Meksiko: među lepotama i narko-bosovima

Poslednji večernji let na pustom međunarodnom aerodromu Šarl de Gol, poslednji gejt pun Mehosa sa punim kesama iz šopinga u gradu svetlosti i mode. Čeka se ukrcavanje u Air Bus, a ja znam da sam da sam na pravom letu – za Meksiko Siti.

Posle 12 sata , pilot najavljuje D.F. (Districto Federal) tj. meksička skraćena verzija od Mexico City. Zanimljivo da se iz aviona vidi DF ali leti se još pola sata - ipak 20 miliona ljudi nije mala stvar! DF noću izgleda kao velika božićna jelka koja je okićena različitim tipovima sijalica u totalnom haosu. Na aerodromu Benito Juarez imigracioni službenik je opušteniji više nego onaj na prelazu između Srbije i Crne Gore.

Način “hvatanja” taksija je malo drugačiji, najsigurnije je da kupite kupon sa određenom destinacijom na aerodromu i uđete u taksi koji prima te kupone. Izgleda dosta organizovano. Posle jakog svetla na aerodromu ulazimo u ulice mračne šume zvana DF-e.

Obožavam naziv grada DF-e jer nikad kraće ime za nikad veći grad nisam čuo. U saobraćaju vlada opšte rasulo jer niko ne poštuje pravila, a npr. u 1 ujutru iz taksija vidim kako Meksikanci sa celom familijom još valjaju takose i tamales na ulici, a deca se igraju uz sijalice.

Meksiko siti

Neko kaže Njujork nikad ne spava, a ja sumnjam jer je NYC za DF Baden Baden. Ja sam na kraju zaspao u Njujorku u ali ovog puta je bio u pitanju samo naziv hotela. Sledećeg jutra je 24 stepena, vreme je odlično kao tokom cele godine, a jaizlazim na ulicu po pola litre sveže ceđenog Mamey soka (tropsko voće koji ukus ima između dinje, vanile i avokada) koji se prodaje na svakom ćošku i divno slatko pecivo, a ceo doručak staje 2 dolara.

U 7 ujutru DF se zahuktava punom parom, Polica Federal sa svojim američkim kamionetima i “matrix” opremom bruje sirenama po ulicama čisto da razdrmaju građane, a već je “pao” i sudar. Neko popravlja kola, drugi ruše zgradu, treći prodaje neke sobne lampe, svinjski takos miriše na ulicama i imam osećaj da će se grad raspasti ali to je njegov stil – na ivici raspada ali i dalje ama baš sve funkcioniše ONLY IN MEXICO.

Posle jutarnje šetnje po DF-u vraćam se u hotel gde se spremam za taksi, pa nazad na Benito Juarez gde čekam "Aero Mexico" let za okean - Puerto Vallarta.

Puerto Vallarta

Plaža Puero Vallerta

Puerto Vallarta je fenomenalna turistička destinacija na zapadnoj obali Meksika u zalivu Banderas koji je jedan od najvećih zaliva na svetu. Tu je priroda savršena kombinacija zdravih zelenih planina koje su zabodene u Tihi okean za razliku od istočne obale koja ima samo karipsku tirkiznu boju mora i mrtve pijane Amere i Evropljane.

Zaliv Banderas

Okolina grada je prava amazonska džungla sa velikim brojem tropskih zivotinja, a po tom žbunju se Arnold Švarceneger jurio sa vanzemaljcem u filmu “Predator”, dok su se Ričard Barton i Ava Gardner ljubakali u filmu “ Noć Iguane” pre pola veka.

Dvadeset posto populacije čine Kanađani, odnosno Amerkanci, a uglavnom ćete prepoznati Kanađane jer redovno nose majice sa zastavom, a ekstremni su čak su istetovirali crveni list javora. Uglavnom ne vole da se porede sa svojim komšijama Amerikancima odnosno Gringosima.

Grad je sastavljen od Stare i Nove Vallarte i malih okolonih sela koja su raštrkana po zalivu Banderas i sve je povezano putem pored mora. Uzimam hotel u starom gradu, osoblje je ljubazno kao i uvek, čak mislim da je Meksiko broj 1. na svetu sto se tice gostoprimstva.

Mnogi ljudi povezuju Meksiko sa narko kartelima ubistvima i horor scenama, ali to je pogrešna slika. Toga ima ali daleko od turističkih destinacija i to je njihov međusobni rat. Narko bosovi ne ometaju turizam nego, naprotiv i ulažu u njega jer znaju ta privredna grana donosi hleb običnom stanovništvu.

Štand sa kokosom,. Foto:

Stara Vallarta je mešavina lokalnih stanovnika i turista koja ima svoj šarm za razliku od Nove gde imaš osećaj da si u Kaliforniji. Na svakom ćošku sedi neka baka koja kaže svakom “Hello” i prodaje kokos. Ako joj date 1$ baka mačetom očisti kokos kao mi bananu.

Kokosov sok i meso pomaže organizmu pri velikim vrućinama, a što se tiče jutarnjeg soka to je po srpskom rečeno “Zeleni Jugo” odnosno Jugo Verde (celer, peršun, ananas i pomorandža) opasan metak vitamina.

Sabljarka

Ako ste ljubitelj ozbiljnog pecanja, na pravom ste mestu jer se u Banderasu motaju veliki predatori kao što su čuvena sabljarka iz Hemingvejevog romana "Starac i more" (Blue Marlyn), Tuna (Yelow Fin Tuna), Rooster Fish, a i stari dobri veliki kit izlazi na površinu da se pozdravi sa Vallartom jer je ujedno i maskota zaliva.

Ukoliko pričamo o najuksnijoj ribi to je jedna vrsta zlatne boje sa smešnom glavom zvana Dorado ili Mahi-Mahi koju možete odmah po skidanju sa udice da iseckate na filete i poprskate limonovim sokom, korijanderom i pojedete!

Inače, 4 osobe mogu da dobiju profi petočasovnu pecarošku turu za 100$, i velika je verovatnoća da ćete moći da da ulovite nešto.

Plen posle možete da ponudite u nekom od restorana gde ga staviti na roštilj.

Vlasnici restorana nemaju ništa protiv i ako ti prodaju samo 20 ladnih “Corona” (pivo).

iguane ispred restorana

Posle pšeničnog piva i šrudle od jabuka Kriger mi je govorio o Meksiku iz nemačke perspektive što je veoma zanimnimjiva kombinacija. Otkrio mi je par mesta sa kilometarskim pustim plažama gde ljudska noga nije kročila, a stvarno se treba potruditi da biste došli do njih.

Sledeceg jutra popio zeleni jugo, iznajmio čamac spremio mapu i isplovio iz Banderasa ka magičnom mestu zvano Mayto.

Šaljite nam Vaše putopise na adresu putovanja@b92.net