Da li znate koja je razlika između alpinizma i planinarenja?

Alpinizam je u Alpima, a planinarenje u planini.

Za razliku od alpinizma, planinarenje je odlazak autobusom do planinarskog doma, lokanje nekoliko gajbi piva u društvu osoba van veze, i lagana šetnja od par stotina metara asfaltiranim stazama .

Dodajte da to nije ono što kod nas zovu visokogorstvo. Da je alpinistički kurs samo početak, jer alpinizam zahteva konstantan trening.
Kad uslovi nisu dobri za penjanje napolju trenira se u bolderanama. Tu postoji opasnost da vam se svidi sportsko penjanje ?
Ne morate imati zvanje alpiniste da biste se bavili alpinizmom, nego završene kurseve. A zvanja dobijate kako napredujete i za mlađe lepa motivacija.
Onda indormacija za skijanje je nepotpuna, to je poseban vid - turno skijanje, kada se ide i uzbrdo. Spust treba da je sa nadmorske visine preko 2000m, što nije problem, ima i na Kopu, pa su dodati uslovi u obliku 1500mnv, 500m visinske razlike i 5km dužine, pa mora 2 od tri uslova.
Tema je u stvari mnogo šira od ovih nekoliko informacija. Ali mnogo lepa i trebalo bi više da se piše o tome i sličnim aktivnostima.

Ali Mare ja sam (verovali ili ne)planinar na Alpima!!!

Od alpinističkih disciplina najviše volim jedenje čokolade sa alpskim mlekom, one što imaju sliku alpa na omotu.

A šta je Himalajizam ?

Za razliku od alpinizma, planinarenje je odlazak autobusom do planinarskog doma, lokanje nekoliko gajbi piva u društvu osoba van veze, i lagana šetnja od par stotina metara asfaltiranim stazama .
(ZLOBEX)

Pa možda bi se ponekad to moglo i tako reći...

No, ja bih rekao da je planinarenje bazična ljudska aktivnost koja spaja nekoliko esencijalnih stvari: boravak u prirodi (i samim time udaljavanje od grada, televizora, trosjeda i prežderavanja), pa fizičku aktivnost koja mnogostruko koristi organizmu, pa prirodnu podlogu za smirenje i razmišljanje, pa druženje sa ljudima koji dijele taj svjetonazor, rekao bih... Pa i povremeno opuštanje uz gemišt u planinarskom domu, uz pjesmu i zafrkanciju, zašto ne?
Pravo iskonsko planinarenje je način života. Nezasitna potreba za kretanjem i prirodom, za osamom i smirenjem. Ali ne nužno i za adrenalinom!
Alpinizam je derivat planinarenja, nešto kao sport unutar planinarenja. Osnovna razlika između planinarenja i alpinizma je zapravo to što se u alpinizmu takmičiš. Takmičiš se često s drugima želeći izvesti nešto što drugi nisu. Uvijek se takmičiš sa samim sobom tjerajući se do granica a ponekad i preko. Alpinizam UVIJEK uključuje adrenalin.
Pa bih pokušao filozofirati: svakako je dobro baviti se alpinizmom i poboljšavati se, no treba paziti da to ne postane samo sebi svrha i da se ko na drogu ne navučeš na stalna uzbuđenja i stalno guranje preko granica. Treba znati stati, smiriti se, pogledati prirodu oko sebe i udahnuti je!

U korenu reči.

@cinober uopšte se ne slažem sa konstatacijama vezanim za Alpinizam. NEMA takmičenja, ali IMA druženja. Mnogo intenzivnijeg povezivanja jer bukvalno svoj život drugome stavljate u ruke. Adrenalin je dobar i lepo je rabiti ga. Ali ako ćemo iskreno više me drmne kad se spuštam nekom planinarksom neobezbeđenom stazom nego kad sam navezan (osiguran) u smeru.
Šta više veća je opasnost ići sa našim planinarima negde jer su mahom neobučeni i često ignorantski povodom sigurnosti. Ima jedna izreka "Bog čuva srpske planinare" jer kako se ponašaju čudo da ih više ne pogine. Počevši od nenošenja šlema i korišćenje prusika umesto ferata kompleta.
Ima i ono što bi se nazvalo livadarenje - lagane šetnje po prirodi, što je lepo za opuštanje. To se kod nas masovno proglašava za planinarenje, a nije baš.

Alpinizam je u Alpima, a planinarenje u planini.

Za razliku od alpinizma, planinarenje je odlazak autobusom do planinarskog doma, lokanje nekoliko gajbi piva u društvu osoba van veze, i lagana šetnja od par stotina metara asfaltiranim stazama .

Od alpinističkih disciplina najviše volim jedenje čokolade sa alpskim mlekom, one što imaju sliku alpa na omotu.

Za razliku od alpinizma, planinarenje je odlazak autobusom do planinarskog doma, lokanje nekoliko gajbi piva u društvu osoba van veze, i lagana šetnja od par stotina metara asfaltiranim stazama .
(ZLOBEX)

Pa možda bi se ponekad to moglo i tako reći...

No, ja bih rekao da je planinarenje bazična ljudska aktivnost koja spaja nekoliko esencijalnih stvari: boravak u prirodi (i samim time udaljavanje od grada, televizora, trosjeda i prežderavanja), pa fizičku aktivnost koja mnogostruko koristi organizmu, pa prirodnu podlogu za smirenje i razmišljanje, pa druženje sa ljudima koji dijele taj svjetonazor, rekao bih... Pa i povremeno opuštanje uz gemišt u planinarskom domu, uz pjesmu i zafrkanciju, zašto ne?
Pravo iskonsko planinarenje je način života. Nezasitna potreba za kretanjem i prirodom, za osamom i smirenjem. Ali ne nužno i za adrenalinom!
Alpinizam je derivat planinarenja, nešto kao sport unutar planinarenja. Osnovna razlika između planinarenja i alpinizma je zapravo to što se u alpinizmu takmičiš. Takmičiš se često s drugima želeći izvesti nešto što drugi nisu. Uvijek se takmičiš sa samim sobom tjerajući se do granica a ponekad i preko. Alpinizam UVIJEK uključuje adrenalin.
Pa bih pokušao filozofirati: svakako je dobro baviti se alpinizmom i poboljšavati se, no treba paziti da to ne postane samo sebi svrha i da se ko na drogu ne navučeš na stalna uzbuđenja i stalno guranje preko granica. Treba znati stati, smiriti se, pogledati prirodu oko sebe i udahnuti je!

Dodajte da to nije ono što kod nas zovu visokogorstvo. Da je alpinistički kurs samo početak, jer alpinizam zahteva konstantan trening.
Kad uslovi nisu dobri za penjanje napolju trenira se u bolderanama. Tu postoji opasnost da vam se svidi sportsko penjanje ?
Ne morate imati zvanje alpiniste da biste se bavili alpinizmom, nego završene kurseve. A zvanja dobijate kako napredujete i za mlađe lepa motivacija.
Onda indormacija za skijanje je nepotpuna, to je poseban vid - turno skijanje, kada se ide i uzbrdo. Spust treba da je sa nadmorske visine preko 2000m, što nije problem, ima i na Kopu, pa su dodati uslovi u obliku 1500mnv, 500m visinske razlike i 5km dužine, pa mora 2 od tri uslova.
Tema je u stvari mnogo šira od ovih nekoliko informacija. Ali mnogo lepa i trebalo bi više da se piše o tome i sličnim aktivnostima.

U korenu reči.

A šta je Himalajizam ?

Ali Mare ja sam (verovali ili ne)planinar na Alpima!!!

@cinober uopšte se ne slažem sa konstatacijama vezanim za Alpinizam. NEMA takmičenja, ali IMA druženja. Mnogo intenzivnijeg povezivanja jer bukvalno svoj život drugome stavljate u ruke. Adrenalin je dobar i lepo je rabiti ga. Ali ako ćemo iskreno više me drmne kad se spuštam nekom planinarksom neobezbeđenom stazom nego kad sam navezan (osiguran) u smeru.
Šta više veća je opasnost ići sa našim planinarima negde jer su mahom neobučeni i često ignorantski povodom sigurnosti. Ima jedna izreka "Bog čuva srpske planinare" jer kako se ponašaju čudo da ih više ne pogine. Počevši od nenošenja šlema i korišćenje prusika umesto ferata kompleta.
Ima i ono što bi se nazvalo livadarenje - lagane šetnje po prirodi, što je lepo za opuštanje. To se kod nas masovno proglašava za planinarenje, a nije baš.