Kraljevska Portugalija

Kada gužve u Lisabonu u špicu turističke sezone postanu nesnosne, najbolje je sesti u prvi voz i krenuti u Sintru, ka rtu Kabo da Roka i morskom letovalištu Kaškaiš, da bi se posetila najzapadnija tačka Evrope prema Atlantskom okeanu.

Ime ovog grada potiče iz indoevropskih jezika i znači „zvezda“ i „sunce“. Sintra je smeštena podno visokih pošumljenih brežuljaka, gde su zbog šumske klime mnogobrojni portugalski vladari gradili svoje letnje rezidencije od 15. do 19. veka. Upravo zbog tog bogatstva gorja Sintre, Parka prirode, istorijskih spomenika, tvrđave Mouros, Palate da Pena, Nacionalnog dvorca, grad i njegova okolina su 1995. godine postali zaštićena Uneskova baština.

Naselje su osnovali Maori krajem 8. veka, kada su izgradili tvrđavu na brdu iznad grada koja je, večno obavijena neprolaznom maglom, branila i Sintru. Tvrđava Mouros potpuno je rekonstruisana u 19. veku kao neogotička stražara, da bi danas služila turistima da s njenih zidina gledaju okolna brda i doline, kao i predivnu Palatu da Pena.

Palatu je izgradio arhitekta Diogo de Boitaka po nalogu kralja Manuela Prvog, tako što je prvo projektovao jeronimitski manastir a potom dvorac, koji je bio rezidencija kralja Ferdinanda Drugog. Ova građevina mešavina je gotike, baroka, maorske i islamske arhitekture. Portugalci su uspeli da ožive koloritne kule koje se vide izdaleka. Sudeći prema umetničkim portretima i veličini soba s niskim svodovima i malim krevetima, kraljevska porodica bila je niskog rasta i stamena.

U kraljevsko doba podno tvrđave Mouros i Palate da Pena nikla je varoš koja ima tri različita dela. Sao Pedro je trgovački sokak sa uskim ulicama i malenim radnjama ispred kojih se prodaju ručne umetnine i sluša fado muzika.

www.sxc.hu

Estefanija je kvart oko železničke stanice, gde se nalazi Gradska kuća s velikim javnim parkom u kojem umetnici na prodaju nude svoja dela. Vila Velha je kvart gde je smeštena kraljevska palata.

Nacionalna palata Sintra najbolje je sačuvana srednjovekovna kraljevska kuća u Portugaliji, jer je bila dom dinastije od 15. do 19. veka.

Po lepoti sa Sintrom može da se meri i nekadašnje ribarsko selo Kaškaiš. Postalo je slavno kada je krajem 19. veka pretvoreno u odmaralište portugalske kraljevske porodice, ali i evropske elite.

Tvrđava u luci Kaškaiš danas je živi muzej, sa kraljevskim dvorom i kapelom, ali i hotelom i marinom. Veoma živopisne mediteranske ulice, vile i dvorci, sjajno vino, odlična klima, duge peščane plaže, talasi pogodni za surfovanje, u međuvremenu su Kaškaiš promovisali u nezaboravno mesto za odmor i razonodu.

Obavezno

- Uzmite sertifikat da ste bili na najzapadnijoj tački Evrope koji staje 5,60 evra.
- Ručajte u Sintri ribu s vinom po ceni od 20 evra.
- Kada ste već u Kaškaišu, svratite i do Estorila i popijte piće u legendarnom „Kazinu“, u kojem je Jan Fleming upoznao Duška Popova.

Najzapadnija tačka

Prvo parče kopna koje je video Kristofor Kolumbo kada se vraćao s prvog putovanja u Ameriku 1493. godine bile su visoke bele stene rta Kabo da Roka, kod Sintre. Rimljani su ga zvali Promontorijum magnum. Ta stena je Kolumbu bila orijentir koji mu je pomogao da bezbedno uplovi u lisabonsku luku. Kabo da Roka je danas najzapadnija tačka Evrope s vidikovcem i pogledom na Atlantik.