece biti nikad nadmasena nekim drugim putovanjem. I dan danas nailazim po stanu na stvari koje sam donela sa tog putovanja, a koje bude velike emocije.. poput karte za zicaru koja vodi na Secernu glavu (Pao de Sugar), ili prostirka za plazu (cini mi se da se zove tong ili cong?) sa likom Cristo Redentor-a. Pre dva dana sam isla do Brazilske prodavnice da kupim Gojabadu; kada sam prvi put kusala taj slatkis imala sam osecaj da jedem nesto rajsko. Obozavam i njihov rostilj uz koji se sluzi u tekstu pomenuta farofa. Kao i mandzioka koja se u Riu zapravo naziva Aipim.. Da ne zaboravim, pored Gojabade, kupila sam i Acai, zaledjen, kao i Pao de queijo..koji cu tek za koji dan da pecem - jer nisam htela odmah sve da pojedem. Rio je mesavina svega, bogatstva i siromastva, i lepote i prljavstine, i dobrote i kriminala..grad ima svoj miris, sada kada pomislim na Lapu osetim miris dok setam Avenijom Dr. Sà. Kosmopolitski grad u kome sam isla na koncerte i pozoriste..a i kupovala pivo u prodavnici-kolibi u jednoj od Favela pored Santa Tereze. Jela kolace u Columbus-u, jednoj od najlepsih poslasticarnica na svetu. Pila pivo u najstarijoj kafani u Riu, u ulici Rua Carioca.. Zatim bila na Maracani.. i dozivljaj kada Rambu Petkovicu svi skandiraju Petc, Petc.. Igrao Flamengo protiv Corinthians. Pobedili su sa 1:0. Leblon, Ipanema, Santa Tereza i neprevazidjena Lapa! A onda i Buzios..praia Geriba, praia Pero, Cabo Frio..ili vodopadi na tromedji tri regiona, Rio d. J, Sao Paola i Minas Geraisa; prelepo selo Visconde de Maua u kome sam prvi put probala, pored Gojabade i Bananadu! Uspomene, ukusi, mirisi. I gomila slika koja ce uvek podsecati na to. I ljubav.

Svaka cast!

Hvala na sjajnom tekstu

Lep, pismen i uglavnom tačan tekst, a pogotovo impresionira što je napisan posle samo dva meseca provedena u Brazilu.

Posle tri meseca života u Riju mogu samo da dodam dve stvari:

Bezbednost u ovom gradu danas je neuporedivo bolja nego što je bila pre deset ili trideset godina. Najzad u Riju može da se šeta ulicom u bilo koje doba dana ili noći a da bezbednost bude na nivou bilo koje svetske metropole. Ranije je to bila naučna fantastika. Danas policija kontroliše najveće favele i narko-bosovi su uklonjeni iz grada. Mnogi su pohapšeni, a neki su pobegli i za sada deluje kao da još uvek nisu uspeli da se prestroje.

Druga stvar su empregade. Zaista je sve tačno opisano, jedino što taj način života polako nestaje. Ne i kod najbogatijih, naravno, ali kako Brazil ekonomski jača, srednja klasa se najzad javlja i sve je manje onih koji mogu sebi da priušte stalne empregade jer pored plate, koja nije ispod 400 evra, moraju da se plaćaju i doprinosi, kao i prevoz. Dnevnica spremačice koja dolazi par puta nedeljno je između 35 i 40€ plus prevoz, koji može biti skoro kao pola dnevnice. Nedavno je u jednom od najtiražnijih časopisa tema broja bila kako se pripremiti za život bez empregade.

Sve u svemu, lep tekst, hvala, dobro je da se što više piše o Brazilu, jer malo ljudi kod nas zna koliko nam je brazilski mentalitet blizak i koliko se lako navikavamo na život ovde.

Samo bih još dodao da je Rambo Petković kao niko doprineo za prepoznatljivost Srbije u Brazilu. Danas je ovde dovoljno reći, kada neko pita odakle ste, da ste Pećijev zemljak i svi kažu "aha, iz Srbije!".

Hocemo jos!!! :)

Brazil je ogromna i raznolika zemlja i o njemu bi se moglo jos mnogo toga napisati. Ovo deluje kao jedan izbor slicica koje svaka na svoj nacin osvetljavaju neke teme i fenomene. Tecan i razlozan tekst; moze da zbuni samo nekoga koga ionako zbunjuju pravopis, gramatika i sirina pogleda.

Brazilci i najsiromasniji, koji su odrasli u favelama bez struje, vode, i ponekad hrane. Za razliku od Srba su UVEK veseli i u najgorim situacijama ne pate za markama, brendovima, i skupim automobilima zadovoljni su sa bilo kakvim kicom. A najvise NIKAD ne psuju svoju zemlju, svoj poreklo, svoju veru i drzavu sto je Srbima normala. Jedino mi se ne svidja sto su fanaticki posveceni veri i prosto su iz ti zabluda i verovanja jednostavno malo zaostali i da ne kaze zatupljeni......svi veruju u Boga a najvise abortusa na svetu su upravo u Brazilu, ili radjanju 15 dece sa razlictim osobama, oni imaju "postovanje" za porodicnu instituciju, ali vrlo su labavi na delu te insitucije!

I já sam zbunjen sto naidjoh na neprepisan tekst sa stranih medija u rubrici putovanja bliskom nasem citalastvu.Lepo je to sto se sve vise pise o Brazilu.Dajte nesto ovako o o Venecueli,Peruu i Kolumbiji

Super text! @jeitinho, né razumem zasto se naglasava da je autor proveo dva meseca u Brazilu, da bi se dao argument da nesto né zna?Eto mogu da potvrdim da Brazilci né dovode nekog u kucu tek tako iz mnogobrojnih razloga a izuzetaka uvek ima.

Kakvo uzivanje,kakav tekst!

Veoma lep tekst, vredan citanja!

Bravo za pisanije!

Ne bih se slozio da Brazilci pozivaju u kucu samo najblizu familiju i prijatelje.Bio sam u mnogo kuca a nekad nisam uopste znao ko je domacin.Mislim da dva meseca koliko je proveo autor u Brazilu ipak premalo za toliku zemlju koja je tako raznolika.Lep clanak sve u svemu.Uopste nije bilo puno policije u Riu ali mozda se sad promenilo zbog Olimpijade i svetskog prvenstva.

GLORINHA ubila si me svojim komentarom....Kako bih volio da sam sad tamo...

Osvojila sam besplatnu karty LA-Rio. To je ljubav!

Veliki pozdrav Peco! Ja ne znam da li bih ikada ponovo isla tamo. Mozda za 20 godina ili sl.. Zelim da sve ostane u secanju bas onako kako se izdesavalo te 2009te..
Jedna lepa, slatka, mirisna pesmica za sve koji vole Brazil:

http://www.youtube.com/watch?v=jmcCaCSwYYI

Eu adoro muito mais....

Svako postovanje za ulozeni trud, ali na kraju, ipak, amaterski odradjen posao, skakanje s teme na temu, gde je krajnji rezultat potpuno zbunjavanje citaoca. Svrstati ovaj tekst u putopisnu reportazu ili nesto slicno tome bilo bi jako pogresno.
Jos jednom, nista licno ali bih ovim putem zamolio i redakciju b92 da prilikom objavljivanja svojih clanaka ima u vidu i prakticnost istih, jer je ovaj, po mom skromnom misljenju, nista drugo do, na suptilno egoistican nacin, plasiranje "elokventnosti" doticnog autora.

Svaka cast na tekstu...

pitanje za glorinhu gde se nalazi brazilska prodavnica kod nas? Hvala unapred na odgovoru.

Svako postovanje za ulozeni trud, ali na kraju, ipak, amaterski odradjen posao, skakanje s teme na temu, gde je krajnji rezultat potpuno zbunjavanje citaoca. Svrstati ovaj tekst u putopisnu reportazu ili nesto slicno tome bilo bi jako pogresno.
Jos jednom, nista licno ali bih ovim putem zamolio i redakciju b92 da prilikom objavljivanja svojih clanaka ima u vidu i prakticnost istih, jer je ovaj, po mom skromnom misljenju, nista drugo do, na suptilno egoistican nacin, plasiranje "elokventnosti" doticnog autora.

Ne bih se slozio da Brazilci pozivaju u kucu samo najblizu familiju i prijatelje.Bio sam u mnogo kuca a nekad nisam uopste znao ko je domacin.Mislim da dva meseca koliko je proveo autor u Brazilu ipak premalo za toliku zemlju koja je tako raznolika.Lep clanak sve u svemu.Uopste nije bilo puno policije u Riu ali mozda se sad promenilo zbog Olimpijade i svetskog prvenstva.

Super text! @jeitinho, né razumem zasto se naglasava da je autor proveo dva meseca u Brazilu, da bi se dao argument da nesto né zna?Eto mogu da potvrdim da Brazilci né dovode nekog u kucu tek tako iz mnogobrojnih razloga a izuzetaka uvek ima.

Brazilci i najsiromasniji, koji su odrasli u favelama bez struje, vode, i ponekad hrane. Za razliku od Srba su UVEK veseli i u najgorim situacijama ne pate za markama, brendovima, i skupim automobilima zadovoljni su sa bilo kakvim kicom. A najvise NIKAD ne psuju svoju zemlju, svoj poreklo, svoju veru i drzavu sto je Srbima normala. Jedino mi se ne svidja sto su fanaticki posveceni veri i prosto su iz ti zabluda i verovanja jednostavno malo zaostali i da ne kaze zatupljeni......svi veruju u Boga a najvise abortusa na svetu su upravo u Brazilu, ili radjanju 15 dece sa razlictim osobama, oni imaju "postovanje" za porodicnu instituciju, ali vrlo su labavi na delu te insitucije!

Kakvo uzivanje,kakav tekst!

Hocemo jos!!! :)

Veoma lep tekst, vredan citanja!

pitanje za glorinhu gde se nalazi brazilska prodavnica kod nas? Hvala unapred na odgovoru.

Osvojila sam besplatnu karty LA-Rio. To je ljubav!

Lep tekst. Budi seceanja. Pogotovo na Lapu..koja jeste prava riznica muzike, dogadjaja, susreta. U istoj sam zivela mesec dana, tokom moje posete Brazilu 2009.te. Uspomena sa tog putovanja, nekako osecam, nece biti nikad nadmasena nekim drugim putovanjem. I dan danas nailazim po stanu na stvari koje sam donela sa tog putovanja, a koje bude velike emocije.. poput karte za zicaru koja vodi na Secernu glavu (Pao de Sugar), ili prostirka za plazu (cini mi se da se zove tong ili cong?) sa likom Cristo Redentor-a. Pre dva dana sam isla do Brazilske prodavnice da kupim Gojabadu; kada sam prvi put kusala taj slatkis imala sam osecaj da jedem nesto rajsko. Obozavam i njihov rostilj uz koji se sluzi u tekstu pomenuta farofa. Kao i mandzioka koja se u Riu zapravo naziva Aipim.. Da ne zaboravim, pored Gojabade, kupila sam i Acai, zaledjen, kao i Pao de queijo..koji cu tek za koji dan da pecem - jer nisam htela odmah sve da pojedem. Rio je mesavina svega, bogatstva i siromastva, i lepote i prljavstine, i dobrote i kriminala..grad ima svoj miris, sada kada pomislim na Lapu osetim miris dok setam Avenijom Dr. Sà. Kosmopolitski grad u kome sam isla na koncerte i pozoriste..a i kupovala pivo u prodavnici-kolibi u jednoj od Favela pored Santa Tereze. Jela kolace u Columbus-u, jednoj od najlepsih poslasticarnica na svetu. Pila pivo u najstarijoj kafani u Riu, u ulici Rua Carioca.. Zatim bila na Maracani.. i dozivljaj kada Rambu Petkovicu svi skandiraju Petc, Petc.. Igrao Flamengo protiv Corinthians. Pobedili su sa 1:0. Leblon, Ipanema, Santa Tereza i neprevazidjena Lapa! A onda i Buzios..praia Geriba, praia Pero, Cabo Frio..ili vodopadi na tromedji tri regiona, Rio d. J, Sao Paola i Minas Geraisa; prelepo selo Visconde de Maua u kome sam prvi put probala, pored Gojabade i Bananadu! Uspomene, ukusi, mirisi. I gomila slika koja ce uvek podsecati na to. I ljubav.

Svaka cast na tekstu...

Brazil je ogromna i raznolika zemlja i o njemu bi se moglo jos mnogo toga napisati. Ovo deluje kao jedan izbor slicica koje svaka na svoj nacin osvetljavaju neke teme i fenomene. Tecan i razlozan tekst; moze da zbuni samo nekoga koga ionako zbunjuju pravopis, gramatika i sirina pogleda.

Lep, pismen i uglavnom tačan tekst, a pogotovo impresionira što je napisan posle samo dva meseca provedena u Brazilu.

Posle tri meseca života u Riju mogu samo da dodam dve stvari:

Bezbednost u ovom gradu danas je neuporedivo bolja nego što je bila pre deset ili trideset godina. Najzad u Riju može da se šeta ulicom u bilo koje doba dana ili noći a da bezbednost bude na nivou bilo koje svetske metropole. Ranije je to bila naučna fantastika. Danas policija kontroliše najveće favele i narko-bosovi su uklonjeni iz grada. Mnogi su pohapšeni, a neki su pobegli i za sada deluje kao da još uvek nisu uspeli da se prestroje.

Druga stvar su empregade. Zaista je sve tačno opisano, jedino što taj način života polako nestaje. Ne i kod najbogatijih, naravno, ali kako Brazil ekonomski jača, srednja klasa se najzad javlja i sve je manje onih koji mogu sebi da priušte stalne empregade jer pored plate, koja nije ispod 400 evra, moraju da se plaćaju i doprinosi, kao i prevoz. Dnevnica spremačice koja dolazi par puta nedeljno je između 35 i 40€ plus prevoz, koji može biti skoro kao pola dnevnice. Nedavno je u jednom od najtiražnijih časopisa tema broja bila kako se pripremiti za život bez empregade.

Sve u svemu, lep tekst, hvala, dobro je da se što više piše o Brazilu, jer malo ljudi kod nas zna koliko nam je brazilski mentalitet blizak i koliko se lako navikavamo na život ovde.

Samo bih još dodao da je Rambo Petković kao niko doprineo za prepoznatljivost Srbije u Brazilu. Danas je ovde dovoljno reći, kada neko pita odakle ste, da ste Pećijev zemljak i svi kažu "aha, iz Srbije!".

Svaka cast!

Gle! Pravi pravcati putopis!

Hvala na sjajnom tekstu

GLORINHA ubila si me svojim komentarom....Kako bih volio da sam sad tamo...

Bravo za pisanije!

I já sam zbunjen sto naidjoh na neprepisan tekst sa stranih medija u rubrici putovanja bliskom nasem citalastvu.Lepo je to sto se sve vise pise o Brazilu.Dajte nesto ovako o o Venecueli,Peruu i Kolumbiji

I am a Brazilian from Sao Paulo City. A very good friend of mine , who is a Serbian speaker, translated this very nice article about Brazil to me. I am honoured to have people from the Balkans in my country. Have fun!

Veliki pozdrav Peco! Ja ne znam da li bih ikada ponovo isla tamo. Mozda za 20 godina ili sl.. Zelim da sve ostane u secanju bas onako kako se izdesavalo te 2009te..
Jedna lepa, slatka, mirisna pesmica za sve koji vole Brazil:

http://www.youtube.com/watch?v=jmcCaCSwYYI

Eu adoro muito mais....