Dnevnik iz Nigerije: Lagos

Nebojsa, veoma mi se svidja vas dnevnik, pogotovo sto i ja poslom cesto idem u Lagos. Nekoliko ispravki (i dodataka): taj most od 10-15 km se zove "Third Mainland Bridge", iliti treci kopneni most, on spaja Viktorijino ostrvo (elitni deo grada) sa ostatkom Lagosa. Ako pogledate na karti, videcete de veoma pamento zaobilazi ogromna kartonska naselja i vodi vas pravo u centar i to sve preko vode.

Oni oziljci po licu o kojima govorite nisu za dekoraciju, onaj koji vam je to rekao verovatno ni sam nije znao poreklo tog obicaja. Nigerijska plemena imaju razlicite brazde na licu da bi znali ko je iz kog plemena (porodice) i tako izbegli incestualne odnose. Obicaj je vec zastareo, i uglavnom se praktikuje u unutrasnjosti.

Ne znam o kom najskupljem hotelu govorite, verovatno misline na "Eko" hotel na Victoria Island. "Eko" je drevni, joruba naziv za Lagos. Ako vasem vodicu iz Lagosa kazete da je Eko-akete (Lagos vodic), verovatno cete ga impresionirati znanjem jezika. Ako je u ucionici buka, mozete ih utisati sa uzvikom "entake roro". Policija je "Olopa", a vi kao stranac ste "Tokunbo".

Postovani g. Spaicu,

zahvaljujem vam se na izuzetnom putopisu. Srdacan pozdrav!

Hodza ne peva, nego uci.

Tuzna slika NAFTOM NAJBOGATIJE zemlje zapadne afrike...da toliko para drzava uzima,a nista pametno ne radi sa tim parama za svoj narod.To ima samo u Nigeriji...

Postovani,
Nigeriju,smatram svojom drugom domovinom, s obzirom na to da sam provela nekoliko godina ,u par navrata,uz to najlepsih godina svog zivota. Stoga sam se odlucila za ovaj komentar.
Kao sto ste vec zakljucili,tamo je sve divlje i surovo ali iskonsko,prirodno ,sve se radi pod nagonom.Tamo postoje svi nagoni za opstanak,sto susrecete svakog trena.
Kako mi kazemo za nekoga ko je sposoban da opstane u najsurovijim uslovima,kad nema osnovnih zivotnih potrebstina,onda se covek dovija na nacin koji mu je u datom trenutku najlaksi.
Ja obicno znam da kazem za ljude iz Nigerije, da poznaju samo instinkte,kao npr dzigi/dzigi tj.razmnozavanje i cop/cop tj
hrana(izvorno)
Afrika,moze se reci zemlja tuge,siromasnog stanovnistva,lepre,Hiv/a,gube,gladi,prevara,otmica,osakacenih ljudi koji prodaju svoje dvanaestogodisnje devojcice starcima za dzak pirinca,suse...i zemlju ljubavi,mirisa,izlazeceg sunca koje najlepse greje i sija u Africi,zemlju naivnih ,zemlju secerne trske, manga, muzike plesa, vere u boga,razlicitosti....
Kada ste mladi i odete u Afriku,to ima sasvim drugaciji smisao.Prvi put sam bila u Nigeriji sa 25 godina i dozivljavala sam je sasvim drugacije,nego kada sam otisla ponovo posle cetvrt veka.
Zelela bih da odete u Nigeriju u privatnu posetu gde biste se susreli mozda sa nekim drugacijim dozivljajima.Ipak je to deo jos uvek necivilizovaog sveta kome su elementarne stvari uskracene.Bogati koji vode zemlju drze i muslimane i hriscane samo u nadi da ce im bog pomoci i neguju veru u molitvu dok oni uzivaju u bogatsvu i blagostanju,svoju decu uglavnom skoluju u Londonu ili negde u Sau Arabiji.Ostatak nacije ceka kisni perio da stabla ozelene kako bi mogli da jedu lisce sa nekih polusuvih stabala.
To je moja Afrika.
Posedujem nekoliko filmova koje sam snimila tamo i mogu da Vam pokazem.
Srdacan podrav,Alida Smakic

@Ljuba. Možda si i bio u Nigeriji i obišao ponešto ali ja ovde zivim "samo" 7 godina. Tukunbo je izraz za polovno nesto sto nije novo. Belca zovu obicno Oibo a moze jos i Onjoća i Bature u zavisnosti u kom se delu Nigerije nalaziš. Što se tiče smeštaja koliko para toliko i muzike. Samim tim što je pisac bio na Ikeji (Ikedži) a ne na Victoria Islandu govori da je finansijski bio limitiran pa je jeo tamo gde je jeo i spavao tamo gde je spavao. Saipan na VI (viajj- u kako skraćeno zovu Victoria Island)je kao kineski restoran fenomenalan drže ga kinezi i bolji je od mnogih u kojima sam jeo i u Evropi a na preporuku prijatelja-poslovnih partnera Kineza. Japanski restoran na VI je takođe odličan, Brazilski da ne spominjem rasturanje od užitka i klope, Italijanski takodje, samo što to sve košta kao i u evropi pa i malo više skuplje. Lagos jeste uglavnom beda i sirotinja ali se ljudi snalaze i žive. Zastoji u sabracaju su redovna pojava jer infrastruktura nije proširivana sa rastom grada i jednostavno je premala da prihvati toliku frekvenciju vozila. Svi se negde krecu i svi negde putuju. Kineski motori ili okade kako ih ovde zovu su takodje i taxi vozila i svi se3 radije voze njima jer se oni lako provuku kroz zastoje u saobraćaju. U Lagosu ttreba sve isplanirati bar za po 3 sata unapred a pravi maheri (kao moj šofer) vas provuku kroz grad od tačke A do B na sto načina u zavisnosti koje je doba dana oni znaju gde je trenutno gužva i zastoj a gde je moguće proći i provući se uz minimalan zastoj

..Hvala na textu... pozdrav!

Hodza ne peva, nego uci.

@Ljuba. Možda si i bio u Nigeriji i obišao ponešto ali ja ovde zivim "samo" 7 godina. Tukunbo je izraz za polovno nesto sto nije novo. Belca zovu obicno Oibo a moze jos i Onjoća i Bature u zavisnosti u kom se delu Nigerije nalaziš. Što se tiče smeštaja koliko para toliko i muzike. Samim tim što je pisac bio na Ikeji (Ikedži) a ne na Victoria Islandu govori da je finansijski bio limitiran pa je jeo tamo gde je jeo i spavao tamo gde je spavao. Saipan na VI (viajj- u kako skraćeno zovu Victoria Island)je kao kineski restoran fenomenalan drže ga kinezi i bolji je od mnogih u kojima sam jeo i u Evropi a na preporuku prijatelja-poslovnih partnera Kineza. Japanski restoran na VI je takođe odličan, Brazilski da ne spominjem rasturanje od užitka i klope, Italijanski takodje, samo što to sve košta kao i u evropi pa i malo više skuplje. Lagos jeste uglavnom beda i sirotinja ali se ljudi snalaze i žive. Zastoji u sabracaju su redovna pojava jer infrastruktura nije proširivana sa rastom grada i jednostavno je premala da prihvati toliku frekvenciju vozila. Svi se negde krecu i svi negde putuju. Kineski motori ili okade kako ih ovde zovu su takodje i taxi vozila i svi se3 radije voze njima jer se oni lako provuku kroz zastoje u saobraćaju. U Lagosu ttreba sve isplanirati bar za po 3 sata unapred a pravi maheri (kao moj šofer) vas provuku kroz grad od tačke A do B na sto načina u zavisnosti koje je doba dana oni znaju gde je trenutno gužva i zastoj a gde je moguće proći i provući se uz minimalan zastoj

Postovani g. Spaicu,

zahvaljujem vam se na izuzetnom putopisu. Srdacan pozdrav!

Tuzna slika NAFTOM NAJBOGATIJE zemlje zapadne afrike...da toliko para drzava uzima,a nista pametno ne radi sa tim parama za svoj narod.To ima samo u Nigeriji...

..Hvala na textu... pozdrav!

Nebojsa, veoma mi se svidja vas dnevnik, pogotovo sto i ja poslom cesto idem u Lagos. Nekoliko ispravki (i dodataka): taj most od 10-15 km se zove "Third Mainland Bridge", iliti treci kopneni most, on spaja Viktorijino ostrvo (elitni deo grada) sa ostatkom Lagosa. Ako pogledate na karti, videcete de veoma pamento zaobilazi ogromna kartonska naselja i vodi vas pravo u centar i to sve preko vode.

Oni oziljci po licu o kojima govorite nisu za dekoraciju, onaj koji vam je to rekao verovatno ni sam nije znao poreklo tog obicaja. Nigerijska plemena imaju razlicite brazde na licu da bi znali ko je iz kog plemena (porodice) i tako izbegli incestualne odnose. Obicaj je vec zastareo, i uglavnom se praktikuje u unutrasnjosti.

Ne znam o kom najskupljem hotelu govorite, verovatno misline na "Eko" hotel na Victoria Island. "Eko" je drevni, joruba naziv za Lagos. Ako vasem vodicu iz Lagosa kazete da je Eko-akete (Lagos vodic), verovatno cete ga impresionirati znanjem jezika. Ako je u ucionici buka, mozete ih utisati sa uzvikom "entake roro". Policija je "Olopa", a vi kao stranac ste "Tokunbo".

Postovani,
Nigeriju,smatram svojom drugom domovinom, s obzirom na to da sam provela nekoliko godina ,u par navrata,uz to najlepsih godina svog zivota. Stoga sam se odlucila za ovaj komentar.
Kao sto ste vec zakljucili,tamo je sve divlje i surovo ali iskonsko,prirodno ,sve se radi pod nagonom.Tamo postoje svi nagoni za opstanak,sto susrecete svakog trena.
Kako mi kazemo za nekoga ko je sposoban da opstane u najsurovijim uslovima,kad nema osnovnih zivotnih potrebstina,onda se covek dovija na nacin koji mu je u datom trenutku najlaksi.
Ja obicno znam da kazem za ljude iz Nigerije, da poznaju samo instinkte,kao npr dzigi/dzigi tj.razmnozavanje i cop/cop tj
hrana(izvorno)
Afrika,moze se reci zemlja tuge,siromasnog stanovnistva,lepre,Hiv/a,gube,gladi,prevara,otmica,osakacenih ljudi koji prodaju svoje dvanaestogodisnje devojcice starcima za dzak pirinca,suse...i zemlju ljubavi,mirisa,izlazeceg sunca koje najlepse greje i sija u Africi,zemlju naivnih ,zemlju secerne trske, manga, muzike plesa, vere u boga,razlicitosti....
Kada ste mladi i odete u Afriku,to ima sasvim drugaciji smisao.Prvi put sam bila u Nigeriji sa 25 godina i dozivljavala sam je sasvim drugacije,nego kada sam otisla ponovo posle cetvrt veka.
Zelela bih da odete u Nigeriju u privatnu posetu gde biste se susreli mozda sa nekim drugacijim dozivljajima.Ipak je to deo jos uvek necivilizovaog sveta kome su elementarne stvari uskracene.Bogati koji vode zemlju drze i muslimane i hriscane samo u nadi da ce im bog pomoci i neguju veru u molitvu dok oni uzivaju u bogatsvu i blagostanju,svoju decu uglavnom skoluju u Londonu ili negde u Sau Arabiji.Ostatak nacije ceka kisni perio da stabla ozelene kako bi mogli da jedu lisce sa nekih polusuvih stabala.
To je moja Afrika.
Posedujem nekoliko filmova koje sam snimila tamo i mogu da Vam pokazem.
Srdacan podrav,Alida Smakic