Valensija: više od "ludih" navijača

Jedan od najlepših i najprogresivnijih španskih gradova, Valensija može da bude ponosna na mnogo toga, a ne samo na vatrene navijače. Valensija je mesto koje pripada Mediteranu, kulturama koje proizilaze iz starog Mare Nostrum, a ogleda se u obrascima socijalnog ponašanja.

Nedavna izgradnja i investicije u gradu (savremeni metro na primer) pomažu Valensiji da dostigne svog rivala – Barselonu kao kosmopolitski grad i španska metropola. Valensijski dijalekt katalonskog je ravnopravan sa kastiljanskim zvaničnim jezikom (castellana), a jedan deo nacionalista poriče da postoje kastiljanski koreni iako ih niko ne uzima za ozbiljno.

Grad je na ovom mestu postojao još pre starih Rimljana,a najpoznatiji je po tome što se poznati španski heroj – hrabri Rodrigo Dijas de Vivar, El Sid za svoje pristalice, tu borio protiv Mavara u doba reconquiste što je opisano u epu o njemu i oslikano u čuvenom filmu iz 1961. "El Sid" sa Čarltonom Hetonom i Sofijom Loren u glavnim ulogama.



Valensija je najveći grad od tri koji čine Valensijansku pokrajinu i nalazi se u centru španske obale u regiji poznatoj po uzgajanju limuna i narandže.

Prostire se kroz istoimeni zalivi i “gleda” na grupe srednjih i visokih planina i ravnica koje vode do zemlje Aragona i Kastilja la Manče. Nalazi se prekoputa Balearskih ostrva i na polovini puta između dva glavna centra: Madrida i Barselone; grad Valensija je administrativna prestonica i centar regiona L’Horta. Ona je najgušće naseljen grad u regionu, sa 1.600 stanovnika po kvadratnom kilometru.

Valensija FC

Mestalja, Foto: unodostoques/Flickr

Na prvi pogled, Mestalja (Mestalla), stadion fudbalskog kluba Valensija, na pola sata šetnje od elegantnog srednjevekovnog centra grada, može da izgleda kao zatvor. Na dan kada se igraju utamkice, pak, to je jedno od najboljih mesta na svetu gde možete gledati fudbal.

Sami igrači imaju nadimak Los che, tj Slepi Miševi. Atmosfera može da bude strahovita, tačnije jezivo glasna, fenomenalna za španske prilike; sa dva tabora Ultraša, smeštenih u posebnim ograđenim delovima tribina koji neprestano pevaju tokom čitave utakmice. Međutim kada njihov omiljeni tim gubi oni prvi gromoglasno protestvuju.


Ovde je španska reprezentacija igrala najprohtevnije utakmice, što je neobično jer je teritorija Valensije katalonska zemlja, tj priča se katalonskim dijalektom, a Katalonci baš i ne vole Španiju.

Mestilja (zvanično stadion Luis Kazanova) prima 55 000 gledalaca i dosta je neobičan objekat, vrlo strma arena , izgrađena u italijanskom stilu, sa dva dela tribina povezanih preko krivina koje dodiruju teren I fenomenalnim pogledom iz svih delova sem samih krajnjih uglova. Sa nekih delova deluj kao da na stadionu staje 200 000 ljudi!

Valensija igra na ovom stadionu od 1923, ali sada pokušavaju već neko vreme da se presale: trebalo bi da se izgradi Nova Mestalja (Nou Mestalla) u severozapadnom delu grada, ali oko ove građevine se pojavilo dosta problema.

Radovi su počeli u avgustu 2007. i trebalo je da sve bude završeno za Svetsko prvenstvo u atletici, ali zbog finansijskih problema kluba i recesije koja slomila Španiju, stalo se 2009. I ništa se nije radilo do kraja prošle godine. Do tada su neki delovi stadiona već bili nepovratno oštećeni.

Adresa kluba Avda. De Suecia, s/n 46010 Valencia

Telefon (0034) 96 337 26 26

www.valenciacf.es

Navijači

Manolo ‘el del Bombo’, Foto: Iberia Airlines/Flickr

Pre utakmice, navijači se okupljaju na putu ispred glavnog ulaza čekajući da podrže i ohrabre igrače u autobusima, ispijaju piića na trgu sa druge strane ulice, gde se nalaze barovi na otvorenom, poređani jedan do drugog, gde se, kada vreme dozvoljava (8 meseci godišnje) na TV ekranima emituju utakmice Valensije, kod kuće i u gostima. Kladioničari su obučeni u dresove omiljenog tima, kao da će svakog trenutka uleteti u utakmicu.



Najbolji od svih barova je Manolo ‘el del Bombo’, koji drži najčuveniji španski navijač Manolo (onaj lik koji nosi veliki bubanj na utalmice i nosi ogromnu beretu). Sjajno je popiti pivo, pre ili posle meča, a Manolo je uvek raspoložen da se fotografiše sa vama.

Fiesta, fiesta

Festival La tomatina, Foto: Beta

Čuveno gađanje paradajzom, festival La Tomatina, održava se svake poslednje nedelje avgusta u blizini sela Bunjol. Sve je neverovatno organizovano: bitka počinje u podne,a oko 40 000 ‘ludaka’ počinje da viče iz sveg glasa ‘To– ma– te! To- ma- te! Tačno u 1 eksplozija označava kraj manijačkog gađanja, sve se odmah zaustavlja I svi odlaze kući na brzo tuširanje I presvlačenje.

Nešto malo drugačije. Od 12. Do 19. Održava se Falas de san Hoze, najveći festival logorske vatre koji košta 1,2 miliona evra. U finalnoj večeri organizuje se igralište piromana gde se sve spaljuje do srži, ako vam nije dovoljno uništenja, tu su i borbe sa bikovima.

Šta obići

La Lonja, Foto: on1stsite/Flickr

Razgledanje grada može da krene od stare četvrti. Do sredine 19.veka, ona je bila opkoljena zidom, a tim delom je prolazio samo autobus broj 5. Najistaknutije umetničko nasleđe naćićete u okruzima Seu i Kserea, gde se ispod arapskih ruševina, modernih crkava palata, kriju tragovi Rimljana. Merkat okrug se nalazi oko trgovačkog dela grada.

Shodno tome, dve najviše zgrade se koriste kao poslovni I finansijski centri.

La Lonja, gotsku zgradu UNESCO je proglasio univerzalnim nasleđem ; unutrašnjost zgrade ima prelepe prostorije u kojima se nalaze stari stolovi na kojima su završavane trgovinske transakcije i koji se još uvek koriste.

Oko nje nalazi se uništen zid, kojeg je podigla buržoazija Valensije; široki trotoari, saobraćajnice i mnogo primera moderne arhitekture neće vas ostaviti ravnodušnim.

Ciutat de les Arts i de les Ciencies, Foto: ho visto nina volare/Flickr

Sa druge strane starog Turia leži rasadnik bašte, zajedno sa Muzejem lepih umetnosti i ultramodernog dela grada koji, zbog svoje veličine, služi kao veza između primorskih naselja i starog dela.

Futurističko lice grada ogleda se na starom koritu koje prolazi kroz park Ciutat de les Arts i de les Ciencies, prelepom kompleksu gde se ljudi šetaju i opuštaju.

Život u gradu proteže se do obale sa lukom i plažama Las Arenas i La Malvarrosa.

Ako do Valensije idete preko Barselone, provedite neko vreme i u Katalonskoj prestonici. Iako su oba grada smeštena na obali Mediterana, svaki od njih ima drugačiji kulturni šarm.

Valensija, na primer, ima Institut moderne umetnosti (Institute of Modern Art), a Barselona Gaudijev muzej.

Valensija je veliki grad i samim tim brojne hotele. Najbolje je da odsednete u nekim jefftinijim motelima i ostavite više novca za zabavne stvari.

Manises aerodrom se nalazi 9 km od Valensije a od njega redovno polazi (svakih 15 min) autobus 105 koji ide do centra.

Javni prevoz je jeftin i dobro organizovan, iako većinu turističkih atrakcija možete obići pešice,a centar je dobro povezan sa predgrađima i plažom.