Crtice sa Kube I - Matanzas

Nakon samo dva dana na plaži sa najfinijim peskom na Kubi odlučujem da razbijem hotelsku monotoniju odlaskom u grad. Naime, samo 35 km od najpoznatijeg turističkog mesta na Kubi, nalazi se grad Matanzas, nekada važan industrijski centar istoimene provincije i kulturno središte - koga lokalci ponosno ističu kao "kubansku Atinu".

Nebojša Atanacković, autor emisije Balanso na Radiju B92
Pošaljite komentar
  1. Ja sam bila na Kubi u sopstvenoj reziji 2010. godine. Bile smo smestene u privatnim kucama (casa particular) koje imaju dozvolu od drzave da iznajmljuju sobe sa kupatilom.
    Ako ne vidite Havanu, Trinidad, Santa Klaru ili Santijago de Kuba, onda zaista idenje u Varadero nema smisla- meni su iskreno plaze Mediterana mnogo lepse.
    No, ako resite da pogledate ovu drugu stranu Kube, mislim da cete biti dvostruko iznenađeni- prvo siromastvom koje sigurno niste videli ovde ni devedesetih i drugo, lepotom prirode i ritmom ljudi. Vecina ce vam reci da je srecna (da li zato što mora ili što zaista jeste- u to ne ulazim, mada naginjem prvom odgovoru), ali ako idete zaista otvorenog uma i srca, rezultat je neverovatan. Mene je zaista promenilo, i da mogu ponovo bih otišla...
    (MaCke, 27. februar 2012 10:30)

    # Link komentara

  2. Vratili smo se sa Kube pre 10 dana. Bili smo 4 dana u Havani i 7 u Varaderu.
    Ono zbog cega je vredno ici na Kubu je Havana i potrebno je vise dana da bi se ona zaista obisla. Treba odsesti u nekom hotelu u staroj Havani i obici Staru Havanu, Centralnu Havanu, Vedado i Miramar i sve to po mogucnosti peske. Grad je star 500 godina i ima zaista znacajnu istoriju (spanski kolonijalizam i 5 tvrdjava; britanski kolonijalizam i zamena sa Spancima za Floridu, Period procvata u 19 veku i izgradnja prelepih gradjevina; prvih 60 godina XX veka - oslobadjanje od kolonijalizma, ukidanje ropstva, americka mafijaska dominacija pod plastom nezavisnosti; Kastro i Ce Gevara revolucija koja traje i danas nakon 53 godine. Ici na Kubu i odsesti samo u Varaderu sa jednodnevnim izletom u Havanu nije prava stvar. Nema smisla leteti Iz Srbije 10 000 kilometara radi odmaranja u vestackom hotelskom kompleksu, koji jeste prelep, ali ako je do mora takve vrste blizi je Mediteran.
    Skoro svi komentari ljudi koji su zaista bili na Kubi su potpuno tacni. Pretpostavljam da su negativne ocene na komentare davali ljudi koji tamo nisu bili i koji u svojim snovima imaju neku sasvim drugu viziju.
    To sto smo u Havani videli za ta 4 intenzivna dana predstavlja jednu od najimresivnijih stvari koje smo u zivotu videli, bez obzira na sva nasa prethodna putovanja, recima se ne moze opisati u nekoliko recenica. Do te mere je sve to ostavilo utisak na nas da smo prvih par dana na odmoru u Varaderu uglanom cutali, svako sa svojim mislima u glavi.
    (b, 30. januar 2012 12:03)

    # Link komentara

  3. Potpuno se slazem sa Marijom.
    Ja sam bila na Kubi pre dve godine i da mogu letovala bih tamo svake godine. Priroda je neopisiva. Bukvalno ostavlja bez daha. Svako jutro sam, kad izadjem na terasu, iznova bila zapanjena lepotom boja i mirisa. Kuba izgleda onako kako ja zamisljam raj (sto se prirode tice).
    Tacno je da su prodavnice prazne, narod siromasan, ali tamo su ljudi nasmejani. To nije siromastvo kakvo vidjate u Srbiji. Tamo ljudi imaju energiju, volju za zivotom, nisu izgubili osecaj humanosti, za razliku od Srbije. Oni svoju bedu ne vide kao sto je mi vidimo. Oni i dalje ZIVE. Nisu postali nesrecni, nezadovoljni, apaticni. Nervoza je rec koja na Kubi ne postoji. Kao ni zurba. Kubanci uvek i svuda pevaju, igraju. Svuda cete cuti veoma glasnu muziku.
    Nije tacno da majke prose za igracke niti da cete biti negde odzepareni. Tamo ce vam svako, uvek i svuda pomoci. Sta god da vam treba. Za tu pomoc oni ocekuju poklon ili napojnicu. Ako date, date, ako ne nista. Nece vas niko maltretirati. Kuba je zaista najbezbednija zemlja u kojoj sam ja ikada bila.
    Sto se zdravstva tice, nisam cula nijednog Kubanca da se zali. Ne bih se ni ja zalila da zivim u zemlji u kojoj je normalno da dozivis 100-ti rodjendan!
    Kubanci imaju potpunu slobodu kretanja u svojoj zemlji. Mozda ranije nisu imali, ne znam, ali danas mogu da se krecu svuda. U hotelski resort mogu da udju gosti i zaposleni (kao i svuda u svetu, u svakom hotelu).
    Kubanci mogu da izadju sa Kube ako im neko posalje pozivno pismo (i mi smo do skoro tako putovali, zar ne?) i mogu da borave van Kube 30 dana (mislim da je 30 dana ili nesto malo vise).
    U svakom slucaju, svakome kome nije osnovna zabava da na letovanju ide u kupovine, preporucujem Kubu. Mladji, stariji, sa decom ili bez, Kuba ce svakome pruziti odmor iz snova.
    I jos da dodam, ja bih rado menjala Srpsku bedu za Kubansku!
    (ljilja, 19. jun 2011 15:23)

    # Link komentara

  4. pa dobro da li ste svi vi zaboravili da nije tako davno bilo kada smo mi placali izlazak iz Srbije? Koliko je proslo da nismo zbog srpsko/srpskih sankcija lek mogli u Bosnu rodbini da posaljemo. Da li ste zaboravili kada smo kod lekara isli, a oni nas umesto anestetikom polivali rakijom koju smo sami kupili. Da li ste zaboravili da ni danas ako nemas nekog svog ili zaznog ne mozes da racunas normalno ni da se porodis, ni da se operise. Sada. Zasto bi , inace donedavni ministar zdravlja isao u inostranstvo da se operise. Ja sve to pamtim. I znam da ces ovde u ovoj nasoj "slobodnoj i demokratskoj " Serbiji da crknes od izlečive bolesti ako ne platiš. Tamo je prosek 77 godina, sa toliko prosečno umiru. Da, i klima je u pitanju, ali i zdravstvo. Da je baš toliko grozno( a na 100 stanovnika ima 1 lekar )zar bi iz prijateljskih zemalja dolazili na lečenje i operacije? Zar bi baš ta vrsta stručne radne snage mogla da ode u druge prijateljske zemlje u razmenu za naftu...Ej bre. Kuba je lepa zemlja, jeste žive siromašno, čeznu za onim što drugi imaju, ali imaju štošta što drugi nemaju. I zato je Kuba posebna.
    (jasminka kocijan, 5. april 2011 22:08)

    # Link komentara

  5. Ah da... zaboravih da spomenem sledece. Ako kubanac zeli da kupi novi automobil (sto je moguce samo za mali, majusni, najmajusniji deo naaaaaaaaajjjjbolje stojecih kubanaca), prvo mora da dobije dozvolu partije da kupi auto. Nema dozvole, nema auto... Samo za partijski podobne.
    To (i jos mnogo sta) mi je ispricao turisticki vodic kad smo isli da obidjemo ono sto je jos ostalo od Havane...
    (slobodan, 22. mart 2011 20:08)

    # Link komentara

  6. Ah da... Udjemo mi tako u apoteku. U "ono" sto nam rekose da je apoteka.
    Jao tugo golema. To je rekose nam jedna od glavnih apoteka u Havani. Izgledalo je kao neka zapustena zamljuradnicka zadruga u na primer nekoj Gornjoj Satornji.

    Mozda Moze da se turizam posmatra odvojeno od "ostatka" neke zemlje, ali je jako jako tesko ostati ravnodusan na toliku nemastinu i beznadje. Ja ne mogu. Ta utucenost u njihovim pogledima je strasna.
    Sa druge strane rezim gradi pompezne i grandiozne gradjevinske idiotluke u slavu rezima, a ovamo mu narod jadan i bedan. Grade bre na onom glavnom politickom trgu neki betonski dzinovski toranj u slavu revolucije. Strasno
    (slobodan, 22. mart 2011 18:46)

    # Link komentara

  7. Марија - јако је тешко говорити о туристичкој дестинацији без осврта на неке друге елементарне ствари, као што су личне слободе. Не верујем да ово радите из зле намере, али заиста је ваша наивност око неких ствари запањујућа.

    Тврдите да вам ниједан Кубанац није рекао оно што сам ја изнео за здравствени систем - па управо сам вам поменуо да је таква критика забрањена. Мислим, забрањене су и неке друге критике, али је мени заиста занимљива та забрана критике здравственог система, управо због тога што се са неких страна стално хвали тај здравствени систем.

    Тврдите, затим, да ће ограниченост Интернета ускоро бити превазиђена. Зар ви заиста мислите да је ограниченост Интернета проблем због недостатка "кабла"? Да је то проблем, Американци би одавно "поклонили" Интернет Кубанцима. Поштована - реч је о контроли од стране власти. Они одређују ко ће да има приступ Интернет, и шта ће моћи тамо да види (електронска пошта је, рецимо, строго контролисана). Да не кажем да је куповина компјутера и пратеће опреме опет контролисано и регулисано од стране власти (што да би се узеле паре од "пореза на ништа", што да би се видело коме то треба компјутер). Исто је и за мобилне телефоне, који су до недавно били забрањени за "рају", а однедавно се могу набавити, дакако опет контролисано, за неких 150 америчких долара (дакле, 6 месечних плата). И тако, преко тек недавно укинуте забране одседања у туристичким хотелима можемо набрајати до сутра.

    Да не говоримо о црном референдуму - какав референдум и какво гласање у земљи у којој је комунистичка партија "цементирана" Уставом, па према томе све остале су ван закона. У односу на такво гласање, Милошевићев референдум о ОЕБС посматрачима је супер-демократски чин. Нећу ни да помињем "Црно Пролеће" те 2003. године, када је Кастров режим похапсио стотинак дисидената, који су се усудили да другачије мисле (што је иницирало санкције ЕУ према Куби).

    И на крају, нешто и о имиграцији. Итекако Кубанци и данас пребежу у Америку, само што су се правила променила под Клинтоном. До средине деведесетих сваки кубански емигрант је био прихваћен од стране америчких власти (а Кастров режим је вољно пуштао, уз одговарајућу "накнаду", ове да Кубу напусте. Након деведесетих, Американци, у договору са Кубом, прихватају само оне који су се дочепали Америчког копна - сви они нађени на бродовима, чамцима и сплавовима, макар били и у америчким територијалним водама, се шаљу назад на Кубу (што за последицу има нагло повећан број Кубанаца који илегално улазе преко америчко-мексичке границе). Американци су тражили од Кастра активно сузбијање оваквих "сеоба", а заузврат дају 20000 имигрантских виза годишње Кубанцима из Кубе.
    (ФР, 22. mart 2011 18:28)

    # Link komentara

  8. @FR Vi sada idete u kritiku političkog sistema a ne turističke destinacije. Kada sam pisala komentar prvenstveno sam mislila na turističku destinaciju. Mnogo puta sam čula komentar da su se ljudi loše proveli jer su bili primorani da gledaju bedu i nisu imali šta da kupe...

    Mislim da Kubu treba iskusiti i sagledati sa svih strana i reći da je to nešto potpuno neuporedivo za drugim zemljama, u svakom smislu.

    Ja stvarno prvi put sada čujem neke stvari koje ste vi naveli, prvenstveno mislim na zdravstveni sistem. Ne kažem da nisu tačne, već da mi tako nešto nijedan Kubanac nije rekao. Čak suprotno...

    Slažem se da je mogućnost putovanja dosta smanjena i da je strašno to što im treba dozvola vlasti za to. Ali opet, upoznala sam Kubanku koja je sasvim lepo putovala u Švajcarsku i Kanadu. Mnogo veći problem u realnosti je nedostatak novca.

    Mogu slobodno da putuju po Kubi. Nije tačno da ne mogu da udju u turističke autobuse. Vozila sam se medjugradskim prevozom sa Kubancima. Postoje razdvojene autobuske stanice u Havani, i samo u Havani, ali autobus staje i na jednu i na drugu. S tim što na turističkoj plaćaš turističke cene, a ako ostane mesta, taj isti autobus stane na običnu stanicu za regularnu cenu (kubansku). Postoje autobusi koji idu samo sa običnih stanica.

    Isto tako, na državnoj televiziji idu aktuelne američke serije. Povezan je optički kabl za Internet sa Venecuelom, pa će uskoro i ograničenost neta biti rešena.

    Oni su pre par godina na referendumu (2002. ili 2003.) potvrdili socijalizam kao opredeljenje Kube. 9 miliona (od 11) je tako glasalo.

    Ima taj političkih sistem mnogo loših stvari, ali ima i dobrih. Tako bismo isto mogli da iseciramo svaki drugi. Da je većini naroda tako strašno, kao što kažete, uz toliku američku pomoć do sada bi verovatno promenili.

    Veliki napredak je učinjen u zadnjih par godina. A odavno ne pokušavaju da beže na burićima ili kako već.
    (Marija, 22. mart 2011 15:53)

    # Link komentara

  9. Hm...ovo zvuci kao izgubljeni raj na zemlji, gde su ljudi siromasni a zadovoljni. To da se igde na Karibima mozete setati izvan resorta i osecati bezbedno, pa cak i na Kubi, koja je jedno od bezbednijih ostrva, bas i nije istina. Mozete, ali na licnu odgovornost. Probace makar da vas odzepare. Narocito ako ste zena svetle puti, moze vam se desiti da naletite na tzv 'beach- boom' lokalne muskarce, koji spopadaju zene (narocito starije engleskinje) nudeci im svoje usluge za materijalno izdrzavanje. Ako ste muskarac, mozda nadjete zenu iz snova koja je voljna da podje sa vama, bilo gde, cak i ako ste zadrigli, znojavi i debeli a ona egzoticna lepotica od 17 godina- toliko su srecni na Kubi. Na ostrvaima poput Jamajke i Domenikanske Republike - koja je u Srbiji popularna kao pristupacna- definitivno ostanite u okviru hotela, a Trinidad izbegavajte zbog ucestalih kidnapovanja.
    (YY, 22. mart 2011 15:20)

    # Link komentara

  10. Ево Марија, ја рецимо не гледам све кроз материјално богатсво. А знате шта је једно од највећих богатстава? Слобода! Е сад прочитајте овај текст поново, али почните од последњег пасуса. То је оно што Кубанци немају. Не могу слободно да се крећу (нити у Куби, нити по свету), не могу слободно да кажу шта мисле, не могу слободно да бирају ко ће да их (политички) представља. Да бисте негде путовали као Кубанац са Кубе, потребно вам је одобрење власти - и ако га добијете, није вам дозвољено да поведете своју децу (јасно је и зашто). Докле год људи беже са Кубе (у несигурним, зарђалим бродицама), а Кубанска власт их у томе силом спречава, немојмо да причамо ове бајке.

    Ове приче коју пропали белосветски или они активни салонски комунисти причају о кубанском здравству су смешне. Да ли сте ви икада били у кубанској болници? Да ли знате да је противзаконито критиковати рад доктора, и да се на Куби кривично не одговара за погрешне дијагнозе, погрешно лечење и лекарски немар? Да ли знате да, рецимо, немате право да одбијете третман (и бићете физички присиљени на исти)?

    Вероватно јесте у праву да на Кубу треба отићи, а слажем се да треба ићи отвореног ума. Верујем да ће свако ко тако оде итекако да се врати са веома горким укусом у устима.
    (ФР, 22. mart 2011 14:19)

    # Link komentara

  11. Problem je što neki ljudi kada odu na Kubu posmatraju samo materijalno bogatstvo i onda konstatuju bedu i siromaštvo. Najviše zbog toga što stil života porede sa potrošačkim društvom koje poznaju, pa im je strašno kada shvate da nema šoping centara i da ne možeš u svako doba dana i noći bilo gde da kupiš određeni brend šampona. Činjenica je da tamo vlada nestašica i da ljudi teško žive, ali sve je bolje i bolje. Sada su radnje mnogo bolje snabdevene i mnogo više toga oni mogu sebi da priušte. Teško im je bilo kada su Rusi prestali da im daju ogromnu podršku u novcu i namirnicama, ali izvukli su se. Da ne zaboravimo, oni su već decenijama pod jakim američkim sankcijama, kojima se veliki broj zemalja pridružio.

    Ono što je važno je da su oni jako bogati duhom, nasmejani i pozitivni, bez obzira na materijalnu nemaštinu. Nisu opterećeni izgledom zgrada i kuća, jer su ih dobili na korišćenje. Klima im dozvoljava da spavaju i pod vedrim nebom, pa retko imaju staklene prozore (a i zbog tajfuna. Kompletan društveni život se odvija napolju, svi se druže i pomažu. Država postepeno obnavlja građevine iz kolonijalnog perioda, ali to ide sporo, prvenstveno jer tek sada počinju da osećaju neki priliv novca.

    Kada kažeš da je prosečna plata 20-25 dolara onda to zvuči strašno, ali treba reći i da za tu prosečnu platu oni mogu 600 puta da se voze gradskim prevozom. A kako je u Beogradu, vrlo slično... Plus, svako dobija na neke knjizice (bonove) određenu količinu osnovnih životnih namirnica džabe. Odlično je školstvo i zdavstvo, a potpuno besplatno.

    Zanimljivo je još reći da je Kuba među 5 najboljih država za odgajanje dece i jedina potpuno ekološki održiva. Trećinu potreba za energijom zadovoljavaju biomasom, koriste solarne panele, svuda su štedljive sijalice (nema običnih!), svaka limenka i flaša se reciklira...

    Ima mnogo još divnih stvari o Kubi, ali treba tamo otići otvorenog uma i spreman na različitost. Bila sam tamo dvadeset dana, ali ne u Varaderu, i svima bih preporučila da odu. Predivna je priroda, plaže da ostaneš bez daha, zanimljiva istorija, salsa, ljudi....
    (Marija, 22. mart 2011 12:00)

    # Link komentara

  12. Meni su kolege sa posla govorile da je tamo jad i beda, ali dok nisam otisao i video, nisam mogao ni da zamislim koooooolikaaaaaa je to beda i cemer.
    Sve se raspada.
    Ljudi odavde kad idu na kubu nose kofere pune raznoraznih sitnica iz dolarame koje poklanjaju kubancima.
    Toliko su siromasni da te mole da im das pola tube paste za zube, korisceni sapun, korisceni sampon ili dezodorans. Majke sa decom prose igracke za svoju decu... bilo sta sto ce im pomoci da prezive.
    Izgleda otprilike kao da tu niko nije ziveo jedno 50 godina i onda u tako rasturene objekte pocnu da se useljavaju ljudi.
    Tamo izgleda kao da niko nista nije pipnuo od dolaska kastra na vlast.
    Toliko su siromasni da ti je muka gledati. Od tako potencijalno bogate zemlje su napravili karakondzulu.
    (slobodan, 21. mart 2011 19:40)

    # Link komentara