Drvengrad - magično mesto na Zemlji

"Magično mesto", "Nema takvog nigde u svetu", "Tako mirno", "Pejzaži su prelepi", "Upoznajemo način života u Srbiji" - ovo su prvi utisci stranih gostiju kada dođu u Drvengrad.

Idejni tvorac ovog "magičnog mesta na Zemlji", reditelj Emir Kusturica kaže da je mnogo važnija misija Kustendorfa da promoviše kulturu, ohrabri mlade autore da zakorače u svet kinematografije, osnaži ih da stvaraju.

Nakon snimanja filma "Život je čudo" 2002. Kusturica je odlučio da sakupi kućice iz okolnih mešta na Mećavniku, stare između 80 i 120 godina, koje su bile u fazi propadanja, i premesti ih u jedinstven kompleks.

Emir Kusturica na otvaranju Kustendorfa (Foto: Beta)

Drvengrad je tokom godina rastao, dobio 25 kućica, tri bisokopske sale, nacionalni restoran "Lotika", poslastičarnicu "Ćorkan", prodavnicu suvenira "Aska", kafe i sportski centar "Prokleta avlija", restoran internacionalne kuhinje "Viskonti", knjižaru "Sreten Marić", galeriju, vrtić "dr Nele Karajlić", zatvor "Humanizam i renesansa" sa "najpoznatijim zatvorenicima – Džordžom Bušom i Havijerom Solanom", frizerski salon “Anđela”, kapelu Sveti Sava.

Ulicama Federika Felinija, Branislava Nušića, Brusa Lija, Džima Džarmuša, skverom Abasa Kjarostamija i Nikite Mihalkova, “tamo gde Džoni Dep bdi nad Dostojevskim” (kako je navedeno u filmu Rusa Andreja Grigorjeva), gde vas sa kuća jedan uz drugog “posmatraju” Fidel Kastro, Dijego Maradona i Jurij Gagarin, godišnje prošeta više hiljada posetilaca.

Crkva svetog Save (Foto: Tsena / Wikipedia Commons)

Bude tu onih koji dođu da uživaju u čistom vazduhu, prelepoj prirodi i nacionalnoj kuhinji, onih koji na putu do mora svrate da razgledaju “jedinstveno mesto na svetu”, ili obožavaoca Kusturice koji dođu da bi ga upoznali.

Prošle godine Drvengrad je dostigao rekordnu posetu od 20.000 gostiju, uglavnom iz zemlje, ali i iz Francuske, Italije i Rusije gde je Kusturica veoma popularan.

Najvažniji događaj tokom zimske sezone, pored Kustendorfa je takmičenje u skijanju mladih iz bivše Jugoslavije, koje se održava na obližnjem skijalištu “Iver”.

Prošlog leta Drvengrad je bio stecište uličnih svirača u okviru Mokrogorskog muzičkog festivala, koji su prilazili turistima na ulici, svirali frulu, gajde, promovišući tako srpsku tradiciju.

Tokom Kustendorfa Drvengrad se transformiše u grad filma i muzike, gde velike zvezde, naviknute na glamur Kana, Berlina, Venecije, crveni tepih i raskošne toalete, mogu neprimetno da prošetaju u farmericama i džemperu, sede sa studentima, šale se i podele po neki savet.

Kusturica je sa željom da sačuva srpsku tradiciju i stvori jedan ekološki i kulturni centar, uspeo da u Drvengradu stvori ravnotežu između nenarušene prirode i potpunog komfora.

Bioskop (Foto: Tsena / Wikipedia Commons)

On obećava da sve veći broj gostiju svake godine neće narušiti jedinstven koncept festivala i da Drvengrad neće dramatično rasti, jer je za njega prioritet "kvalitet i očuvanje osobenosti festivala, zbog koga svako ko dođe, poželi ponovo da se vrati".

Drvengrad polako tone u tišinu, može se povremeno čuti zvuk eilikoptera ili trubača, svakako graja dece, sve do sledeće godine kada će ponovo otvoriti svoja vrata “filmadžijama” i prerasti u “autorski Davos” kako je primetio selektor Kanskog festivala Tjeri Fremo.