Dušanbe, bazar ponedeljkom

Od novembra 2007. pa do novembra 2008. bio sam 6 puta u Tadžikistanu. Ukopno vreme koje sam proveo u ovoj srednjo azijskoj zemlji iznosi cca 4 meseca.Razlog mog boravka tamo je izgradnja hidro elektrane na reci Vahsa, u mestu Sang Tuda na oko 200km od Dušanbea.Reku Vahs treba videti. Po dužini je kao naša Sava, ali sa 3 do 5 puta većim protokom. Voda je izuzetno čista i ljudi je tamo pije.U vreme letnjih vrućina, kada temperatura prelazi pedeseti podeok, temperatura vode je oko7-8 stepeni.
Tragovi sovjetskog društva se vide na svakom koraku.Prošla zima, koja je bila najhladnija u poslednjih 40 godina, stvorila je velike probleme narodu Tadžikistana. Glavni grad je imao struju 2 do 3 sata dnevno. Mesta u unutrašnjiosti bila su bez električne energije više meseci.Ipak od svega, najjači utisak ostavljaju tamošnji ljudi. Miroljubivi, srdačni i gostoljubivi.
P.S. U januaru idem ponovo.

Citajuci putopise kao sto je ovaj ili putujuci po Aziji vidimo koliko u stvari mi pripadamo evropskoj kulturi i koliko smo mi neodvojivo evropski narod. Imao sam priliku da putujem u jednu drugu bivsu sovjetsku republiku i da dozivim gotovo identicno iskustvo opisano u ovom clanku.

Divno. Egzotika iako na postkomunistički način.

Evo sada bas sedim sa najboljim drugom iz Tadzikistana i jedemo mesine i prica mi od Dusanbeu.
Smesan je kao bioskop,a dobar ko lebac.

Ja ne znam sta tamo ima uopste lepo za videti.

Lep text, uklapa mi se u predstavu o ovim zemljama (mada nikada nisam bio tamo)...

sasvim prosjecan tekst.

vjerovatno sam ocekivao vise nakon teksta "moj tadzikistan" koji mi je olivera zivopisno opisala i zagolicala mastu da dobro istrazim ovu zemlju na internetu i stavim na listu destinacija jer volim alternativna putovanja.

ranko je trebao da procita njen tekst prije no se odlucio da ga podijeli s nama. ali dobro, pozdravljam napor.

Slazem se da je tekst prosecan i vise lici na neku razglednicu ili neki putokaz za one koji odlaze prvi put.

Bio sam u tadzikistanu proslog leta. Dosta je realno opisan grad jedino bi dodao da se glavnim nacionalnim jelom smatra tadzikski plov (pirinac kuvan na specijalan nacin sa jagnjetinom u lanenom ulju). U tadzikistanu me je najvise fascinirala priroda. Inace Dusambe je na nadmorskoj visini od 2000 metara.

Zanimljivo... ali sturo. Prekratko da bi zadovoljilo moju radoznalost. Vrlo malo opisa svakodnevnog zivota, navika,vrlo malo obicnih ljudi... dajte autoru jos jednu priliku. Popravni. Ocekujem sa nestrpljenjem!

Ja ne znam sta tamo ima uopste lepo za videti.

sasvim prosjecan tekst.

vjerovatno sam ocekivao vise nakon teksta "moj tadzikistan" koji mi je olivera zivopisno opisala i zagolicala mastu da dobro istrazim ovu zemlju na internetu i stavim na listu destinacija jer volim alternativna putovanja.

ranko je trebao da procita njen tekst prije no se odlucio da ga podijeli s nama. ali dobro, pozdravljam napor.

Slazem se da je tekst prosecan i vise lici na neku razglednicu ili neki putokaz za one koji odlaze prvi put.

Citajuci putopise kao sto je ovaj ili putujuci po Aziji vidimo koliko u stvari mi pripadamo evropskoj kulturi i koliko smo mi neodvojivo evropski narod. Imao sam priliku da putujem u jednu drugu bivsu sovjetsku republiku i da dozivim gotovo identicno iskustvo opisano u ovom clanku.

Bio sam u tadzikistanu proslog leta. Dosta je realno opisan grad jedino bi dodao da se glavnim nacionalnim jelom smatra tadzikski plov (pirinac kuvan na specijalan nacin sa jagnjetinom u lanenom ulju). U tadzikistanu me je najvise fascinirala priroda. Inace Dusambe je na nadmorskoj visini od 2000 metara.

Evo sada bas sedim sa najboljim drugom iz Tadzikistana i jedemo mesine i prica mi od Dusanbeu.
Smesan je kao bioskop,a dobar ko lebac.

Zanimljivo... ali sturo. Prekratko da bi zadovoljilo moju radoznalost. Vrlo malo opisa svakodnevnog zivota, navika,vrlo malo obicnih ljudi... dajte autoru jos jednu priliku. Popravni. Ocekujem sa nestrpljenjem!

Divno. Egzotika iako na postkomunistički način.

Lep text, uklapa mi se u predstavu o ovim zemljama (mada nikada nisam bio tamo)...

Od novembra 2007. pa do novembra 2008. bio sam 6 puta u Tadžikistanu. Ukopno vreme koje sam proveo u ovoj srednjo azijskoj zemlji iznosi cca 4 meseca.Razlog mog boravka tamo je izgradnja hidro elektrane na reci Vahsa, u mestu Sang Tuda na oko 200km od Dušanbea.Reku Vahs treba videti. Po dužini je kao naša Sava, ali sa 3 do 5 puta većim protokom. Voda je izuzetno čista i ljudi je tamo pije.U vreme letnjih vrućina, kada temperatura prelazi pedeseti podeok, temperatura vode je oko7-8 stepeni.
Tragovi sovjetskog društva se vide na svakom koraku.Prošla zima, koja je bila najhladnija u poslednjih 40 godina, stvorila je velike probleme narodu Tadžikistana. Glavni grad je imao struju 2 do 3 sata dnevno. Mesta u unutrašnjiosti bila su bez električne energije više meseci.Ipak od svega, najjači utisak ostavljaju tamošnji ljudi. Miroljubivi, srdačni i gostoljubivi.
P.S. U januaru idem ponovo.