Slavlje na -40°C koje stanovnici ove zemlje ne propuštaju

300% zdravjli od nas, sigurno ova deca u ledu nisu nikad videli neki antibiotik.

Zdravstvena zastita u Mongoliji nije bas dobra. Ucestalost tuberkuloze je vrlo visoka, rahitis je cesta pojava, Hepatitis A zbog nedostatka pijace vode, ceste su bolesti u vezi sa bakterijski zagadjenom hranom, ne vode mnogo racuna o tome koje pesticide upotrebljavaju, niti u cemu drze neke proizvode (cak mleko drze u buricima u kojima su bile hemikalije koje se koriste u rudnicima). Zivotinje imaju bolesti koje su u razvijenim zemljama pod kontrolom, ali u Mongoliji nisu, i time su i ljudi izlozeni bolestima koje se prenose na ljude. Zemlja je carobna i vredi je videti u kasno prolece, preko leta ili do kraja septembra. Zimi je hladnoca neopisiva, a ako jos duva i vetar, onda je jos mnogo gore. Sunca ima cesto, i to je ono sto cini tu hladnocu drugacijom, bar subjektivno covek ima utisak da je lepo vreme. Poslednjih godina, zbog globalnog zagrevanja, imaju i dosta snega, sto ranije nije bio slucaj. Razvoj Mongolije je direktno uslovljen eksploatacijom ruda i rudnom rentom. Ono sto covek tamo nauci je kako se moze ziveti sa vrlo skromnim sredstvima, kako vredi ceniti dostignuca civilizacije i kako u borbi sa prirodom samo najsnaznije i najzdravije jedinke opstaju (preko zime nekada ugine ogroman broj zivotinja od hladnoce i nedostatka hrane).

Bio dva puta po dva meseca (i oba puta imao "sreću" da idem usred zime
- hladnoća je bila takva da mi je dovoljno leti na +40 samo da pomislim
na Mongoliju i da mi odmah bude lakše) i verujte da možda deluju zdravo
ali da su uslovi stvarno surovi. Uostalom pogledajte koliki je prosečan životni
vek i sve će biti jasno uz napomenu da je još drastičnija razlika između
gradske populacije i nomadskog dela stanovništa. I verujem da je predivna
zemlja leti i u jesen samo je malo nezgodno zimi kada si svestan da te mala
greška u proceni ili kvar na vozilu vodi u sugurnu smrt.

300% zdravjli od nas, sigurno ova deca u ledu nisu nikad videli neki antibiotik.

Zdravstvena zastita u Mongoliji nije bas dobra. Ucestalost tuberkuloze je vrlo visoka, rahitis je cesta pojava, Hepatitis A zbog nedostatka pijace vode, ceste su bolesti u vezi sa bakterijski zagadjenom hranom, ne vode mnogo racuna o tome koje pesticide upotrebljavaju, niti u cemu drze neke proizvode (cak mleko drze u buricima u kojima su bile hemikalije koje se koriste u rudnicima). Zivotinje imaju bolesti koje su u razvijenim zemljama pod kontrolom, ali u Mongoliji nisu, i time su i ljudi izlozeni bolestima koje se prenose na ljude. Zemlja je carobna i vredi je videti u kasno prolece, preko leta ili do kraja septembra. Zimi je hladnoca neopisiva, a ako jos duva i vetar, onda je jos mnogo gore. Sunca ima cesto, i to je ono sto cini tu hladnocu drugacijom, bar subjektivno covek ima utisak da je lepo vreme. Poslednjih godina, zbog globalnog zagrevanja, imaju i dosta snega, sto ranije nije bio slucaj. Razvoj Mongolije je direktno uslovljen eksploatacijom ruda i rudnom rentom. Ono sto covek tamo nauci je kako se moze ziveti sa vrlo skromnim sredstvima, kako vredi ceniti dostignuca civilizacije i kako u borbi sa prirodom samo najsnaznije i najzdravije jedinke opstaju (preko zime nekada ugine ogroman broj zivotinja od hladnoce i nedostatka hrane).

Bio dva puta po dva meseca (i oba puta imao "sreću" da idem usred zime
- hladnoća je bila takva da mi je dovoljno leti na +40 samo da pomislim
na Mongoliju i da mi odmah bude lakše) i verujte da možda deluju zdravo
ali da su uslovi stvarno surovi. Uostalom pogledajte koliki je prosečan životni
vek i sve će biti jasno uz napomenu da je još drastičnija razlika između
gradske populacije i nomadskog dela stanovništa. I verujem da je predivna
zemlja leti i u jesen samo je malo nezgodno zimi kada si svestan da te mala
greška u proceni ili kvar na vozilu vodi u sugurnu smrt.