Havaji: doživljaj iz prve ruke

Po izlasku iz aviona, prošao sam Agrokulturalnu carinu (koja proverava da li unosiš “nešto” što moze da im ugrozi floru i faunu). Iako mi je bilo prvi put, osetio sam Havaje, - 25C, perfektna vlažnost vazduha, sve je puno tamnog zdravog zelenila tu je zvuk ptica, oblaci se motaju oko planina, jednom rečju raj na zemnji.

Po ulasku u auto, prijatelji su mi okačili ogrlicu od svežeg hibiskusa neopisive boje (poznat običaj), i pravac plaža. Honolulu, glavni grad države Havaji je jedino urbano sto je moguće videti na ovoj grupi ostrva. Odmah sam se zakucao na jednu od najpopularnijh plaža na svetu, Waikiki Beach koja kao na dlanu drži ceo Honolulu.

Pored Vaikikija se nalazi Kalakaua Bulevar pun luksuznih hotela, butika i radnji i turista, a najviše Japanaca koji šopinguju kao da je za džabe. Grad je kombinacija opuštenosti Havajskih domorodaca, osmeha Amerikanaca i organizovane harmonije Japanaca.

Ahi Poke

Prijatelj Miša Japanac koji živi dugo vremena odveo me te večeri na roštilj na plaži, a moj posao je bio kupim gajbu Kone. Na svakom koraku su svi opušteni pozdravljaju specifičnim pozdravom – izbaci se palac i mali prst (Shaka Sign) bilo šta da uradiš.

Nije mi bilo jedino bilo jasno kako su svi lokalci gojazni, a žive na centru Pacifika. Dok su se pekli fileti sabljarke, ekipa je ljuštila pivo, grilovani ananas, i Ahi Poke (najbolje havajsko predjelo - marinirani sveži parčici Yelow Fin tunjevine u soja i susamovom sosu sa limunom i morskim algama) koji se prosto se topi u ustima.

Fileti sabljarke su izgledali kao bifteci prelivenim japanski sosem teryjaki. Policajci na biciklima nas pozdravljaju i proveravaju da li smo kamuflirali pivske flaše. Najbolje je što se lokalci tako okupljaju svakog vikenda.

Nakon večere umesto nekog luksuznog bara na Vaikikiju Miša me odveo u stari centar Honolula, a skoknuli smo do neke birtije gde američki vijetnamski veterani u aloha košuljama cepaju pivo od ranog jutra i polemišu o Perl Harboru. Uz pivo morao sam da probam Spam (poznato svinjsko meso iz konzerve koje se na Havajima proizvodilo jos od drugog svestkog rata), moram priznati da je odvratno ali kad sam video namazane veterane da se i dan danas dave u tim svinjskim žele kockama, pojeo sam i ja svoju konzervu do kraja.

Hteo sam da odem rano u krevet da bi ustao rano i video to famozno jutro na Havajima, ali mi nije to pošlo za rukom. U 5 ujutro spuštam se u Strarbucks espreso, misleći da je sve prazno kad ono iznanađenje.

Ne samo sto je kafe pun ljudi koji takođežele da vide jednu od najlepših zora nego je okean pun surfera koji ukučeno plutaju kao bove čekajuci da zajašu talas. Jednom rečju grad se uveliko probudio. Kišica počinje da pada od ranog jutra po 5 minuta i tako svaka 3 sata, čisto da rashladi meštane, i nahrani floru. Pored kanti za smeće raste prelepi hibiskus koji je u Njujorku u cvećari 50 dolara.

Egzotične ribe možete videti u prvih 10 metara kad uđete u vodu. Jednostavno rečeno ovde je priroda i dalje jača od čoveka.

Doručak je super, počne se sa strasnim vitaminskim metkom ceđene marakuja i karambole (tropska voćka) na ulici, a završi sa ljubičastim slatkim krompirom, jajetom i portugalskom svinjskom kobasicom u legendarnom Pub-u Duke’s( Inače Duke je havajski Otac Surfovanja).

North Shore

Iznajmili smo neki razvaljeni džip u fazonu Nika Slotera i krenuli u obilazak ostrva. Kao što svi znamo da su Havaji meka za za sve surfere sveta uputili smo se na North Shore. Talasi mogu da dostignu čak 15 metara i kad tresnu o plažu osetiš ih ispod stopala. I ako je tu kućica hitne pomoći nisam čak ni zagazio u vodu.

“Giovanni’s Truck”

Nastavili smo u patrolu po ostrvu, i na kraju zaglavili na nekoj farmi škama - razvaljena auto prikolca sva iscrtana grafitima, a to poslednjih 20 godina crtaju mušterije iz čitavog sveta. “Giovanni’s Truck” je prikolica koja prodaje najjače škampe sa belim lukom.

Kad sam video Japance sa limuzinom iz Hotela Sheraton kako sede na plastičnim stolicama pored prikolice i jedu znao sam koliko je sati. Pri povratku u Honolulu smo uzeli par svežih ananasa i kokosa od lokalaca koji su ih prodavali pored puta da se osvežimo i “ubijemo” beli luk.

Jesti škampe uvijene u papir sa “znojavom” Konom ( pivo) i gledati surfere kako jašu pacifičke talase je neprocenjivo.