Domaćin Olimpijskih igara: Tokio je srce najveće urbane celine na planeti

Bila pre tacno 30 godina.
Neke stvari koje sam tamo videla tada ni danas nema kod nas. Ali, postoji jedna stvar koju retko ko govori.
Bez obzira na to kakva su zverstva cinili, narocito Koreji, to su zaboravili, ali nikada nece oprostiti ni atomske bombe ni bombardovanja.
Njihova ljubaznost je lazna. Naucena, to donosi novac.
Vise puta, uz osmeh, su odbili da nas usluze. Kada kazem nas, mislim na belu rasu.
Nisam mogla da verujem.
Jedan primer.
Domacini su me poveli da probam njihovu "ulicnu" hranu.
Nas petoro " belih". Centar Tokija. Ginza.
Jedna je stala u red, a mi ostali cekali sa strane. Tezga velika bar 20 kvadrata. Sve vri, pusi se, svega ima. Dvadesetak ljudi u redu. "Nasa" caska na engleskom sa musterijom i kada je na nju dosao red, rekli su da nema niceg!!!
U prodavnici nema broja odela za coveka koji je gradjen bas po njihovom standardu, ni od jednog modela! I da ne nabrajem dalje.
Dok su opasani americkim brodovima i marincima, dobro je. Ako se budu povukli, ne mogu ni da zamislim sta bi bilo. Mnogo su napredovali u svemu.
Ako negde moze da se nadje, postoji dokumentarna emisija "Kombava Japan", 20 epizoda, Lazanjski uradio, davno.
Ako se pazljivo gleda i slusa, i ako im je zabranjeno jos uvek da imaju vojsku, pod okriljem
" civilna zastita", spremni su na sve!
Najveca vrednost japanskog naroda je disciplina, sto moze da bude ubitacno za sve druge narode. Zmaja treba drzati vezanog zauvek. Jedina stvar u kojoj podrzavam Ameriku je ta sto drze Japan na uzdi.
Cast izuzecima. Ima ih i koji nisu toliko zadojeni mrznjom prema svemu sto nije japansko, ali malo.
Toliko!

Svako ko je imalo sklon putovanjima i direktnom upoznavanju sa drugim zemljama, naprosto mora jednom u zivotu da vidi Tokijo. Moj prvi utisak je bio da je buka u najvecem gradu ravna onoj u nasem manjem selu. I pored saobracaja, gradskog prevoza i miliona ljudi na ulici, nivo buke je neopisivo nizak. nadrealna atmosfera.

Samo još jedan dodatak tekstu. U Tokiju se trebala održati XII Olimpijada 1940. godine, ali je zbog japanskog napada na Kinu i većeg interesovanja vlade za rat nego za sport, pomerila za Helsinku. Zbog rata je ta Olimpjada ukinuta i u Helsinkiju.

Joker dislike this!

Odlican tekst!
Naucio sam mnogo toga o gradu u kojem sam imao cast da zivim 6 meseci.

Kakav Tokio, Chongqing je najveci grad na svetu! Ako Tokiju sa 14 miliona moze da se doda Yokohama, onda i kada Chongqingu dodamo okolna spojena podrucja dobijemo da je Chongqing najveci grad na svetu.

Prica da su Japanci veliki sovinisti je u potpunosti tacna. Ja sam pilot i cesto sam leteo za Tokio. U Japanu sam bio na desetine puta. Jednom prilikom sam otisao u javni gradski bazen. Nisam mogao uci u bazen dok se ne istusiram pred svima. Kada sam to ucinio i usao u bazen svi japanci su istog trenutka izasli napolje. Vrlo neprijatna situacija. Postoje banje gde je strancima zabranjen ulaz.
Ako mozemo da zanemarimo te stvari sve ostalo je gotovo robotizovano. Tamo su ljudi gotovo roboti koji neprestano rade i stvaraju. Lep grad za videti turisticki ali se plasim da se ni jedan evropljanin ne bi mogao prilagoditi njihovom nacinu zivota.
Radujem se olimpiskim igrama koje nam dolaze. Verujem da ce sve funkcionisati besprekorno u to apsolutno ne sumnjam

Kakav Tokio, Chongqing je najveci grad na svetu! Ako Tokiju sa 14 miliona moze da se doda Yokohama, onda i kada Chongqingu dodamo okolna spojena podrucja dobijemo da je Chongqing najveci grad na svetu.

Odlican tekst!
Naucio sam mnogo toga o gradu u kojem sam imao cast da zivim 6 meseci.

Bila pre tacno 30 godina.
Neke stvari koje sam tamo videla tada ni danas nema kod nas. Ali, postoji jedna stvar koju retko ko govori.
Bez obzira na to kakva su zverstva cinili, narocito Koreji, to su zaboravili, ali nikada nece oprostiti ni atomske bombe ni bombardovanja.
Njihova ljubaznost je lazna. Naucena, to donosi novac.
Vise puta, uz osmeh, su odbili da nas usluze. Kada kazem nas, mislim na belu rasu.
Nisam mogla da verujem.
Jedan primer.
Domacini su me poveli da probam njihovu "ulicnu" hranu.
Nas petoro " belih". Centar Tokija. Ginza.
Jedna je stala u red, a mi ostali cekali sa strane. Tezga velika bar 20 kvadrata. Sve vri, pusi se, svega ima. Dvadesetak ljudi u redu. "Nasa" caska na engleskom sa musterijom i kada je na nju dosao red, rekli su da nema niceg!!!
U prodavnici nema broja odela za coveka koji je gradjen bas po njihovom standardu, ni od jednog modela! I da ne nabrajem dalje.
Dok su opasani americkim brodovima i marincima, dobro je. Ako se budu povukli, ne mogu ni da zamislim sta bi bilo. Mnogo su napredovali u svemu.
Ako negde moze da se nadje, postoji dokumentarna emisija "Kombava Japan", 20 epizoda, Lazanjski uradio, davno.
Ako se pazljivo gleda i slusa, i ako im je zabranjeno jos uvek da imaju vojsku, pod okriljem
" civilna zastita", spremni su na sve!
Najveca vrednost japanskog naroda je disciplina, sto moze da bude ubitacno za sve druge narode. Zmaja treba drzati vezanog zauvek. Jedina stvar u kojoj podrzavam Ameriku je ta sto drze Japan na uzdi.
Cast izuzecima. Ima ih i koji nisu toliko zadojeni mrznjom prema svemu sto nije japansko, ali malo.
Toliko!

Joker dislike this!

Svako ko je imalo sklon putovanjima i direktnom upoznavanju sa drugim zemljama, naprosto mora jednom u zivotu da vidi Tokijo. Moj prvi utisak je bio da je buka u najvecem gradu ravna onoj u nasem manjem selu. I pored saobracaja, gradskog prevoza i miliona ljudi na ulici, nivo buke je neopisivo nizak. nadrealna atmosfera.

Samo još jedan dodatak tekstu. U Tokiju se trebala održati XII Olimpijada 1940. godine, ali je zbog japanskog napada na Kinu i većeg interesovanja vlade za rat nego za sport, pomerila za Helsinku. Zbog rata je ta Olimpjada ukinuta i u Helsinkiju.

Prica da su Japanci veliki sovinisti je u potpunosti tacna. Ja sam pilot i cesto sam leteo za Tokio. U Japanu sam bio na desetine puta. Jednom prilikom sam otisao u javni gradski bazen. Nisam mogao uci u bazen dok se ne istusiram pred svima. Kada sam to ucinio i usao u bazen svi japanci su istog trenutka izasli napolje. Vrlo neprijatna situacija. Postoje banje gde je strancima zabranjen ulaz.
Ako mozemo da zanemarimo te stvari sve ostalo je gotovo robotizovano. Tamo su ljudi gotovo roboti koji neprestano rade i stvaraju. Lep grad za videti turisticki ali se plasim da se ni jedan evropljanin ne bi mogao prilagoditi njihovom nacinu zivota.
Radujem se olimpiskim igrama koje nam dolaze. Verujem da ce sve funkcionisati besprekorno u to apsolutno ne sumnjam