Zamke za turiste: 7 znakova za prepoznavanje restorana u kojem ćete baciti novac

U Srbiji je to wc. Odete u wc, pa kakav je wc takva je i kuhinja.

Jednom prilikom smo organizovali seminar u Sijarinskoj Banji i Medvedji. Ima neki etno restoran u centru Banje, mi udjemo da ugovorimo 2 obroka dnevno narednih 7 dana za nas 5oro iz organizacije, i neki ketering za ostale ucesnike jednom dnevno (dakle, cca 100.000 din). Udjem u wc, a tamo onaj wc iz Trainspottinga. Izadjem i zavrsimo za svagda sa dotičnim i mi, a i gomila kolega u narednim godinama sa istim poslom. Na preporuku, sto bi se reklo.

Najjadniju pizzu u zivotu sam pojeo u Rimu. Ali ko se jednom opece, nauci lekciju :-).

Ili jednostavno otvoris google maps i procitas komentare...

Ako upitate za "specijalitet dana", nećete pogrešiti. - Pre više godina je upravo ovde osvanuo savet da nikad ne naručujemo specijalitet dana jer nam u isti obično utrape ono što se nije prodalo, pred istek roka i slično. Što ima logike.
Najbolje je pitati koji je specijalitet ili šta preporučuju - pa izabrati sve suprotno.

I sto dalje od Skadralije!

Ma sarme i punjene paprike u kofer I da te Bog vidi ispod Ajfelovog tornja.

Ako mi se hrana svidi, neću promašiti. A neću da trošim dane gladan u potrazi za PRAVIM restoranom. Ako pogodim, pogodio sam. Pak ako omašim idući put idem na drugo mesto.

Nismo nobles pa da tražimo mesto gde nam le chef lično sprema ručak. Kada pročitam savete "Pravilo "200 metara" i "Prepoznajte turiste" setim se restorana u Knez Mihajlovoj i na Terazijama. Nalaze se u centru blizu znamenitosti i puni su turista, znači da ne valjaju?

ja sam ovo sve ispostov'o i na kraju ost'o gladan.

Ovde gde ja zivim, nema zive duše pre 22 sata za večeru. Udarno vrme je oko 23:00. Da se čovek zapita kada lezu i kako spavaju. Mada ti sto imaju lovu za restoran sigurno neustaju u 6 već im dan počinje oko podneva...

Najbolje poneti od kuce sedeti na klupi i jesti proverenu hranu

istina, u Frankfurtu na glavnom trgu sam rucao u jednom resotranu, bolje da nisam....

Francuzi rucaji od 12-14h (tesko cete naci kuvara u 15h, recimo), a veceraju od 19 pa nadalje... Provode rucajuci obicno sat (ako je pauza na poslu), a veceraju bar 2 sata... Nekad je bilo i duze...

U to ime mozete sprovesti istrazivanje i prezentovati nam u nekoliko clanaka najbolje lokalne restorane po evropskim gradovima i letovalistima.Uveren sam da bi mnogi to rado procitali.Znam,pametni ce reci imas portale i sajtove koji se time bave ali informacije iz prve ruke uvek dobro dodju.

ne treba magija da pronadjes dobar restoran

Prvih nekoliko saveta je okej, ali kraj je tipičan primer hipsterskog fetiša "autentičnosti", naravno da je u Italiji, recimo, najviše dobrih italijanskih restorana, ali, naročito posle par nedelja paste, pica, risotta, vrlo ću rado za promenu pojesti dobar coq au vin, chow mein ili rogan josh, a ludačke lokalne običaje, čiji je dobar primer u članku spomenuto zatvaranje većine restorana tokom poslepodneva u Italiji (uzrok su, nsravnoć, daleko više nego navike klijentele, sumanuti socijalistički radni zakoni :)) treba kažnjavati, a ne nagrađivati, dakle ako mi inače dobro izgleda, a posle trideset i kusur godina pasioniranog posećovanja restorana u rasponu od trostrukih Miešlena do uličnih prčvarnica, dakle, gde god se. dobro jelo može naći, imam nepogrešiv osećj za dobru aščinicu, :) daleko pre ću ostaviti novac nekom ko je otvoren kada meni odgovara da jedem, nego nekom ko ke zatvoren pola dana i ceo avgust, a posle se čudi što ekonomija propada i država siromaši :))

Francuzi rucaji od 12-14h (tesko cete naci kuvara u 15h, recimo), a veceraju od 19 pa nadalje... Provode rucajuci obicno sat (ako je pauza na poslu), a veceraju bar 2 sata... Nekad je bilo i duze...
(Sajo, 12. jun 2019 16:43
I jos da dodam da za vreme rucka i dugotrajne vecere ne prestaju da melju i pricaju kao ludi! Prave pauze izmedju dva zalogaja po 3,4 minuta, meni prosto neprijatno kad zavrsim za 15 minuta! Oni kazu da se informacija da si sit procesuira oko 10 minuta, pa tako kontrolisu da se ne prejedu! Ima smisla!

Nisam lud za pevcom u vinu kad odem vani, jedem nešto jeftinije i jednostavnije, a kad sam bio u Rimu najbolju espreso kafu sam popio upravo nekoliko stotina metara od Pjaca Navone i pojeo fantastičnu picu za 7 evra, kafa je 1 evro i puno bolja od one na samom trgu gde je cena 3 evra.

У Напуљу сам појео најбољи пицу у животу. Локал је био из два дела од по 3 са 3. У средини пећ и пица мајстор. Испред тог локала нема ништа, кад уђеш мислиш да си ушао у најлошију кафану у Србији са ракијом за чишћење прозора од 20дин.
Оно што би код нас назвали средњом (отприлике 32цм пречник), била 4€. То у пола Србије не може да се нађе.

Наравно, тамо смо отишли на препоруку коју је водич добио и није било баш далеко од немог ужег центра града.

Prvih nekoliko saveta je okej, ali kraj je tipičan primer hipsterskog fetiša "autentičnosti", naravno da je u Italiji, recimo, najviše dobrih italijanskih restorana, ali, naročito posle par nedelja paste, pica, risotta, vrlo ću rado za promenu pojesti dobar coq au vin, chow mein ili rogan josh, a ludačke lokalne običaje, čiji je dobar primer u članku spomenuto zatvaranje većine restorana tokom poslepodneva u Italiji (uzrok su, nsravnoć, daleko više nego navike klijentele, sumanuti socijalistički radni zakoni :)) treba kažnjavati, a ne nagrađivati, dakle ako mi inače dobro izgleda, a posle trideset i kusur godina pasioniranog posećovanja restorana u rasponu od trostrukih Miešlena do uličnih prčvarnica, dakle, gde god se. dobro jelo može naći, imam nepogrešiv osećj za dobru aščinicu, :) daleko pre ću ostaviti novac nekom ko je otvoren kada meni odgovara da jedem, nego nekom ko ke zatvoren pola dana i ceo avgust, a posle se čudi što ekonomija propada i država siromaši :))

Najbolje poneti od kuce sedeti na klupi i jesti proverenu hranu

Ma sarme i punjene paprike u kofer I da te Bog vidi ispod Ajfelovog tornja.

I sto dalje od Skadralije!

Nismo nobles pa da tražimo mesto gde nam le chef lično sprema ručak. Kada pročitam savete "Pravilo "200 metara" i "Prepoznajte turiste" setim se restorana u Knez Mihajlovoj i na Terazijama. Nalaze se u centru blizu znamenitosti i puni su turista, znači da ne valjaju?

Najjadniju pizzu u zivotu sam pojeo u Rimu. Ali ko se jednom opece, nauci lekciju :-).

Ili jednostavno otvoris google maps i procitas komentare...

U to ime mozete sprovesti istrazivanje i prezentovati nam u nekoliko clanaka najbolje lokalne restorane po evropskim gradovima i letovalistima.Uveren sam da bi mnogi to rado procitali.Znam,pametni ce reci imas portale i sajtove koji se time bave ali informacije iz prve ruke uvek dobro dodju.

ne treba magija da pronadjes dobar restoran

Ovde gde ja zivim, nema zive duše pre 22 sata za večeru. Udarno vrme je oko 23:00. Da se čovek zapita kada lezu i kako spavaju. Mada ti sto imaju lovu za restoran sigurno neustaju u 6 već im dan počinje oko podneva...

Ako mi se hrana svidi, neću promašiti. A neću da trošim dane gladan u potrazi za PRAVIM restoranom. Ako pogodim, pogodio sam. Pak ako omašim idući put idem na drugo mesto.

Ako upitate za "specijalitet dana", nećete pogrešiti. - Pre više godina je upravo ovde osvanuo savet da nikad ne naručujemo specijalitet dana jer nam u isti obično utrape ono što se nije prodalo, pred istek roka i slično. Što ima logike.
Najbolje je pitati koji je specijalitet ili šta preporučuju - pa izabrati sve suprotno.

U Srbiji je to wc. Odete u wc, pa kakav je wc takva je i kuhinja.

Jednom prilikom smo organizovali seminar u Sijarinskoj Banji i Medvedji. Ima neki etno restoran u centru Banje, mi udjemo da ugovorimo 2 obroka dnevno narednih 7 dana za nas 5oro iz organizacije, i neki ketering za ostale ucesnike jednom dnevno (dakle, cca 100.000 din). Udjem u wc, a tamo onaj wc iz Trainspottinga. Izadjem i zavrsimo za svagda sa dotičnim i mi, a i gomila kolega u narednim godinama sa istim poslom. Na preporuku, sto bi se reklo.

ja sam ovo sve ispostov'o i na kraju ost'o gladan.

Francuzi rucaji od 12-14h (tesko cete naci kuvara u 15h, recimo), a veceraju od 19 pa nadalje... Provode rucajuci obicno sat (ako je pauza na poslu), a veceraju bar 2 sata... Nekad je bilo i duze...

istina, u Frankfurtu na glavnom trgu sam rucao u jednom resotranu, bolje da nisam....

Nisam lud za pevcom u vinu kad odem vani, jedem nešto jeftinije i jednostavnije, a kad sam bio u Rimu najbolju espreso kafu sam popio upravo nekoliko stotina metara od Pjaca Navone i pojeo fantastičnu picu za 7 evra, kafa je 1 evro i puno bolja od one na samom trgu gde je cena 3 evra.

Francuzi rucaji od 12-14h (tesko cete naci kuvara u 15h, recimo), a veceraju od 19 pa nadalje... Provode rucajuci obicno sat (ako je pauza na poslu), a veceraju bar 2 sata... Nekad je bilo i duze...
(Sajo, 12. jun 2019 16:43
I jos da dodam da za vreme rucka i dugotrajne vecere ne prestaju da melju i pricaju kao ludi! Prave pauze izmedju dva zalogaja po 3,4 minuta, meni prosto neprijatno kad zavrsim za 15 minuta! Oni kazu da se informacija da si sit procesuira oko 10 minuta, pa tako kontrolisu da se ne prejedu! Ima smisla!

У Напуљу сам појео најбољи пицу у животу. Локал је био из два дела од по 3 са 3. У средини пећ и пица мајстор. Испред тог локала нема ништа, кад уђеш мислиш да си ушао у најлошију кафану у Србији са ракијом за чишћење прозора од 20дин.
Оно што би код нас назвали средњом (отприлике 32цм пречник), била 4€. То у пола Србије не може да се нађе.

Наравно, тамо смо отишли на препоруку коју је водич добио и није било баш далеко од немог ужег центра града.