Argentina, zemlja uspona i padova

Nakon 24 sata letenja, presedanja i tehnickih dopuna goriva sleće se u Buenos Aires glavni grad Argentine. Prvo sto Vas lupi po glavi su cifre. Milioni kilometara, stanovnika, grla stoke. U konkretnim brojkama to izgleda ovako. Argentina ima oko 38 miliona stanovnika. U glavnom gradu živi trećina stanovništva. S obzirom da je poljoprivredna zemlja ima duplo više grla stoke nego stanovnika. Dakle više od 75 miliona. I naravno sletite na plus 25 stepeni, jer na južnoj polulopti je proleće.

Zemlja velikih uspona i padova. Zemlja kontrasta. Sukoba savremenog i starinskog. Bogatstva i siromaštva. Srdačnosti i trenutaka kada Vam policajci u ranim večernjim časovima pokazuju da ne ulaztite u deo grada koji ste nameravali u tom trenutku da posetite. Zemlja u kojoj retko naidjete na osobu koja govori pristojan engleski.

Buenos Aires je otkriven na obali Rio de la Plata u drugoj polovini 16og veka i nazvan je po zaštitniku mornara kao dobar vetar ili buen aire. Stanovnici se zovu Portenosi. Na Plaza del Majo je i katedrala u neoklasičnom stilu u kojoj je smeštena grobnica generala Hose de San Martina heroja koji je oslobodio Argentinu od Španije. Grad su gradili francuski, španski i italijanski imigranti i važi još uvek vise za evropski nego južnoamerički grad.

Paradoksi u zemlji su prisutni svuda. Počinje sa dolaskom u Buenos Aires autoputem i pogledom na bogate i siromašne delove grada grada koji liče na bivše karton naselje ispod Gazele. Razlika u tome je što to nije karton naselje već su kuće ili ti kućice gradjene od cigala. I u takvom naselju se zna red. Onaj koji je prvi sagradio prizemnu kuću, ili kako se to popularno kaže zabo zastavicu, naplaćuje rentu od onih koji zidaju iznad njega. Što više spratova to veća zarada. Tako u prizemlju možete videti i satelitske antene, klima uredjaje a ponegde i bašte.

Vozeći se auto putem pored divljeg naselja ulivate se u ogroman bulevar. Širok je više od 140 metara i potrebno vam je 205 koraka da ga predjete. Minimumu dva puta ćete morati da stanete na crveno za pešake. Na ulicama možete videti savremen auto i star trideset i pet godina. Kao i u svakom velegradu videće prosjake i dobro obučene ljude.

Možete uhvatiti taksi na + 28 sa klimom ali Vam može zapasti vozač koji automobilom upravlja koristeći samo prvu i treću brzinu, jer menjač u drugu i četvrtu jednostavno neće. Na gradskim trgovima i dalje protestuju veterani rata za Foklande jer smatraju da su im prava i dalje uskraćena i sve to ispred predsedničke palate. I dalje možete naići na protest majki koje traže da se rasvetli sudbina više hiljada nestalih tokom vladavine vojne hunte sedamdesetih godina.

U pešačkoj zoni možete videti policajce koji tokom dana nose pancire, banke koje su obezbedjene metalnom ogradom zbog provala koje su se dogadjale tokom ekonomske krize na početku 21og veka. Posledice krize se još uvek osećaju. Banke su tada bile zatvorene na tri dana. Četvrtog dana lokalna valuta pesos koja je imala odnos 1 dolar 1 pesos devalvirala je 25 odsto. Medjutim na ulici je odnos bio 1 dolar 4 pesosa (svaka sličnost sa našom istorijom je slučajna). Devalvacija je sve pojela. Ljudi su ostajali bez bogatstva preko noći jer se štedelo u domaćoj valuti. Argentinski pesos inače ima oznaku kao dolar (slovo S) samo jednu uspravnu crtu a ne dve koje ima američka valuta. Sada je odnos 1 dolar otprilike 3,70 pesosa, a ako kupujete robu i plaćate u američkim dolarima onda je kurs 4. Počeli su pre odredjenog vremena da primaju i evre ali ne u svim radnjama.

Posebna priča je deo grada pod nazivom LA boka – u prevodu RUPA. Najživopisnije je naselje u gradu. Raznolike svetlo obojene kuće pravljene od paleta za pakovanje robe smešetene su u delu grada gde je bila prvobitna luka i gde se i bukavlno život odvija na ulici…. Nezaobilazno je mesto gde dolaze turisti. Originalno naselje podigli su Italijanski imigranti koji su došli da rade na dokovima.

Strast i pretencioznost je prisutna u svemu. U pokušaju da vam prodaju robu, preko Tanga, osećaja da u svemu vidite Evitu Duarte Peron i Huana Perona. Vrlo rado će taj bračni par isticati ali se mnogo neće osvrtati na podatak da je njihova vlast vremenom postajala sve očiglednije diktatorska što je i dovelo do vojnog puča. Možda je to najizraženije na groblju REKOLETA, gde se sahranjuju vidjeniji gradjani Buenos Airesa. U ovom gradu je toliko bitno da tu budete sahranjeni čak i na samo jedan dan jer ste na toliko iznajmili neku grobnicu. Bitno je da se o tome priča i da se to vidi. Posle mnogo godina na ovo groblje prebačeni sui posmrtni ostaci Eve Peron čiji je kovčeg posle njene i tokom vojne diktature bio otet i prebačen u Evropu.

Još dve strasti karakterišu Argentinu Tango u fudbal. Dobitnici nagradne igre Jelen Piva su pored nagrade: posete derbiju River Plata – Boka Juniros prisustvovali i Tango predstavi.

Tango je u stvari vrsta pesme i prvo je bio prihvaćen u Evropi. Najznačajniji za tako nešto bio je presenter tih pesama u prvoj polovini 20og veka Karlos Gardel. Nakon što je uspešno promovisan u Parizu i postao poznat u Evropi prihvatilo ga je i lokalno stanovništvo Buenos Airesa. Do tada je smatran plesom siromašnih, takozvanim prljavim plesom i nije bio zanimljiv bogatijim slojevima stanovništva. Najvažniji instrument u prezentaciji Tanga zove se Bandoneon. Naravno napravljen je u Evropi, tačnije u Nemačkoj. Ima 4 meha i komplikovan je za sviranje. Više od 60 godina se ne proizvodi. S obzrirom da je ovaj instrument napravljen u Nemačkoj sa početkom drugog svetskog rata tvorac instrumenta morao je da promeni vrstu delatnosti i postane deo ratne industrije. Tada je prestao i da se proizvodi ovaj instrument. Njegova cena na tržištu dostiže i nekoliko hiljada dolara. Predstava tanga ne može da se snima a obuhvata ples ali i sećanje na Evitu Peron te blok izvore muzike Indijosa koji su u 19 tokom vekova kolonijalne vladavine istrebljeni. Igrači ne manjaju partnera tokom plesa. Najveća zvezda plesa je gospodja u srednjim godinama koja tokom jedna tačke promeni tri partnera za ples. Kažu upućeni da toliko emocija unosi u ples, da joj je jedan mladji partner malo.

Neverovatne količine energije prisutna je na fudbalskim stadionima, što smo dobitnici i moja malenkost upravo imali prilku i da osetimo zahvaljujući Jelen Pivu. Program jedne od TV stanica je u danu kada se igraju utakmice prilagodjen TV prenosima. Sve utakmice su u direktnom prenosu. U danu kada se igra utakmica sve je podredjeno derbiju. Vesti počinju fudbalom a analize traju do duboko u noć. Ono što je utisak svih koji su bili na utakmici je pre svega atmosfera. Za početak bitno je i ime derbija. Argentinci utakmicu River Plata - Boka Juniors zovu SUPER KLASIKO.

Na stadion se ulazi lagano u redovima. Na ulicama se dele flajeri na kojima je nacrtano sa koje strane prilazite stadionu. Policija strogo vodi računa da ne dodje do mešanja navijača. Ima 4 prstena kontrole. Prvu kontrolu ne može da prodje niko ko nema kartu. Tu stoji policija u pancirima in na konjima. Kod sledeće dve kontrole navijači se usmeravaju ka tribini gde bi trebalo da sede. Na poslednjem čeku stavljate kartu u atomat za proveru da li je falsifikovana i policajac Vas pretresa i oduzima upaljače i sitan novac. Kada napuštate stadion prvo izlaze gostujući navijači. Domaći sede još više od sat vremena na tribinama dok se gostujući ne udalje na bezbednu razdaljinu. Još ako su domaći izgubili…… Sva sreća pa je bilo nerešeno.

Na samom stadionu prosečnom gledaocu iz Evrope nekoliko stvari privuku pažnju. Kada River Plata i Boka Juniors u pitanju sve je različito. Na riverevom El Monumentalu (izgradjenom za Svetsko prvenstvu u Argentini 1978) reklama za Koka Kolu je naravno Crveno Bela. Medjutim na Bokinoj Bombonjeri ta reklama je crno bela. Ova dva kluba podelila su se početkom dvadesetog veka. Kako? Pa naravno o svemu je odlučio fudbal. Ko izgubi seli se stadiona koji je sada poznatiji kao La Bombonjera. Boka je dobila a River je morao da se seli u najseverniji deo grada. Boka ostaje na starom terenu ali bez boje dresova. A kako su postal plavo beli? Rukovodstvo je odlučilo, nakon podele, boje će biti po zastavi broda koji prvi uplovi u luku. Uplovio je brod pod švedskom zastavom.

Dve su lokacije u okolini Buenos Airesa koje privlače pažnju turista u glavnom gradu Argentine. Delta reke Tigre je jedna lokacija. Hiljade malih ostrvaca, kažu da ih ima i tri hiljade, ispresecani su mnogobrojnim kanalima. Na ostrvcima se nalaze kućice, tačnije vikendice. Oni koji vole reku i Adu znaju kako je biti na reci. Najveći problem je održavanje obale jer reka Tigre svake godine poraste po nekoliko santimetara. Najveći izdaci su za dobro obezbedjivanje obale. Automobila nema. Glavno prevozno sredstvo je čamac ili brod. Brodom se odnosi djubre, čamac tankujete na pumpi koja je ustavri na vodi, a snabdevate se u samousluzi koja je ustvari brod koji se kreće kanalima.

Drugi izlet, u okviru nagradnog putovanja Jelen Piva, bio je vezan za argentinsko selo. Tačnije videli smo šta rade i kako se ponašaju tamošnji Gaučosi. Provozaće Vas nečim što liči na čeze, ponudiće vam da jašete konja, a sve da bi vas fotografisali i kasnije pokušali da vam prodaju sliku za 10 dolara. Naravno sliku ne morate da kupite ako nećete. Izlet podrazumeva all inclusive varijantu. Kada ga platite dobićete i ručak. Takve količine mesa još niste jeli. To mi dodje kao vozić. Prvo Vas ponude običnom pa nekom crvenom kobasicom. Zatim sledi krvavi biftek, pa dobro pečeni. I za kraj ide parče piletine. Uz to ide argentinsko vino koje možete da pijete u neograničenim količinama. U svim lokalima služe takozvano restoransko vino sa etiketom gostionice u kojoj se nalazite. Odlično je i ne možete ga naći u maloprodaji.

Ukoliko imate prilike posetite Buenos Aires. Nećete zažaliti. Vredi i desetosatnog turbulentnog truckanja preko Atlantika, čak i malo jačih turbulencija kada prelazite Ekvator. Vredi videti kako se živi na drugoj strani zemaljske kugle, bas kao što smo mi osetili na ovoj nezaboravnoj avanturi koju nam je omogućilo Jelen Pivo. U samom Buenos Airesu kruži priča koja počinje pitanjem. Šta je u Argentini dobar posao? A odgovor glasi. Kupi Argentinca što jeftinije a prodaj ga za onoliko koliko on vredi.

Boris Husović B 92 Buenos Aires.