Nismo sačuvali srce Arčibalda Rajsa

Odlican tekst kojem nije potreban poseban komentar. Dovoljno ga je pazljivo procitati, zastati i razmisliti malo posle svakog pasusa. Iako se mozda tako ne cini na prvi pogled, ali u svetu niko nista ne zaboravlja, mi smo ti koji smo zaboravili i ko smo i odakle smo i sta smo. Najvaznije sto smo zaboravili je kome treba da ZAHVALIMO sto jos uvek postojimo i sto danas slobodno setamo i govorimo srpski jezik. Koliko god zvucalo banalno to nije stvar bogom dana vec prednost koja mora da se izvojuje i zasluzi i koja se placala i placa krvlju. Postoji mnogo primera naroda koji to nisu uspeli i ciji jezici su umrli zajedno sa njima. Mi za nas trebamo da zahvalimo ovim junacima. Secati se njih ali i njihovih protivnika koji su cinili zverska (ne)dela tih dana po Srbiji nije govor mrznje, nije dekadentno razmisljanje, nije nacionalizam, nije "radikalizam", secanje i pravilno shvatanje tog vremena, to je zalog za buducnost. Homosapiens je za razliku od drugih hominida uspeo da prezivi prirodnu selekciju jer je njegov mozak bio sposoban da izdvoji, sacuva i prenese dalje, sta mislite sta? Pa naravno, iskustvo! Nije zaboravljao koja "zivotinja" mu je prijatelj a koja neprijatelj, to iskustvo je preneo svojim potomcima i naucio ih kako da sacuvaju ono sto im je ostavio. Mi smo takodje potomci nasih predaka, ali mi se cini da smo nesto zaboravili ...

Konacno da neko progovori i na tu temu. Pola moje familije je ostavilo svoje kosti tamo borivsi se u drinskoj i moravskoj diviziji. Moj pradeda je, naime, bio jedini koji je od mnogobrojne brace preziveo balkanske i I sv. rat iskljucivo iz razloga jer je bio najmladji. Ostala braca su izginula od Kosova, Kumanova, Bregalnice, Kjmakcalana i sl. Postoji jedna stvar koja meni kao potomku tih ljudi neopisivo smeta, znajuci za sta su se oni borili. Ona, medjutim, nema veze sa odrzavanjem tih spomenika i grobalja, jer znam kakav smo narod i koliko vodimo racuna o svemu tome. Moji preci se, naime, nisu tamo borili ni za kakve drzavno-politicke eksperimente niti njihove derivate. Danas u toj zemlji vise nema ni nase Crkve koja moze dostojno da vrsi pomene, jer je proterana 1969. godine. Moji preci se nisu borili ni za kakvu Bivsu Jugoslovensku Republiku, vec za slobodu nase zemlje Srbije, s verom u Boga za Kralja i Otadzbinu.
Pozdrav svima i nadam se da necete zameriti mojoj iskrenosti.

Nismo baš za pohvalu, ali ne bih za sve na svetu krivio Srbiju. Srpska vojnička groblja u Grčkoj su u
savršenom stanju, a i vojnička groblja Francuza, Rusa u Beogradu u sasvim pristojnom. Oni koji su "čuvali" Kajmakčalan dozvolili su da divljaci ukradu pepeo Arčibalda Rajsa... (Ne mogu da se ne setim Rakićevih stihova o fresci kraljice Simonide). Ono što Srbija mije smela da dozvoli je da srce dr Rajsa ostane izvan Otadžbine. Kada su granice Otadžbine pomerene, trebalo je i srce preneti u nju, a s tim bi se svakako složio i Rajs.

Zaista lep tekst, ali tezak i gorak istovremeno... Naravno da se prvi korak u resavanju problema sastoji u konstatovanju problema, sto je ovim tekstom svakako uradjeno. Sa druge strane, radi se ipak o Drzavnom sekretaru koji ne moze i ne sme da nastupa (posle ovoga teksta) kao obican gradjanin Srbije ili cak obican turista... Morao bi da, odmah, krene sa daljim animiranjem javnosti, u ovoj godini - kada se obelezava 90 godina od proboja Solunskog fronta..
Dakle, prvo - isti ovaj tekst objaviti na stotinu sajtova i u stotinu dnevnih i nedeljih listova. Zatim, napraviti (akcioni) plan - ko ce, u ime drzave, zvanicno otici i "snimiti" sve potrebne radove i proceniti potrebna finansijska sredstva. Takodje, obavezno predvideti sistemsko odrzavanje - dakle - ne ono nase: sve renovirati, dati velike pare i zatim za pet godina imate opet istu sliku. Bolje "skromnije" renoviranje ali da ostane polovina sredstava za redovno odrzavanje. Osim strucnih konzervatorskih radova, postoje brojni drugi radovi koje mogu obaviti vojnici na civilnom sluzenju vojnog roka. Naravno, uz sve potrebne dogovore sa Makedonijom i Grckom, medjudrzavne sporazume, itd.
Dakle, u roku od mesec dana bi trebalo o svemu ovome siroko informisati javnost; i naci sredstva iz bilo kojeg dela budzeta (valjda postoji neki fond za proslavu 90 godina proboja Solunskog fronta)- da bi se odmah poslala ekipa stucnih lica da proceni sve potrebne radove... Zatim ide prikupljanje sredstava, planiranje osnovnih radova, potpisivanje sporazuma sa susednim drzavama o modalitetima cuvanja ovih istorijskih spomenika i - na prolece: radovi. Sledece godine u ovo doba, na istom ovom mestu, trebalo bi da Drzavni sekretar "raportira" - sta je uradjeno, sta nije a trebalo je - i zasto nije, i sta je jos ostalo da se uradi...
E onda bi nam nasi preci, Solunski ratnici i nas prijatelj Arcibald Rajs, makar malkice oprostili i makar malo manje bismo se stideli nego posle citanja ovoga teksta...

Gospodine Spasojevicu, vi ste, koliko vidim, u drzavnoj sluzbi drzave Srbije. Sta ste do sada ucinili da ispravite ovu strasnu nepravdu??
Za ovo treba neko da odgovara, zar nema niko u tim silnim ministarstvima ko vodi racuna o ovim spomenicima naseg identiteta i istorije???

A sta reci za bivsu jugoslovensku republiku Makedoniju! Uvjek sam se protivio Grcima sto vas omalozavaju, ali sad se osjecam kao idiot. Svi znamo u kakvom su stanju srpska vojnicka groblja u Grckoj! Mozda vi stvarno nemate pravo da nosite makedonsko ime!?

Ovaa priča može samo da boli!
Devedeset godina je prošlo od pobede i slave. Svih tih decenija trajao je jedan politički eksperiment. Ti ljudi su izginuli da bi eksperiment počeo, a onda su zaboravljeni, jer nije bilo politički korektno prvo slaviti junake na koje su nasrtala zapadna braća, od čiji potomaka danas nema većih Srba. Potom nije bilo politički korektno jer su ti junaci pali za "Kralja i otadžbinu". Potom je ponovo pokrenuto pitanje "Velikih Srba" pa su junaci ponovo zaboravljeni, ili se njima manipulisalo na raznim mitinzima. I dok su na tim skupovima usta organizatora bila puna Srbije, herojstva itd. sećanje je bledelo. Srce Arčibalda Rajsa je nestalo, a to je bio pravi prijatelj ove nacije. Pred kraj sasuo je istinu u lice, a ako se pažljivo pogledaju njegovi izveštaji o zverstvima Carsko- Kraljevske soldateske, mnogi koji se danas kunu u ovu zemlju mogu da se zapitaju imaju li prava na to.
Danas se ti ljudi zaboravljaju jer šta će nam priča od pre 90 godina, kada nam predstoje integracije u EU, pa i u NATO. A ovi junaci bi mogli ponovo, čak i mrtvi da pomognu, jer Srbija je tada bila na svom mestu, i bila je poštovana i slavljena kod saveznika.
Žalosno je što 90 godina posle mediji ne govore o danima u kojima su 3 carstva bila oborena, a oborila ih je Srbija sa svojim saveznicima. Državni savetnik je tri sata putovao do Kajmakčalana, a ta kota je značajna samo zbog toga što je na njoj prvi put posle povlačenja vojska ušla na našu teritoriju. Pitam se samo koliko bi vremena trebalo da se stigne do Dobrog Polja mesta na kome je počela konačna pobeda?
Država mora pod hitno da počne pregovore sa Makedonijom i Grčkom kako bi se svi spomenici iz perioda 1912.-1918. konzervirali, i obnovili.
Takođe neophodno je opredeliti sredstva kako bi se omogućila detaljnija naučna istraživanja. danas je u svetu sasvim moguće pronaći mesto na kome je poginuo član porodice. Mene živo intersuje na kom mestu je u Albaniji ostao brat mog čukundede.
Takođe potrebno je na osnovu istraživanja napraviti dokumentarce visoke produkcije, koji bi mogli da idu na nekom kablovskom kanalu. ako RTS nije sposoban to da uradi možda može BBC.
Samo tako možemo da se odužimo tim ljudima.

Dragoceni su ovakvi tekstovi. Pokrecu na razmisljanje, ali i odlucivanje i akciju!
Nasa slavna istorija je ostala u senci neviteskih dogadjaja iz ratova 90-ih. Istorija ce o njima tek dati sud.
Gubici i tragedije koje su bile na putu odbrane srpske nezavisnosti i slobode opominju da ih moramo prepoznati kao deo naseg identiteta i ugraditi u svoje nacionalno bice!
Zasto su nam vazni ovi spomenici? Ne da bismo se svetili nego da nas i nasu politicku elitu obaveze da stalno i mnogo mora raditi na ucvrscivanju mira.
Moram spomenuti i visegodisnje poteskoce Makedonaca da poloze vence ispod spomen ploce u srpskom manastiru Sv, Prohora Pcinjskog. Ni mi se ne mozemo pohvaliti postovanju njihovog nacionalnog ponosa. Ipak za razliku od Makedonaca, prosecan Srbin malo znao da o svim ovim mestima stradanja, a kamoli da ih je posetio.
Ima tu dosta materijala za razmisljanje, ali nema dosta vremena za odlaganje resavanja problema.

Pocituvani,
Kao dopuna mog prethodnog komentara koji je na zalost do sad nekoliko puta nepreporucen hocu da naglasim jedno.Stranka Srba iz Makedonije je momentalno na vlast kao deo sire koalicije i ima svojih predstavnika u Vladu Makedonije.Isto tako u mojoj opstini Bitola ima Srpski konzulat i Srpsko drustvo koje je dosta aktivno u raznim kulturnim manifestacijama koje su prisutne nezaobilazno na lokalnim medijima u Bitoli.Ali na zalost dosad nisam cuo da neko prica o renoviranju srpskih vojnih groblja u Bitoli ili pak na Kajmakcalanu.Budite sigurni da u Bitoli ima ljudi koji smatraju medju kojim sam i ja da spomenike treba trajno konzervirati i sacuvati od daljna unistavanja.Sto se tice ocuvanosti budite sigurni da posle francuskih za koje Francija debelo placa za ocuvanje njihovih groblja srpski su u najboljem stanju.Nemacka groblja su u relativnom dobrom stanju jer su gradjenu u obliku tvrdjave i su otporniji na svakakvih uticaja.Sta reci za groblje bugarskih vojnika?Skoro da ih nema.Ima pojedine grobove u nekim selima pod Kajmakcalana.A najvise je zrtava bilo sa njene strane.Isto tako hocu da naglasim da su i Makedonci bili mobilizirani sa Srpske i Bugarske strane.Gdje su njihova trajna obelezja?Ja ne smatram da treba Srbija da placa za ocuvanje tih grobova,ali moze preko konzulata u Bitoli ili preko stranke Srba da agitira da se resi ovaj problem.Vidim da u nekih prethodnih komentara pise da Grcka vodi vise racuna nego Makedonija.Zna se kako je nastalo Srpsko-Grcko prijateljstvo, kada i za koje interese.Ako ste mislili da smo juzni Srbi zasto niste oslobadjali Makedoniju do Soluna i Pirina nego ste je delili sa Grckom i Bugarskom.Zasto kad je NATO bombardovao Srbiju samo je u Makedoniju paljena americka ambasada,a ne i u Atini?Zasto je srpski srednjoskolac pre nekoliko godina ubijen u Solunu od grckog policajca i za to nije odgovarao?Ako neko ima najvise simpatije prema Srbima to su Makedonci i Grci vam ne mogu nikako biti blizi ni po mentalitetu ni po srodstvu.Malo sam pobjegao sa teme ali me na to isprovocirao jedan od prethodnih komentara.Pozdrav

Osudjivanje makedonske strane zbog ovakvog stanja srpskih groblja je degutantno, jer ko ce da se brine o grobovima srpskih junaka, ako ne drzava Srbija!? To je samo trazenje alibija za svoju nesposobnost i prebacivanje odgovornosti na drugog. U Makedoniji, pored srpskih vojnickih grobova, ima i francuskih, britanskih i nemackih i oni su odlicno sacuvani, uredjeni, bez malo, na nivou ratnih muzeja. Ali to je zato sto njihove ambasada svake godine izdvajaju sredstva za uredjivanje, a i placaju po jedno lokalno lice koje se brine o tekovnom odrzavanju. Srpski grobovi su u zalosnom stanju jer ih nebriga i zub vremena tako naruzuju, a ne da ima namerna ljudska pakost Makedonaca, za razliku od manastira Prohor Pcinski, gde su se obelezje makedonske drzavnosti iz 1945 namerno uklonila i polomila 1991 god. od strane tadasnjih seseljovih radikala. Inace, nemojte sumnjati u moju objektivnost jer sam polu Srbin iz Makedonije!

Zalosno...Da ce se nesto ovako desiti naslutio je i sam Arcibald Rajs (kao i stosta drugo) u rukopisu "Cujte Srbi!" 1928 godine. Potrazite ovo delo objavljeno nedavno i procitajte...

Citam ovaj tekst nakon 5 mjeseci...ne mogu da vjerujem sta nam se dogadja?! Sramota za nas Srbe, Srbiju... DA LI DANAS POSTOJI NEKA AKCIJA U VEZI OVE TEME? DA LI IKO ZNA? VOLIO BIH DA JOJ SE PRIKLJUCIM. HVALA

Jedno malo razjašnjenje: pomenutu urnu u kapeli na vrhu Kajmakčalana, u kojoj se nalazilo srce dr Rodolfa Arčibalda Rajsa, razbili su i srce (najverovatnije) uništili bugarski fašisti početkom II sv. rata, odmah po okupiranju Makedonije i južnih delova Srbije. Dakle, tu nije bila u pitanju nebriga naše ili makedonske strane, nego zlovolja i osvetoljubivost okupatora. Inače, odličan tekst, i dovoljno oštar.

Bravo Dusane, jako lep tekst o jako tuznoj temi. Napravite akciju u ministarstvu odbrane - formiranje fonda za obnovu spomenika iz vremena ratova do 1918. godine, uradite kampanju i uveren sam da cete se zacuditi koliko ljudi ce biti spremno da pomogne. Srbija mora da pamti u cuva ono sto je bilo dobro u njenoj istoriji, to je jednako vazno kao suocavanje sa onim losim sto je radjeno nedavno.

Iako je ovakav tekst u meni izazvao osecaj sramote mislim da je visestruko koristan. Kao sto je vec neko od komentatora predlozio,o ovoj temi, o stanju srpskin nacionalnih spomenika na svojoj i teritoriji drugih drzava (Makedojija, Grcka, Albanija, Tunis...)treba pre svega dati mnogo vise prostora u medijima. To je odlicna tema za istrazivanje a mislim da bi njeno pokretanje donelo visestruku korist. Kao prvo ovaj problem dopro bi do vecine i samim tim probudio, barem donekle, drustvenu svest i to u vese nivoa. Drugo, mislim da bi se nasla sredstva u zemlji ali sigurno i u dijaspori kojima bi se pomagala obnova ovakvih nemerljivo vaznih nacionalnih spomenika. Otovrilo bi se i pitanje potrebe za istorijom kao nastavnim predmetom u skolama, jer je u poslednje vreme aktuelno pitanje da li ce istorija naci svoje mesto u reformama naseg skolstva. Postavilo bi se i pitanje koliko su ljudi i mladi u Srbiji danas svesni istorije, koliko je poznaju, da li im ona uopste nesto znaci...Na istrazivackim arheolosko - istorijskiim projektima mladi strucnjaci dobili bi priliku da rade...Dakle ovaj tekst bi otvorio citav spektar istrazivackih tema o kojima bih i sama rado pogledala priloge, emisije ili dokumentarne filmove.
Ti ljudi cije se kosti "bele sirom Evrope" (jer su srpski vojnici i ranije tokom istorije ratovali diljem Evropskih ratista za razne valdare)ne bi smeli nikada biti zaboravljeni, kao ni svi oni koji su tokom vremena pomagali srpski narod.
Na kraju bih samo podsetila da onaj narod koji ne postuje svoju istoriju i sebe ne treba da ocekuje ni postovanje drugih naroda...a mi to postovanje stalno ocekujemo...

Juce sam se vratio sa Kajmakcalana koji sam obilazio sa regionalnom organizacijom Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912-1920. godine. Slicnu turu napravili smo i mi i neznajuci da je gospodin Spasojevic posetio nasa vojnicka groblja u Makedoniji. Ko nije bio na Kajmakcalanu nema pojma kakvi su se ljudski napori za ratovanje tamo trebali uloziti.Zasto su ti srpski vojnici, seljaci sve to izdrzali? Verovatno im je otadzbina bila sveta i sve sto su imali! Ne zaboravimo nikada njih i malo vise pocnimo da cenimo svoju otadzbinu. Nadam se da ce i drzava vise sredstava uloziti u ocuvanje srpskih spomenika iz oslobodilackih ratova. Kajmakcalan nije jedino zapusteno obelezje, ali je verovatno najznacajnije u srpskoj istoriji. Nemojmo dozvoliti da zub vremena i nasa nebriga brise nasu istoriju, najsvetlije trenutke nase nacije.
Igor - Pozarevac

Sve to je jedna velika sramota za nas narod. Umjesto sto stalno kukamo i placemo za svjetlima Evrope treba malo da se zapitamo ko smo mi to i sta smo zasluzili. Narod koji ne cijeni svoje pretke, istoriju, kulturu, pismo - da li je taj narod zasluzio da bude ravnopravan clan evropske zajednice naroda?
Na zalost, danas su trendovi takvi da se rodoljubi tretiraju kao budale, patriote su teski ultranacionalisti, ljudi koji se brinu o nacionalnoj kulturi su ksenofobi a o nasim slavnim herojskim precima ce jos teze biti povesti racuna jer nas narod treba da dodje u fazu demilitarizacije/denacifikacije a ova slavna poglavlja srpske istorije ce uskoro u srpskim udzbenicima biti opisana anglosaksonskim jezikom i rijecnikom. Mozda treba da sacekamo da nam Kandic i Biserko odrede ko su to podobni Srbi a koje nepodobne treba izbaciti iz udzbenika istorije i iz stranica nacionalne kulture. Izgleda da danasnji Srbi nisu dostojni potomci tih slavnih ljudi koji su znali da odbrane nacionalnu cast i dostojanstvo i da se bore za svoj hljeb, svoju njivu, svoju porodicu, da im tudjin nikad ne bude gospodar.

Sta smo mi radili 50 godine?!
Boze,hoces li nam ikada oprostiti?!
Krivi smo mi!
Kralj nikada nije zaboravio svoje ratne drugove!
Pogledajte samo spomenike i iskrene posvete palim junacima!
Kako cemo mi pred pretke?

Ovakav tekst gospodina Spasojevica je bio nasusno potreban da podseti koliko smo kao drzava, bolje reci zajednica, neodgovorni prema najsvet(l)ijim trenucima nacionalne istorije. U licnom iskustvu nosim tugu, bol i tesko osecanje nemoci pred tom cinjenicom tesko objasnjivog zaborava. Kao ambasador u Austriji redovno sam - u zvanicnim, ali i nezvanicnim prilikama - zajedno s nasim narodom i svestenicima, posecivao vojnicka i groblja interniraca nasih predaka iz Prvog svetskog rata. Ima ih na desetine, rasutih po Austriji, a tacan broj sahranjenih nikada nije utvrdjen! Austrijanci nemaju ili nisu skloni da nam te podatke daju, ali - istini za volju - putem drzavne ustanove "Crni krst" odrzavaju groblja i spomen obelezja u pristojnom stanju. Najveci sok doziveo sam u selu Mauthauzen na tamosnjem vojnickom groblju. Tu je sahranjeno oko 200 italijanskih vojnika sve sa krstacama i ugraviranim imenima. Malo sa strane lepa kapela sa spomen knjigom. Podigla ju je drzava Italija. Vise od polovine groblja zauzima travnata utrina sa tri poveca kamena i ugraviranim uzasavajucim ciframa: ukupno oko 11000 Srba! Bez imena i ikakvog drugog traga. Sta ciniti? Hajde da napravimo barem kapelu! Nas arhitekta Boris Podreka koji zivi i radi u Becu napravio je predivan projekat. Buduci da je plac vlasnistvo Italije, preko kolege italijanskog ambasadora dobili smo odobrenje njihove vlade za podizanje kapele. Predlozio sam Zajednici srpskih klubova u Austriji da se ukljuci akcijom prikupljanja po 1 (jednog) evra od svakog pripadnika nase dijaspore koja broji oko cetvrt miliona ljudi. Obratio sam se, dabome, i nasim drzavnim organima da pomognu. Jedino razumevanje pokazao je tadasnji ministar kulture Kojadinovic, spreman da preusmeri visak nekih sredstava od 30.000 dinara. Svi ostali su odcutali ... Dosao je kraj mandata, povratak kuci i sve je palo u zaborav.
Hajde Spasojevicu da nesto uradimo! Spreman sam da nadoknadim propusteno, da se volonterski ukljucim u akciju, da zajedno sa svim slicno mislecim ljudima ublazimo ovu sramotu.

Reportaza je izvanredna i treba je procitati vise puta da bi se ono sto je napisano i zapamtilo.
Ima vise problema koji ovde nisu dotaknuti a mozda je trebalo zasto je bilo potrebno 90 godina da se setimo Kajmakcalana i zrtava izazvanih njime.
Mislim da ima dosta onih koji se secaju sto je doslo do toga da se srpska groblja odrzavaju u nekim drugim zemljama a nisu odrzavana u Makedoniji. Prvenstveno mislim na Kajmakcalan, Bitoljsko groblje i spomen kosturnicu na Zejtinliku. Nemomojmo da se pravimo da nista ili neznamo ili da nismo obavesteni. Sramota ako je to tacno. Nemam nista protiv Makedonaca ali oni za vreme SFRJ nisu ni malo bilo spremni da ova a i neka druga groblja srpskih ratnika da odrzavaju jer su Srbe smatrali njihovim okupatorima a nasi drugovi komunisti iz internacionalne solidarnosti nisu nista preduzimali. Pa i sami vidite da je proslo 90 godina. Makedonija je samostalna zemlja tek petnaestak godina. Pa ko je obde omanuo razmislite i sami.
A sada bih ponovio ono sto su vec neki drugi rekli. Sastanimo se na nivou drzavnih delegacija sa Makedoncima i prvo se sa njima dogovorimo sta bi mogli mi da uradimo jer pitanje je koliko su oni zainterwesovani da ovo sami ucine. Ja sam skeptican jer su Srbe doziveli, bar neki od njih kao okupatore. Ali nisu svesni da nije bilo Srba danas ne bi bilo ni Makedonije ni Makedonaca kao sto ih nema u Grckoj i Bugarskoj.
Ne prihvatam ono bivsa republika i td.
Znaci uz saradnju i zajednicki rad treba uraditi ono sto nije ucinjeno 90 godina. Ako oni i dalje nece u ovom da ucestvuju neka dozvole nama da mi za koju godinu, jer proslo je 90 godina, uradimo ono sto bi trebalo ako zelimo da Srbi stvarno budu patriote i u nekim novim ratovima brane sada samo Srbiju a ne celi Balkan.
Setimo se ko je poceo oslobodilacki rat na Balkanu pre vise od 200 godina. Da nije bilo Srba neki bi jos bili deo Turske.
PS. Ovaj komentar kako imate obicaj mozete i da ne objavite ali onda ne dozvolite komentare. Ali se onda potrudite da sami sacinite neki prigodan tekst na iznet problem. Ovo sto ste dali nije vas clanak pa se i sami zamislite u kojoj zemlji zivite.

Nemam obicaj da citam elektronsku stampu ali sam ovog puta to uradio slucajno, i nabasavsi na ovaj tekst ostao duboko potresen a na kraju istovremeno i u nadi da ipak mozda nije sve propalo...
Hvala vam na ovom tekstu gospodine Spasojevicu.
Duboko verujem u to da kako postoji Duh covecji tako isto postoji i duh jednog naroda. I kao sto vise manjih potoka i reka cine jednu veliku, tako svi ljudi jednog naroda cine, ali bez izuzetka svi,jedan jedini narodni Duh.Stanje narodnog Duha bezuslovno zavisi od toga u kakvom stanju je vecina pojedinaca jednog naroda.Lepo ste napisali da ste gledali na zateceno stanje spomenika nasih dedova junaka i rodoljuba kao u ogledalo.Na ovom mestu bih citirao Dostojevskog koji kaze "svako je za sve kriv", istina je. Sa ovakvim saznanjem i osecanjem opste odgovornosti kao i iskrene krivice bez primesa bilo kakve optuzbe ili sujete, moze se ici ka boljem.
Zato vas bratski i iskreno kao coveka na odgovornom polozaju molim da nemislite samo da ste napisali jedan lep literarni text. Uradili ste puno, puno vise od toga i voleo bih da u tom smislu nastavite dalje.
Ubedjen sam da nije uredu da komentarisem ovde o tome sta je bilo u poslednjih devedeset godina, koji su uzroci i posledice da se dodje do ovoga zbog cega je Duh naseg naroda u ovakvom stanju, a pogotovu ne da prebacujem optuzbe na bilo ciju adresu, kao sto to cini gosodin flekash u komentaru pod rednim brojem 2. Mislim da je u ovom trenutku rastrojstva i konfuzije Duha naseg naroda neizmerno vazno osetiti, podvlacim osetiti, reci velikog pisca.
U ovom smislu mislim da ste uradili veliku stvar gospodine Spasojevicu. Vi ste ustvari uradili malu ali veliku stvar. Iz prostog razloga sto samo vec kosti u onoj kosturnici govore same za sebe. Vi ste bili tu sa ovim tekstom samo kao jedan glas, jedan ventil jednog gresnog naroda kroz koji vice „hej ovo me ustvari boli, hajde da svi zajedno radimo na ovome, hajde da svi budemo kao nasi dedovi koji su u ljubavi i slozi ostavili kosti na kajmakcalanu“. Nemislim ovde da mi sada treba na nekom novom kajmakcalanu danas da ostavljamo nase kosti(ustvari, jedino ako bas, bas zatreba, sto da ne) ali je neosporno da nam treba ljubavi i postovanja, pozrtvovanja i hrabrosti, koju su imali nasi dedovi na kajmakcalanu, da bi mirnim putem izasli iz mizerne situacije u koju smo zapali. Ti koji su odneli srcani organ dr. Arcibalda Rajsa sa kajmakcalana, neka su to uradili, mozda im je trebalo to da urade, neka im koristi na dobro. Ali nisu smeli i nisu mogli da nam uzmu ono sto to srce simvolise…! To smo im sami dali, ili jos ne…?!
Imamo mi jos puno otvorenih pitanja i rana po Srbiji da neznamo kud bi pre, a mozda bi najbolje bilo da krenemo bas odavde: “Svako je za sve kriv”
Zato vam se gopodine Spasojevicu jos jednom najiskrenije zahvaljujem na vasem pisanju i fotografijama sa kojima ste me na ovakva osecanja i razmisljanja nagnali.
I moj deda je prepesacio Albaniju, bio na Krfu, Francuskoj i vratio se nazad u zemlju dedova svojih. Zvao se Rista Vojinovic. Jos imamo u kuci albansku spomenicu koju je verovatno doneo sa sobom ili je dobio naknadno. Stoji mi u nekoj od fioka i svaki put kad nabasam na nju trazeci nesto prostruji kroz mene nesto, sto je tesko objasniti sta i zasto, stegne me u grlu i grudima. Onda je gledam tako neko vreme i odlozim je, a sve to vreme osecanje bude tu. I kad je ponovo nadjem posle recimo dve godine bude uvek potpuno isto. Cudno je sve to! Ima neka tajna veza, tajna veza za sve nas…
Pozdrav iz Ciriha mojoj braci u Srbiji!
Bog cuva Srbe… ali sta vredi ako oni nece…!
Vojinovic Sasa

Teska srca citam ovo po drugi put,i celo vreme razmisljam sta ja mogu da doprinesem da se ova slika promeni.Ako neko bude organizovao "radnu akciju "Voleo bi da i ja ucestvujem u tome pa makar to bila "parada" .Za mitinge i bancenje se ima i para i goriva?!!!! o zamljo imali te!!!!!!!!!!!!!

Nekoliko puta sam se najezio citajuci ovaj tekst...

Strava i sramota za danasnje generacije...

Bio sam u avgustu na Kajmakčalanu, i situacjia je vrlo loša. Spomen knjiga sva popisana samo sa Grčkima imenima, o Srbima ni duha ni sluha, vlaga je velika unutra, mislim da curi voda...ono zvono je loše očuvan. Svuda naoko geleri, magacini bugarskih mitraljeza, kuršumi...svega i svačeg od željeza.

U Bitolju, naše srpsko groblje nam čuva jedan čovek, Srbin iz Bitolja, bar tako je bilo prošle godine. Groblje je lepo čuvano, možda fali lepa kapija i ograda, ali je problem da je tamo i civilno pored.

Slika srpskog groblja :

http://sr.wikipedia.org/wiki/Слика:Bitolj-srpsko_vojno_groblje.JPG

Bio sam i na francuskom, to je na izlazu Bitolja za Prilep. Mnogo je lepše sačuvano, ograđeno i velika kapija sa velikim spomenikom unutra. To čuva par makedonaca kojima francuska amabasada plača debele pare ! Zato je i tako očuvano.

Jadni mi, ako neko ne može da napravi inciativu u Srbiji, kod srpske Vlade, da zatraži pare iz buđeta za sva srpska vojna groblja i spomenike u Makedoniji, jer znamo kako je loša finansijska situuacija i lom tamo.

Nesmemo dopustiti da se izgubi ijedan trag. Sve treba nan novo obeležiti i u vodičima i sa tablama.

Bilo bi lepo kad bi sprski nacionalizam (patriotizam) napustio politicke rasprave u stranackom zivotu, napustio govor mrznje prema drugima i koncentrisao se na renovaciju ovih spomenika.

Predlazem da se svi mi,koji smo reagovali na ovaj tekst saljuci svoje komentare i glasove na komentare,(a nije nas malo), udruzimo i sastavimo peticiju za spasavanje srpskih spomenika. Od necega se mora poceti.

Veliki broj vojnika koji je pod zastavom srpske kraljevske vojske ostavio svoje kosti - bio je u stvari lokalno stanovnistvo. Makedonci, koji su i u drugom balkanskom ratu bili prisiljeni obuci uniformu srbije bugarske i grcke, ratovali su izmedju sebe. Nije da nije bilo i srba, obicni mirni narod sa sela, ali ono groblje je groblje srpske vojske u kojoj su ratovali makedonci - tada, na tom mestu. Srpski oficiri i makedonsko lokalno stanovnistvo kao vojnici.

...o grobljima nasih vojnika umrlih u Tunisu bolje da ne govorimo....

Kao prvo hocu da pozdravim sve koji ce citati moj komentar.Hocu da naglasim da u prvom svetskom ratu grad Bitola je bio drugi grad po pretrpenoj steti (nijedna kuca nije ostala citava,poginulo je 115 dece i dr.)posle francuskog Verdena.Tako da od istoriskog aspekta sacuvanje i odrzavanje vojnicka groblja i ovog rata su isklucitelno vazna za nas grad i da pretstavljaju istoriski spomenik za grad koji treba da zblizava narode,a nikako da razdvaja.Ja mismil da vecina mojih sugradana sa respektom gleda na ove stvari.Isto tako pod pokrovitelstvom opstine Bitola pre par meseci je izdana obemna kniga koja tretira prvi svestki rat i vojnicka groblja kao istoriski spomenik.Isto tako je izdana i kniga od Makedonskog autora za lik i delo Dr.Rajsa dok je prebivao u Makedoniji.Znaci stvari ne stoje tako lose kako neko hose da prikaze.Isto tako i mislim da Makedonija je vise izgubila od istoriskog aspekta sto srce doktora Rajs nije sacuvano.
Pozdrav,Makedonac

narod se poznaje po grobljima, kako čuva uspomenu na sebe.
mi smo očigledno izumrli narod, ovo malo što je ostalo, neće još dugo a i ne treba...

Prosto čovek ne može da dođe k sebi pose ovakvog teksta. Slažem se potpuno sa Filipom (1. komentar) kao i većinom ostalih. Neverovatno je kako mi Srbi imamo kratko pamćenje i kako nas nije briga za one i ono od čega smo i mi zapravo nastali. Kao da od nas, danas, sve počinje i postaje.

Pitam se, usput, samo šta radi naša ambasada u Skoplju? Tolika silna bolumenta "proverenih kadrova" a niko nikada nije pokrenuo ovo pitanje pred makedonskim vlastima. Ili se to pitanje i ne sme postavljati radi "dobrosusedskih odnosa"? Možda diplomate jednostavno nemaju vremena od silinih drugih obaveza... recimo prelistavanja "Peter Justensen" kataloga po čitav dan (duty free snabdevač za diplomate)? Jeste, krivi smo i mi... veliko zlo su nam naneli i braća Bugari, ali ti spomenici se sada nalaze na teritoriji druge države i pitanje se pre svega mora postaviti njima. Kakav je to odnos prema jednoj oslobodilačkoj vojsci? Ili smo za njih "neprijatelji". Pa i da jesmo, mi poštujemo i održavamo i nemačka groblja, bar za ona iz I svetskog rata znam (u Košutnjaku). Nadam se da ćemo uskoro obeležiti i stratišta nemačke manjine (uglavnom nedužne) koji su pobijeni i stradali posle II svetskog rata u logorima u našoj zemlji!

Gospodin Spasojević je uradio odličan posao za početak, hvala Bogu da i u ministarstvu postoje takvi ljudi. Na nama i njima je da ovaj tekst ne bude samo tužna konstatacija.

Zbog ovih prizora sa slika i potresnih vizija iz samog teksta, osecam moralnu krivicu i stid zbog sve vece otudjenosti svog naroda od predaka iz kog smo potekli, koji su zivotima svojim spasli nas od tursko orijentalno - islamske civilizacije. Zasluzili su mnogo vise od samog secanja na njih, a mi tako, da ih zaboravu lako predamo...

Mirjana, peticija je dobar predlog, a ja bih predlozila Dobrovoljacki odred i polazim odmah sa svoje dvoje dece (16 i 17 god.) koji bismo svojim radom bar kolko-tolko doprineli da se skine talog vremena i vrati sjaj proslosti. Idemo mi napred, ja sam za svaki novi pokret koji usavrsava covecanstvo, za moderno doba sve novijih izuma i dostignuca, ali sam vaspitala decu da postuju tekovine svoje dedovine i da se ponose korenima, tako da ih ovaj tekst nije ostavio ravnodusnim. Naprotiv, ganulo ih je do suza. Racunajte na nas, ma kada i ma gde bili!

Zaista odlicna reportaza- putopis kakvu nismo odavno citali u domacoj stampi! Tema je "nova", ton je direktan i uvlaci citaoca odmah u identifikaciju, sve se jasno vidi (ilustrovano dobrim slikama), manir dostojanstven i bez patetisanja. Eto dokaza da moze i B92 da se priblizi nivou "Politike" po kvalitetu tekstova (peckam malo).

Dublja tema za razmisljanje je : sta se moze efektivno uciniti da se taj redak nacionalni resurs koji imamo (redak u regionu, ali i u Evropi), a to je slavna vojnicka tradicija herojstva na "pravoj strani", strani pravde, valajno predstavi i ocuva za buduce generacije. Predlog komentatora za kreativnu upotrebu civilnog vojnog roka smatram odlicnim, samo ne znam da li bi strane drzave kao Makedonija sada prihvatile ulazak srpskih regruta, makar i civilnih, na njihovu teritoriju...Ali, mislim da bi organizovane ekskurzije i putovanja "pesacenja po prirodi" po istorijskoj ruti mogle da budu dobar predlozak za zajednicki interes srpske i makedonske strane: Srbija dovodi organizovane ture poklonika "istorijskig turizma" (tu ima dosta raznih sadrzaja, i planina, i posmatranje prirode, i uzivanje u zajdnickoj slovenskoj kulturi, u otkrivanju makedonske gastronomije, itd...nije samo za postovaoce srpske istorije namenjeno, da bi se Makedonci ustrucavali nesto oko tog povisenog interesovanja za srpsku istoriju na njihovoj teritoriji) . Na taj nacin, makedonska strana bi imala ekonomsku i diplomatsku korist od turizma, a srpska strana bi imala kulturnu i diplomatsku korist od saradnje sa bliskim susedom koji bi onda odrzavao spomenike koji donose profit! Mozda nije losa ideja? Jer, ne zaboravimo da nije drzavni sekretar taj koji diktira kako da se deli budzet po prioritetima, a situacija je takva da mozda za ove stavke "drugog nivoa urgentnosti" rezultat pre moze da se postigne nekom obostranom ekonomsko- interesnom kombinacijom, nego sipanjem para na tudju teritoriju bez kontrole feed-back-a.

Srdacan pozdrav svim konstruktivnim komentatorima!

a sta je sa srpskim grobljem uTunisu-bizert

Idemo dalje. Vrsiti pritisak na drzavu, formirati podrzati fond za obnovu i odrzavanje nasih spomenika.
Tuzno, al` od plakanja nema vajde.

Pre nekoliko dana sam sa prijateljem pričao o ovoj temi i ovaj tekst samo potvrđuje naše pretpostavke jer izgleda da od podizanja ovih znamenja ništa nije učinjeno na njihovom čuvanju i održavanju, kao ni na mnogim drugim kulturno-istorijskim spomenicima našeg naroda. Smatram da pomenuti spomenici nisu ništa manje deo naše tradicije i kulture od Hilandara tako da bi država i građani morali da pomognu obnavljanje ovih nepravedno zapostavljenih spomenika kao što su učinili u slučaju pomenutog manastira jer ovo je značajan deo identiteta srpskog i ne samo srpskog naroda. Odličan povod može biti 90 godina od proboja solunskog fronta.

najezila sam se

Raika, sad bi bilo dobro da se oglasi gospodin Spasojevic koji je svojim tekstom izazvao reakcije svih nas i da cujemo njegovo misljenje o predlozima koje ste poslali Vi,gospodin Kovac i moja malenkost. Sto se tice kontakta, to je najmanji problem, jer Redakcija B92 ima mejlove svih nas koji smo se ovim povodom javili.

...poslednji pasus sve govori...jos kad bi imao ko da slusa...

Hvala za ovaj tekst!

To je bila njegova zelja i drago mi je sto mu je zelja ispunjena.A za groblje...koliko para toliko muzika.Pozdrav

Veliki broj vojnika koji je pod zastavom srpske kraljevske vojske ostavio svoje kosti - bio je u stvari lokalno stanovnistvo. Makedonci, koji su i u drugom balkanskom ratu bili prisiljeni obuci uniformu srbije bugarske i grcke, ratovali su izmedju sebe. Nije da nije bilo i srba, obicni mirni narod sa sela, ali ono groblje je groblje srpske vojske u kojoj su ratovali makedonci - tada, na tom mestu. Srpski oficiri i makedonsko lokalno stanovnistvo kao vojnici.

To je bila njegova zelja i drago mi je sto mu je zelja ispunjena.A za groblje...koliko para toliko muzika.Pozdrav

Gospodine Spasojevicu, vi ste, koliko vidim, u drzavnoj sluzbi drzave Srbije. Sta ste do sada ucinili da ispravite ovu strasnu nepravdu??
Za ovo treba neko da odgovara, zar nema niko u tim silnim ministarstvima ko vodi racuna o ovim spomenicima naseg identiteta i istorije???

A sta reci za bivsu jugoslovensku republiku Makedoniju! Uvjek sam se protivio Grcima sto vas omalozavaju, ali sad se osjecam kao idiot. Svi znamo u kakvom su stanju srpska vojnicka groblja u Grckoj! Mozda vi stvarno nemate pravo da nosite makedonsko ime!?

Konacno da neko progovori i na tu temu. Pola moje familije je ostavilo svoje kosti tamo borivsi se u drinskoj i moravskoj diviziji. Moj pradeda je, naime, bio jedini koji je od mnogobrojne brace preziveo balkanske i I sv. rat iskljucivo iz razloga jer je bio najmladji. Ostala braca su izginula od Kosova, Kumanova, Bregalnice, Kjmakcalana i sl. Postoji jedna stvar koja meni kao potomku tih ljudi neopisivo smeta, znajuci za sta su se oni borili. Ona, medjutim, nema veze sa odrzavanjem tih spomenika i grobalja, jer znam kakav smo narod i koliko vodimo racuna o svemu tome. Moji preci se, naime, nisu tamo borili ni za kakve drzavno-politicke eksperimente niti njihove derivate. Danas u toj zemlji vise nema ni nase Crkve koja moze dostojno da vrsi pomene, jer je proterana 1969. godine. Moji preci se nisu borili ni za kakvu Bivsu Jugoslovensku Republiku, vec za slobodu nase zemlje Srbije, s verom u Boga za Kralja i Otadzbinu.
Pozdrav svima i nadam se da necete zameriti mojoj iskrenosti.

Osudjivanje makedonske strane zbog ovakvog stanja srpskih groblja je degutantno, jer ko ce da se brine o grobovima srpskih junaka, ako ne drzava Srbija!? To je samo trazenje alibija za svoju nesposobnost i prebacivanje odgovornosti na drugog. U Makedoniji, pored srpskih vojnickih grobova, ima i francuskih, britanskih i nemackih i oni su odlicno sacuvani, uredjeni, bez malo, na nivou ratnih muzeja. Ali to je zato sto njihove ambasada svake godine izdvajaju sredstva za uredjivanje, a i placaju po jedno lokalno lice koje se brine o tekovnom odrzavanju. Srpski grobovi su u zalosnom stanju jer ih nebriga i zub vremena tako naruzuju, a ne da ima namerna ljudska pakost Makedonaca, za razliku od manastira Prohor Pcinski, gde su se obelezje makedonske drzavnosti iz 1945 namerno uklonila i polomila 1991 god. od strane tadasnjih seseljovih radikala. Inace, nemojte sumnjati u moju objektivnost jer sam polu Srbin iz Makedonije!

Kao prvo hocu da pozdravim sve koji ce citati moj komentar.Hocu da naglasim da u prvom svetskom ratu grad Bitola je bio drugi grad po pretrpenoj steti (nijedna kuca nije ostala citava,poginulo je 115 dece i dr.)posle francuskog Verdena.Tako da od istoriskog aspekta sacuvanje i odrzavanje vojnicka groblja i ovog rata su isklucitelno vazna za nas grad i da pretstavljaju istoriski spomenik za grad koji treba da zblizava narode,a nikako da razdvaja.Ja mismil da vecina mojih sugradana sa respektom gleda na ove stvari.Isto tako pod pokrovitelstvom opstine Bitola pre par meseci je izdana obemna kniga koja tretira prvi svestki rat i vojnicka groblja kao istoriski spomenik.Isto tako je izdana i kniga od Makedonskog autora za lik i delo Dr.Rajsa dok je prebivao u Makedoniji.Znaci stvari ne stoje tako lose kako neko hose da prikaze.Isto tako i mislim da Makedonija je vise izgubila od istoriskog aspekta sto srce doktora Rajs nije sacuvano.
Pozdrav,Makedonac

Bilo bi lepo kad bi sprski nacionalizam (patriotizam) napustio politicke rasprave u stranackom zivotu, napustio govor mrznje prema drugima i koncentrisao se na renovaciju ovih spomenika.

Ovaa priča može samo da boli!
Devedeset godina je prošlo od pobede i slave. Svih tih decenija trajao je jedan politički eksperiment. Ti ljudi su izginuli da bi eksperiment počeo, a onda su zaboravljeni, jer nije bilo politički korektno prvo slaviti junake na koje su nasrtala zapadna braća, od čiji potomaka danas nema većih Srba. Potom nije bilo politički korektno jer su ti junaci pali za "Kralja i otadžbinu". Potom je ponovo pokrenuto pitanje "Velikih Srba" pa su junaci ponovo zaboravljeni, ili se njima manipulisalo na raznim mitinzima. I dok su na tim skupovima usta organizatora bila puna Srbije, herojstva itd. sećanje je bledelo. Srce Arčibalda Rajsa je nestalo, a to je bio pravi prijatelj ove nacije. Pred kraj sasuo je istinu u lice, a ako se pažljivo pogledaju njegovi izveštaji o zverstvima Carsko- Kraljevske soldateske, mnogi koji se danas kunu u ovu zemlju mogu da se zapitaju imaju li prava na to.
Danas se ti ljudi zaboravljaju jer šta će nam priča od pre 90 godina, kada nam predstoje integracije u EU, pa i u NATO. A ovi junaci bi mogli ponovo, čak i mrtvi da pomognu, jer Srbija je tada bila na svom mestu, i bila je poštovana i slavljena kod saveznika.
Žalosno je što 90 godina posle mediji ne govore o danima u kojima su 3 carstva bila oborena, a oborila ih je Srbija sa svojim saveznicima. Državni savetnik je tri sata putovao do Kajmakčalana, a ta kota je značajna samo zbog toga što je na njoj prvi put posle povlačenja vojska ušla na našu teritoriju. Pitam se samo koliko bi vremena trebalo da se stigne do Dobrog Polja mesta na kome je počela konačna pobeda?
Država mora pod hitno da počne pregovore sa Makedonijom i Grčkom kako bi se svi spomenici iz perioda 1912.-1918. konzervirali, i obnovili.
Takođe neophodno je opredeliti sredstva kako bi se omogućila detaljnija naučna istraživanja. danas je u svetu sasvim moguće pronaći mesto na kome je poginuo član porodice. Mene živo intersuje na kom mestu je u Albaniji ostao brat mog čukundede.
Takođe potrebno je na osnovu istraživanja napraviti dokumentarce visoke produkcije, koji bi mogli da idu na nekom kablovskom kanalu. ako RTS nije sposoban to da uradi možda može BBC.
Samo tako možemo da se odužimo tim ljudima.

Zaista odlicna reportaza- putopis kakvu nismo odavno citali u domacoj stampi! Tema je "nova", ton je direktan i uvlaci citaoca odmah u identifikaciju, sve se jasno vidi (ilustrovano dobrim slikama), manir dostojanstven i bez patetisanja. Eto dokaza da moze i B92 da se priblizi nivou "Politike" po kvalitetu tekstova (peckam malo).

Dublja tema za razmisljanje je : sta se moze efektivno uciniti da se taj redak nacionalni resurs koji imamo (redak u regionu, ali i u Evropi), a to je slavna vojnicka tradicija herojstva na "pravoj strani", strani pravde, valajno predstavi i ocuva za buduce generacije. Predlog komentatora za kreativnu upotrebu civilnog vojnog roka smatram odlicnim, samo ne znam da li bi strane drzave kao Makedonija sada prihvatile ulazak srpskih regruta, makar i civilnih, na njihovu teritoriju...Ali, mislim da bi organizovane ekskurzije i putovanja "pesacenja po prirodi" po istorijskoj ruti mogle da budu dobar predlozak za zajednicki interes srpske i makedonske strane: Srbija dovodi organizovane ture poklonika "istorijskig turizma" (tu ima dosta raznih sadrzaja, i planina, i posmatranje prirode, i uzivanje u zajdnickoj slovenskoj kulturi, u otkrivanju makedonske gastronomije, itd...nije samo za postovaoce srpske istorije namenjeno, da bi se Makedonci ustrucavali nesto oko tog povisenog interesovanja za srpsku istoriju na njihovoj teritoriji) . Na taj nacin, makedonska strana bi imala ekonomsku i diplomatsku korist od turizma, a srpska strana bi imala kulturnu i diplomatsku korist od saradnje sa bliskim susedom koji bi onda odrzavao spomenike koji donose profit! Mozda nije losa ideja? Jer, ne zaboravimo da nije drzavni sekretar taj koji diktira kako da se deli budzet po prioritetima, a situacija je takva da mozda za ove stavke "drugog nivoa urgentnosti" rezultat pre moze da se postigne nekom obostranom ekonomsko- interesnom kombinacijom, nego sipanjem para na tudju teritoriju bez kontrole feed-back-a.

Srdacan pozdrav svim konstruktivnim komentatorima!

Reportaza je izvanredna i treba je procitati vise puta da bi se ono sto je napisano i zapamtilo.
Ima vise problema koji ovde nisu dotaknuti a mozda je trebalo zasto je bilo potrebno 90 godina da se setimo Kajmakcalana i zrtava izazvanih njime.
Mislim da ima dosta onih koji se secaju sto je doslo do toga da se srpska groblja odrzavaju u nekim drugim zemljama a nisu odrzavana u Makedoniji. Prvenstveno mislim na Kajmakcalan, Bitoljsko groblje i spomen kosturnicu na Zejtinliku. Nemomojmo da se pravimo da nista ili neznamo ili da nismo obavesteni. Sramota ako je to tacno. Nemam nista protiv Makedonaca ali oni za vreme SFRJ nisu ni malo bilo spremni da ova a i neka druga groblja srpskih ratnika da odrzavaju jer su Srbe smatrali njihovim okupatorima a nasi drugovi komunisti iz internacionalne solidarnosti nisu nista preduzimali. Pa i sami vidite da je proslo 90 godina. Makedonija je samostalna zemlja tek petnaestak godina. Pa ko je obde omanuo razmislite i sami.
A sada bih ponovio ono sto su vec neki drugi rekli. Sastanimo se na nivou drzavnih delegacija sa Makedoncima i prvo se sa njima dogovorimo sta bi mogli mi da uradimo jer pitanje je koliko su oni zainterwesovani da ovo sami ucine. Ja sam skeptican jer su Srbe doziveli, bar neki od njih kao okupatore. Ali nisu svesni da nije bilo Srba danas ne bi bilo ni Makedonije ni Makedonaca kao sto ih nema u Grckoj i Bugarskoj.
Ne prihvatam ono bivsa republika i td.
Znaci uz saradnju i zajednicki rad treba uraditi ono sto nije ucinjeno 90 godina. Ako oni i dalje nece u ovom da ucestvuju neka dozvole nama da mi za koju godinu, jer proslo je 90 godina, uradimo ono sto bi trebalo ako zelimo da Srbi stvarno budu patriote i u nekim novim ratovima brane sada samo Srbiju a ne celi Balkan.
Setimo se ko je poceo oslobodilacki rat na Balkanu pre vise od 200 godina. Da nije bilo Srba neki bi jos bili deo Turske.
PS. Ovaj komentar kako imate obicaj mozete i da ne objavite ali onda ne dozvolite komentare. Ali se onda potrudite da sami sacinite neki prigodan tekst na iznet problem. Ovo sto ste dali nije vas clanak pa se i sami zamislite u kojoj zemlji zivite.

Pocituvani,
Kao dopuna mog prethodnog komentara koji je na zalost do sad nekoliko puta nepreporucen hocu da naglasim jedno.Stranka Srba iz Makedonije je momentalno na vlast kao deo sire koalicije i ima svojih predstavnika u Vladu Makedonije.Isto tako u mojoj opstini Bitola ima Srpski konzulat i Srpsko drustvo koje je dosta aktivno u raznim kulturnim manifestacijama koje su prisutne nezaobilazno na lokalnim medijima u Bitoli.Ali na zalost dosad nisam cuo da neko prica o renoviranju srpskih vojnih groblja u Bitoli ili pak na Kajmakcalanu.Budite sigurni da u Bitoli ima ljudi koji smatraju medju kojim sam i ja da spomenike treba trajno konzervirati i sacuvati od daljna unistavanja.Sto se tice ocuvanosti budite sigurni da posle francuskih za koje Francija debelo placa za ocuvanje njihovih groblja srpski su u najboljem stanju.Nemacka groblja su u relativnom dobrom stanju jer su gradjenu u obliku tvrdjave i su otporniji na svakakvih uticaja.Sta reci za groblje bugarskih vojnika?Skoro da ih nema.Ima pojedine grobove u nekim selima pod Kajmakcalana.A najvise je zrtava bilo sa njene strane.Isto tako hocu da naglasim da su i Makedonci bili mobilizirani sa Srpske i Bugarske strane.Gdje su njihova trajna obelezja?Ja ne smatram da treba Srbija da placa za ocuvanje tih grobova,ali moze preko konzulata u Bitoli ili preko stranke Srba da agitira da se resi ovaj problem.Vidim da u nekih prethodnih komentara pise da Grcka vodi vise racuna nego Makedonija.Zna se kako je nastalo Srpsko-Grcko prijateljstvo, kada i za koje interese.Ako ste mislili da smo juzni Srbi zasto niste oslobadjali Makedoniju do Soluna i Pirina nego ste je delili sa Grckom i Bugarskom.Zasto kad je NATO bombardovao Srbiju samo je u Makedoniju paljena americka ambasada,a ne i u Atini?Zasto je srpski srednjoskolac pre nekoliko godina ubijen u Solunu od grckog policajca i za to nije odgovarao?Ako neko ima najvise simpatije prema Srbima to su Makedonci i Grci vam ne mogu nikako biti blizi ni po mentalitetu ni po srodstvu.Malo sam pobjegao sa teme ali me na to isprovocirao jedan od prethodnih komentara.Pozdrav

Nismo baš za pohvalu, ali ne bih za sve na svetu krivio Srbiju. Srpska vojnička groblja u Grčkoj su u
savršenom stanju, a i vojnička groblja Francuza, Rusa u Beogradu u sasvim pristojnom. Oni koji su "čuvali" Kajmakčalan dozvolili su da divljaci ukradu pepeo Arčibalda Rajsa... (Ne mogu da se ne setim Rakićevih stihova o fresci kraljice Simonide). Ono što Srbija mije smela da dozvoli je da srce dr Rajsa ostane izvan Otadžbine. Kada su granice Otadžbine pomerene, trebalo je i srce preneti u nju, a s tim bi se svakako složio i Rajs.

Citam ovaj tekst nakon 5 mjeseci...ne mogu da vjerujem sta nam se dogadja?! Sramota za nas Srbe, Srbiju... DA LI DANAS POSTOJI NEKA AKCIJA U VEZI OVE TEME? DA LI IKO ZNA? VOLIO BIH DA JOJ SE PRIKLJUCIM. HVALA

Strava i sramota za danasnje generacije...

Ovakav tekst gospodina Spasojevica je bio nasusno potreban da podseti koliko smo kao drzava, bolje reci zajednica, neodgovorni prema najsvet(l)ijim trenucima nacionalne istorije. U licnom iskustvu nosim tugu, bol i tesko osecanje nemoci pred tom cinjenicom tesko objasnjivog zaborava. Kao ambasador u Austriji redovno sam - u zvanicnim, ali i nezvanicnim prilikama - zajedno s nasim narodom i svestenicima, posecivao vojnicka i groblja interniraca nasih predaka iz Prvog svetskog rata. Ima ih na desetine, rasutih po Austriji, a tacan broj sahranjenih nikada nije utvrdjen! Austrijanci nemaju ili nisu skloni da nam te podatke daju, ali - istini za volju - putem drzavne ustanove "Crni krst" odrzavaju groblja i spomen obelezja u pristojnom stanju. Najveci sok doziveo sam u selu Mauthauzen na tamosnjem vojnickom groblju. Tu je sahranjeno oko 200 italijanskih vojnika sve sa krstacama i ugraviranim imenima. Malo sa strane lepa kapela sa spomen knjigom. Podigla ju je drzava Italija. Vise od polovine groblja zauzima travnata utrina sa tri poveca kamena i ugraviranim uzasavajucim ciframa: ukupno oko 11000 Srba! Bez imena i ikakvog drugog traga. Sta ciniti? Hajde da napravimo barem kapelu! Nas arhitekta Boris Podreka koji zivi i radi u Becu napravio je predivan projekat. Buduci da je plac vlasnistvo Italije, preko kolege italijanskog ambasadora dobili smo odobrenje njihove vlade za podizanje kapele. Predlozio sam Zajednici srpskih klubova u Austriji da se ukljuci akcijom prikupljanja po 1 (jednog) evra od svakog pripadnika nase dijaspore koja broji oko cetvrt miliona ljudi. Obratio sam se, dabome, i nasim drzavnim organima da pomognu. Jedino razumevanje pokazao je tadasnji ministar kulture Kojadinovic, spreman da preusmeri visak nekih sredstava od 30.000 dinara. Svi ostali su odcutali ... Dosao je kraj mandata, povratak kuci i sve je palo u zaborav.
Hajde Spasojevicu da nesto uradimo! Spreman sam da nadoknadim propusteno, da se volonterski ukljucim u akciju, da zajedno sa svim slicno mislecim ljudima ublazimo ovu sramotu.

Dragoceni su ovakvi tekstovi. Pokrecu na razmisljanje, ali i odlucivanje i akciju!
Nasa slavna istorija je ostala u senci neviteskih dogadjaja iz ratova 90-ih. Istorija ce o njima tek dati sud.
Gubici i tragedije koje su bile na putu odbrane srpske nezavisnosti i slobode opominju da ih moramo prepoznati kao deo naseg identiteta i ugraditi u svoje nacionalno bice!
Zasto su nam vazni ovi spomenici? Ne da bismo se svetili nego da nas i nasu politicku elitu obaveze da stalno i mnogo mora raditi na ucvrscivanju mira.
Moram spomenuti i visegodisnje poteskoce Makedonaca da poloze vence ispod spomen ploce u srpskom manastiru Sv, Prohora Pcinjskog. Ni mi se ne mozemo pohvaliti postovanju njihovog nacionalnog ponosa. Ipak za razliku od Makedonaca, prosecan Srbin malo znao da o svim ovim mestima stradanja, a kamoli da ih je posetio.
Ima tu dosta materijala za razmisljanje, ali nema dosta vremena za odlaganje resavanja problema.

Nekoliko puta sam se najezio citajuci ovaj tekst...

najezila sam se

Juce sam se vratio sa Kajmakcalana koji sam obilazio sa regionalnom organizacijom Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912-1920. godine. Slicnu turu napravili smo i mi i neznajuci da je gospodin Spasojevic posetio nasa vojnicka groblja u Makedoniji. Ko nije bio na Kajmakcalanu nema pojma kakvi su se ljudski napori za ratovanje tamo trebali uloziti.Zasto su ti srpski vojnici, seljaci sve to izdrzali? Verovatno im je otadzbina bila sveta i sve sto su imali! Ne zaboravimo nikada njih i malo vise pocnimo da cenimo svoju otadzbinu. Nadam se da ce i drzava vise sredstava uloziti u ocuvanje srpskih spomenika iz oslobodilackih ratova. Kajmakcalan nije jedino zapusteno obelezje, ali je verovatno najznacajnije u srpskoj istoriji. Nemojmo dozvoliti da zub vremena i nasa nebriga brise nasu istoriju, najsvetlije trenutke nase nacije.
Igor - Pozarevac

Nemam obicaj da citam elektronsku stampu ali sam ovog puta to uradio slucajno, i nabasavsi na ovaj tekst ostao duboko potresen a na kraju istovremeno i u nadi da ipak mozda nije sve propalo...
Hvala vam na ovom tekstu gospodine Spasojevicu.
Duboko verujem u to da kako postoji Duh covecji tako isto postoji i duh jednog naroda. I kao sto vise manjih potoka i reka cine jednu veliku, tako svi ljudi jednog naroda cine, ali bez izuzetka svi,jedan jedini narodni Duh.Stanje narodnog Duha bezuslovno zavisi od toga u kakvom stanju je vecina pojedinaca jednog naroda.Lepo ste napisali da ste gledali na zateceno stanje spomenika nasih dedova junaka i rodoljuba kao u ogledalo.Na ovom mestu bih citirao Dostojevskog koji kaze "svako je za sve kriv", istina je. Sa ovakvim saznanjem i osecanjem opste odgovornosti kao i iskrene krivice bez primesa bilo kakve optuzbe ili sujete, moze se ici ka boljem.
Zato vas bratski i iskreno kao coveka na odgovornom polozaju molim da nemislite samo da ste napisali jedan lep literarni text. Uradili ste puno, puno vise od toga i voleo bih da u tom smislu nastavite dalje.
Ubedjen sam da nije uredu da komentarisem ovde o tome sta je bilo u poslednjih devedeset godina, koji su uzroci i posledice da se dodje do ovoga zbog cega je Duh naseg naroda u ovakvom stanju, a pogotovu ne da prebacujem optuzbe na bilo ciju adresu, kao sto to cini gosodin flekash u komentaru pod rednim brojem 2. Mislim da je u ovom trenutku rastrojstva i konfuzije Duha naseg naroda neizmerno vazno osetiti, podvlacim osetiti, reci velikog pisca.
U ovom smislu mislim da ste uradili veliku stvar gospodine Spasojevicu. Vi ste ustvari uradili malu ali veliku stvar. Iz prostog razloga sto samo vec kosti u onoj kosturnici govore same za sebe. Vi ste bili tu sa ovim tekstom samo kao jedan glas, jedan ventil jednog gresnog naroda kroz koji vice „hej ovo me ustvari boli, hajde da svi zajedno radimo na ovome, hajde da svi budemo kao nasi dedovi koji su u ljubavi i slozi ostavili kosti na kajmakcalanu“. Nemislim ovde da mi sada treba na nekom novom kajmakcalanu danas da ostavljamo nase kosti(ustvari, jedino ako bas, bas zatreba, sto da ne) ali je neosporno da nam treba ljubavi i postovanja, pozrtvovanja i hrabrosti, koju su imali nasi dedovi na kajmakcalanu, da bi mirnim putem izasli iz mizerne situacije u koju smo zapali. Ti koji su odneli srcani organ dr. Arcibalda Rajsa sa kajmakcalana, neka su to uradili, mozda im je trebalo to da urade, neka im koristi na dobro. Ali nisu smeli i nisu mogli da nam uzmu ono sto to srce simvolise…! To smo im sami dali, ili jos ne…?!
Imamo mi jos puno otvorenih pitanja i rana po Srbiji da neznamo kud bi pre, a mozda bi najbolje bilo da krenemo bas odavde: “Svako je za sve kriv”
Zato vam se gopodine Spasojevicu jos jednom najiskrenije zahvaljujem na vasem pisanju i fotografijama sa kojima ste me na ovakva osecanja i razmisljanja nagnali.
I moj deda je prepesacio Albaniju, bio na Krfu, Francuskoj i vratio se nazad u zemlju dedova svojih. Zvao se Rista Vojinovic. Jos imamo u kuci albansku spomenicu koju je verovatno doneo sa sobom ili je dobio naknadno. Stoji mi u nekoj od fioka i svaki put kad nabasam na nju trazeci nesto prostruji kroz mene nesto, sto je tesko objasniti sta i zasto, stegne me u grlu i grudima. Onda je gledam tako neko vreme i odlozim je, a sve to vreme osecanje bude tu. I kad je ponovo nadjem posle recimo dve godine bude uvek potpuno isto. Cudno je sve to! Ima neka tajna veza, tajna veza za sve nas…
Pozdrav iz Ciriha mojoj braci u Srbiji!
Bog cuva Srbe… ali sta vredi ako oni nece…!
Vojinovic Sasa

Odlican tekst kojem nije potreban poseban komentar. Dovoljno ga je pazljivo procitati, zastati i razmisliti malo posle svakog pasusa. Iako se mozda tako ne cini na prvi pogled, ali u svetu niko nista ne zaboravlja, mi smo ti koji smo zaboravili i ko smo i odakle smo i sta smo. Najvaznije sto smo zaboravili je kome treba da ZAHVALIMO sto jos uvek postojimo i sto danas slobodno setamo i govorimo srpski jezik. Koliko god zvucalo banalno to nije stvar bogom dana vec prednost koja mora da se izvojuje i zasluzi i koja se placala i placa krvlju. Postoji mnogo primera naroda koji to nisu uspeli i ciji jezici su umrli zajedno sa njima. Mi za nas trebamo da zahvalimo ovim junacima. Secati se njih ali i njihovih protivnika koji su cinili zverska (ne)dela tih dana po Srbiji nije govor mrznje, nije dekadentno razmisljanje, nije nacionalizam, nije "radikalizam", secanje i pravilno shvatanje tog vremena, to je zalog za buducnost. Homosapiens je za razliku od drugih hominida uspeo da prezivi prirodnu selekciju jer je njegov mozak bio sposoban da izdvoji, sacuva i prenese dalje, sta mislite sta? Pa naravno, iskustvo! Nije zaboravljao koja "zivotinja" mu je prijatelj a koja neprijatelj, to iskustvo je preneo svojim potomcima i naucio ih kako da sacuvaju ono sto im je ostavio. Mi smo takodje potomci nasih predaka, ali mi se cini da smo nesto zaboravili ...

Zaista lep tekst, ali tezak i gorak istovremeno... Naravno da se prvi korak u resavanju problema sastoji u konstatovanju problema, sto je ovim tekstom svakako uradjeno. Sa druge strane, radi se ipak o Drzavnom sekretaru koji ne moze i ne sme da nastupa (posle ovoga teksta) kao obican gradjanin Srbije ili cak obican turista... Morao bi da, odmah, krene sa daljim animiranjem javnosti, u ovoj godini - kada se obelezava 90 godina od proboja Solunskog fronta..
Dakle, prvo - isti ovaj tekst objaviti na stotinu sajtova i u stotinu dnevnih i nedeljih listova. Zatim, napraviti (akcioni) plan - ko ce, u ime drzave, zvanicno otici i "snimiti" sve potrebne radove i proceniti potrebna finansijska sredstva. Takodje, obavezno predvideti sistemsko odrzavanje - dakle - ne ono nase: sve renovirati, dati velike pare i zatim za pet godina imate opet istu sliku. Bolje "skromnije" renoviranje ali da ostane polovina sredstava za redovno odrzavanje. Osim strucnih konzervatorskih radova, postoje brojni drugi radovi koje mogu obaviti vojnici na civilnom sluzenju vojnog roka. Naravno, uz sve potrebne dogovore sa Makedonijom i Grckom, medjudrzavne sporazume, itd.
Dakle, u roku od mesec dana bi trebalo o svemu ovome siroko informisati javnost; i naci sredstva iz bilo kojeg dela budzeta (valjda postoji neki fond za proslavu 90 godina proboja Solunskog fronta)- da bi se odmah poslala ekipa stucnih lica da proceni sve potrebne radove... Zatim ide prikupljanje sredstava, planiranje osnovnih radova, potpisivanje sporazuma sa susednim drzavama o modalitetima cuvanja ovih istorijskih spomenika i - na prolece: radovi. Sledece godine u ovo doba, na istom ovom mestu, trebalo bi da Drzavni sekretar "raportira" - sta je uradjeno, sta nije a trebalo je - i zasto nije, i sta je jos ostalo da se uradi...
E onda bi nam nasi preci, Solunski ratnici i nas prijatelj Arcibald Rajs, makar malkice oprostili i makar malo manje bismo se stideli nego posle citanja ovoga teksta...

Bravo Dusane, jako lep tekst o jako tuznoj temi. Napravite akciju u ministarstvu odbrane - formiranje fonda za obnovu spomenika iz vremena ratova do 1918. godine, uradite kampanju i uveren sam da cete se zacuditi koliko ljudi ce biti spremno da pomogne. Srbija mora da pamti u cuva ono sto je bilo dobro u njenoj istoriji, to je jednako vazno kao suocavanje sa onim losim sto je radjeno nedavno.

Zalosno...Da ce se nesto ovako desiti naslutio je i sam Arcibald Rajs (kao i stosta drugo) u rukopisu "Cujte Srbi!" 1928 godine. Potrazite ovo delo objavljeno nedavno i procitajte...

Iako je ovakav tekst u meni izazvao osecaj sramote mislim da je visestruko koristan. Kao sto je vec neko od komentatora predlozio,o ovoj temi, o stanju srpskin nacionalnih spomenika na svojoj i teritoriji drugih drzava (Makedojija, Grcka, Albanija, Tunis...)treba pre svega dati mnogo vise prostora u medijima. To je odlicna tema za istrazivanje a mislim da bi njeno pokretanje donelo visestruku korist. Kao prvo ovaj problem dopro bi do vecine i samim tim probudio, barem donekle, drustvenu svest i to u vese nivoa. Drugo, mislim da bi se nasla sredstva u zemlji ali sigurno i u dijaspori kojima bi se pomagala obnova ovakvih nemerljivo vaznih nacionalnih spomenika. Otovrilo bi se i pitanje potrebe za istorijom kao nastavnim predmetom u skolama, jer je u poslednje vreme aktuelno pitanje da li ce istorija naci svoje mesto u reformama naseg skolstva. Postavilo bi se i pitanje koliko su ljudi i mladi u Srbiji danas svesni istorije, koliko je poznaju, da li im ona uopste nesto znaci...Na istrazivackim arheolosko - istorijskiim projektima mladi strucnjaci dobili bi priliku da rade...Dakle ovaj tekst bi otvorio citav spektar istrazivackih tema o kojima bih i sama rado pogledala priloge, emisije ili dokumentarne filmove.
Ti ljudi cije se kosti "bele sirom Evrope" (jer su srpski vojnici i ranije tokom istorije ratovali diljem Evropskih ratista za razne valdare)ne bi smeli nikada biti zaboravljeni, kao ni svi oni koji su tokom vremena pomagali srpski narod.
Na kraju bih samo podsetila da onaj narod koji ne postuje svoju istoriju i sebe ne treba da ocekuje ni postovanje drugih naroda...a mi to postovanje stalno ocekujemo...

...poslednji pasus sve govori...jos kad bi imao ko da slusa...

Idemo dalje. Vrsiti pritisak na drzavu, formirati podrzati fond za obnovu i odrzavanje nasih spomenika.
Tuzno, al` od plakanja nema vajde.

Hvala za ovaj tekst!

...o grobljima nasih vojnika umrlih u Tunisu bolje da ne govorimo....

narod se poznaje po grobljima, kako čuva uspomenu na sebe.
mi smo očigledno izumrli narod, ovo malo što je ostalo, neće još dugo a i ne treba...

Jedno malo razjašnjenje: pomenutu urnu u kapeli na vrhu Kajmakčalana, u kojoj se nalazilo srce dr Rodolfa Arčibalda Rajsa, razbili su i srce (najverovatnije) uništili bugarski fašisti početkom II sv. rata, odmah po okupiranju Makedonije i južnih delova Srbije. Dakle, tu nije bila u pitanju nebriga naše ili makedonske strane, nego zlovolja i osvetoljubivost okupatora. Inače, odličan tekst, i dovoljno oštar.

Sve to je jedna velika sramota za nas narod. Umjesto sto stalno kukamo i placemo za svjetlima Evrope treba malo da se zapitamo ko smo mi to i sta smo zasluzili. Narod koji ne cijeni svoje pretke, istoriju, kulturu, pismo - da li je taj narod zasluzio da bude ravnopravan clan evropske zajednice naroda?
Na zalost, danas su trendovi takvi da se rodoljubi tretiraju kao budale, patriote su teski ultranacionalisti, ljudi koji se brinu o nacionalnoj kulturi su ksenofobi a o nasim slavnim herojskim precima ce jos teze biti povesti racuna jer nas narod treba da dodje u fazu demilitarizacije/denacifikacije a ova slavna poglavlja srpske istorije ce uskoro u srpskim udzbenicima biti opisana anglosaksonskim jezikom i rijecnikom. Mozda treba da sacekamo da nam Kandic i Biserko odrede ko su to podobni Srbi a koje nepodobne treba izbaciti iz udzbenika istorije i iz stranica nacionalne kulture. Izgleda da danasnji Srbi nisu dostojni potomci tih slavnih ljudi koji su znali da odbrane nacionalnu cast i dostojanstvo i da se bore za svoj hljeb, svoju njivu, svoju porodicu, da im tudjin nikad ne bude gospodar.

Sta smo mi radili 50 godine?!
Boze,hoces li nam ikada oprostiti?!
Krivi smo mi!
Kralj nikada nije zaboravio svoje ratne drugove!
Pogledajte samo spomenike i iskrene posvete palim junacima!
Kako cemo mi pred pretke?

Pre nekoliko dana sam sa prijateljem pričao o ovoj temi i ovaj tekst samo potvrđuje naše pretpostavke jer izgleda da od podizanja ovih znamenja ništa nije učinjeno na njihovom čuvanju i održavanju, kao ni na mnogim drugim kulturno-istorijskim spomenicima našeg naroda. Smatram da pomenuti spomenici nisu ništa manje deo naše tradicije i kulture od Hilandara tako da bi država i građani morali da pomognu obnavljanje ovih nepravedno zapostavljenih spomenika kao što su učinili u slučaju pomenutog manastira jer ovo je značajan deo identiteta srpskog i ne samo srpskog naroda. Odličan povod može biti 90 godina od proboja solunskog fronta.

Prosto čovek ne može da dođe k sebi pose ovakvog teksta. Slažem se potpuno sa Filipom (1. komentar) kao i većinom ostalih. Neverovatno je kako mi Srbi imamo kratko pamćenje i kako nas nije briga za one i ono od čega smo i mi zapravo nastali. Kao da od nas, danas, sve počinje i postaje.

Pitam se, usput, samo šta radi naša ambasada u Skoplju? Tolika silna bolumenta "proverenih kadrova" a niko nikada nije pokrenuo ovo pitanje pred makedonskim vlastima. Ili se to pitanje i ne sme postavljati radi "dobrosusedskih odnosa"? Možda diplomate jednostavno nemaju vremena od silinih drugih obaveza... recimo prelistavanja "Peter Justensen" kataloga po čitav dan (duty free snabdevač za diplomate)? Jeste, krivi smo i mi... veliko zlo su nam naneli i braća Bugari, ali ti spomenici se sada nalaze na teritoriji druge države i pitanje se pre svega mora postaviti njima. Kakav je to odnos prema jednoj oslobodilačkoj vojsci? Ili smo za njih "neprijatelji". Pa i da jesmo, mi poštujemo i održavamo i nemačka groblja, bar za ona iz I svetskog rata znam (u Košutnjaku). Nadam se da ćemo uskoro obeležiti i stratišta nemačke manjine (uglavnom nedužne) koji su pobijeni i stradali posle II svetskog rata u logorima u našoj zemlji!

Gospodin Spasojević je uradio odličan posao za početak, hvala Bogu da i u ministarstvu postoje takvi ljudi. Na nama i njima je da ovaj tekst ne bude samo tužna konstatacija.

Zbog ovih prizora sa slika i potresnih vizija iz samog teksta, osecam moralnu krivicu i stid zbog sve vece otudjenosti svog naroda od predaka iz kog smo potekli, koji su zivotima svojim spasli nas od tursko orijentalno - islamske civilizacije. Zasluzili su mnogo vise od samog secanja na njih, a mi tako, da ih zaboravu lako predamo...

Predlazem da se svi mi,koji smo reagovali na ovaj tekst saljuci svoje komentare i glasove na komentare,(a nije nas malo), udruzimo i sastavimo peticiju za spasavanje srpskih spomenika. Od necega se mora poceti.

Mirjana, peticija je dobar predlog, a ja bih predlozila Dobrovoljacki odred i polazim odmah sa svoje dvoje dece (16 i 17 god.) koji bismo svojim radom bar kolko-tolko doprineli da se skine talog vremena i vrati sjaj proslosti. Idemo mi napred, ja sam za svaki novi pokret koji usavrsava covecanstvo, za moderno doba sve novijih izuma i dostignuca, ali sam vaspitala decu da postuju tekovine svoje dedovine i da se ponose korenima, tako da ih ovaj tekst nije ostavio ravnodusnim. Naprotiv, ganulo ih je do suza. Racunajte na nas, ma kada i ma gde bili!

Raika, sad bi bilo dobro da se oglasi gospodin Spasojevic koji je svojim tekstom izazvao reakcije svih nas i da cujemo njegovo misljenje o predlozima koje ste poslali Vi,gospodin Kovac i moja malenkost. Sto se tice kontakta, to je najmanji problem, jer Redakcija B92 ima mejlove svih nas koji smo se ovim povodom javili.

a sta je sa srpskim grobljem uTunisu-bizert

Teska srca citam ovo po drugi put,i celo vreme razmisljam sta ja mogu da doprinesem da se ova slika promeni.Ako neko bude organizovao "radnu akciju "Voleo bi da i ja ucestvujem u tome pa makar to bila "parada" .Za mitinge i bancenje se ima i para i goriva?!!!! o zamljo imali te!!!!!!!!!!!!!

Bio sam u avgustu na Kajmakčalanu, i situacjia je vrlo loša. Spomen knjiga sva popisana samo sa Grčkima imenima, o Srbima ni duha ni sluha, vlaga je velika unutra, mislim da curi voda...ono zvono je loše očuvan. Svuda naoko geleri, magacini bugarskih mitraljeza, kuršumi...svega i svačeg od željeza.

U Bitolju, naše srpsko groblje nam čuva jedan čovek, Srbin iz Bitolja, bar tako je bilo prošle godine. Groblje je lepo čuvano, možda fali lepa kapija i ograda, ali je problem da je tamo i civilno pored.

Slika srpskog groblja :

http://sr.wikipedia.org/wiki/Слика:Bitolj-srpsko_vojno_groblje.JPG

Bio sam i na francuskom, to je na izlazu Bitolja za Prilep. Mnogo je lepše sačuvano, ograđeno i velika kapija sa velikim spomenikom unutra. To čuva par makedonaca kojima francuska amabasada plača debele pare ! Zato je i tako očuvano.

Jadni mi, ako neko ne može da napravi inciativu u Srbiji, kod srpske Vlade, da zatraži pare iz buđeta za sva srpska vojna groblja i spomenike u Makedoniji, jer znamo kako je loša finansijska situuacija i lom tamo.

Nesmemo dopustiti da se izgubi ijedan trag. Sve treba nan novo obeležiti i u vodičima i sa tablama.