Soriano, grad egzorcizma

U Meksiku, zaposednuti đavolom još uvek imaju čemu da se nadaju. Soriano, grad u državi Querétaro, u blizini Meksiko Sitija, od nedavno ima prvu kapelu koja je posvećena egzorcizmu. Međutim, čuju se i mišljenja da je kapela simbol rastuće konkurencije s kojom se suočava Katolička crkva u Meksiku, piše Radio Nederlands.

Malo toga se dešava u gradiću Soriano, u brdima kolonijalnog centra Meksika. Ovamo ne dolaze ni autsajderi ni turisti. Ali za Meksikance katolike, Soriano je važan religijski centar. U selu se nalazi Basilica de Nuestra Señora los Dolores, katedrala posvećena prikazivanju Device Marije, čuvenom po čudesnom isceljivanju, pa čak i po vraćanju iz mrtvih.

Egzorcizam

Od kada u februaru 2009. izgrađen Santuario de los Benditos Almas del Santo Purgatorio (Utočište blagoslovenih duša Svetog čistilišta), katedrala ima ganc-novu kapelu koja služi za isterivanje đavola. To je prva takva kapela u drugoj po veličini katoličkoj zemlji na svetu.

Egzorcizam ili isterivanje đavola je uobičajena pojava u Meksiku. U proseku se u zemlji obavi pet do deset egzorcizama dnevno, a mnogi biskupi su u okviru svojih eparhija ovlastili određen broj sveštenika da obavljaju ovaj ritual. Dioceza Querétaro ih ima čak šest.

Poslednja nada

Otac Juan Marcos (Huan Markos) jedan je od tih sveštenika u Sorianu. Dok lagano hodamo kroz baziliku, otac Marcos nam objašnjava razloge zbog kojih je kapela podignuta. “Svrha ovog prostora je da pročisti duše koje su u čistilištu.” Otvorio je vrata kapele i zapahnuo nas je opor miris sveže farbe. Kapela je bogato dekorisana – slike sa biblijskim motivima vise na zidovima, a u dnu se nalazi mali oltar.

“Postoji mnoštvo različitih oblika pojavljivanja demona,” objašnjava otac Juan Marcos. “Dešava se da čovek odjednom oseti odbojnost prema Isusu, prema crkvi, ili krstu. On ili ona tada mogu pokazati znake destruktivnog ponašanja, odjednom početi da govore na stranom ili čak na mrtvom jeziku kao što je hebrejski. Ponekad im se i boja glasa promeni.”

Ipak, egzorcizam se ne primenjuje odmah, uverava nas sveštenik. “Nikada ne primenjujemo egzorcizam bez izričite saglasnosti lekara da za konkretan problem ne postoji medicinsko rešenje.”

Iscrpljujući rituali

Kad se sveštenici usaglase da je neka osoba zaposednuta, počinje se sa ritualom isterivanja đavola. Ovlašćeni isterivač prvo treba da utvrdi koji demon je zaposeo žrtvu. “Ima mnogo različitih demona, tako da prvo moramo da ih identifikujemo, i to najčešće tako što ih zovemo po imenu.” Zatim sledi serija molitvi, kako bi se zaposednuta osoba iscrpela.

U poslednjoj fazi, isterivač uz pomoć zajedničke molitve za vreme liturgije naređuje demonu da u ime Hrista napusti telo zaposednutog. Otac Juan Marcos kaže: “Kada demon napusti telo, žrtva je obično umorna i gladna, i ne seća se ničega.” Isterivanje đavola obično nije prijatan prizor. Zaposednuta osoba vrišti, koprca se, i psuje, i potrebno ju je silom obuzdati. Zbog toga isterivač nikad ne radi sam, već mu asistiraju i drugi sveštenici.

Sveta smrt

Ali zbog čega u Meksiku ima toliko egzorcizma? Otac Juan Marcos ima dva objašnjenja: “Kada su Španci pre više od 400 godina došli da pokrste Meksiko, prvobitni stanovnici su imali svoja verovanja i svoje bogove. Pojedini urođenički narodi još uvek prizivaju svoje stare bogove, što dovodi do zaposedanja.” Međutim, njegovo drugo objašnjenje deluje verovatnije. On smatra da je bitan uzrok zaposedanja demona, rastuće strahopoštovanje u Meksiku prema takozvanoj Svetoj smrti – Santa Muerte. “Sveta smrt je demon, satansko biće, koje mnogi mladi Meksikanci prizivaju.”

Svetu smrt promoviše konkurentska Apostolska tradicionalna crkva, i to kao prikazivanje biblijskog anđela. Njena popularnost je poslednjih godina drastično porasla, a priklonilo joj se preko deset miliona Meksikanaca. Katolička crkva je osudila obožavanje ovog 'satanskog kulta', ali nije uspela da spreči njegovu ekspanziju. To je samo jedna od mnogih pretnji tradicionalnom stisku Katoličanstva kod religioznih građana.

Rat religija

Ovakvim razvojem događaja novosagrađena kapela dobija ozbiljnu perspektivu. Osim što je utočište za zaposednute, kapela bi mogla i da postane simbol sve žešćeg sukoba religija u Meksiku.

Prevod: Uroš Veličković