Beograd - grad budućnosti

Projekat „Beograd u pripremi kandidature za evropsku prestonicu kulture 2020“, na kojem je rađeno tokom cele prošle godine, 7. decembra 2010. predstavljen je u Briselu.

„U Briselu smo već dobili podršku i od Evropske komisije za proširenje, čiji se stav takođe uzima u obzir. Do kraja 2011. Evropska komisija treba da završi rad i predlog nove odluke uputi Evropskom parlamentu i savetu. To telo će se prvi put sastati početkom 2012, da bi potom usvojilo odluku o novim pravilima učešća i o zemljama koje će dobiti ovu laskavu titulu” objašnjava Aleksandar Peković, predsednik Organizacionog odbora kandidature Beograda za evropsku prestonicu kulture i zamenik gradskog sekretаrа zа kulturu.

Peković kaže da, imajući u vidu činjenicu da je određen raspored država koje će kandidovati gradove zaključno sa 2019, a da se za kasnije uspostavljaju nova pravila sa novim rasporedom država čiji će gradovi poneti ove titule, Beograd bi mogao da planira 2020. i naredne godine za dobijanje titule evropske prestonice kulture.

Na pitanje da li postoji konkretan razlog u prošlosti, kulturi ili bilo kom drugom delu života zbog kog bi Beograd 2020. bio van konkurencije, Aleksandar Peković odgovara da „evropska prestonica kulture kao projekat ne priznaje takvu vrstu povlašćenosti“. On kaže da se gradovi, od kojih svaki ima neku posebnost, ne upoređuju po lepoti, istorijskom značaju i drugim kriterijumima, nego se ocenjuju projekti i njihova izvodljivost.

„Činjenica da grad Beograd u novijoj istoriji nije imao dugoročni strateški projekat u oblasti kulture navela nas je na stvaranje koncepta desetogodišnjeg postepenog razvoja u ovoj oblasti u okviru koje je poslednja, finalna faza 2020. godina i kandidatura za evropsku prestonicu kulture. S druge strane, „okrugle“ godine su predmet posebnog zanimanja i možda su dodatna motivacija za organizatore”, napominje Peković.

Nadmetanje sa rumunskim i irskim gradovima

Atina, Foto:ethanlindsey/Flickr

Sama ideja o evropskoj prestonici kulture će te 2020. proslaviti 35. rođendan. Nastala je u januaru 1985, u razgovoru čuvene grčke glumice i tadašnje ministarke kulture Grčke Meline Merkuri s njenim francuskim kolegom Žakom Langom, dok ga je pratila na atinski aerodrom. Već u junu iste godine Rezolucijom ministara EU pokrenut je taj projekat, a prva evropska prestonica kulture, prirodno, bila je Atina. Do sada su 42 grada u Evropi bila „kontinentalne“ prestonice kulture.

Od 2000. se umesto jedan grad za evropsku prestonicu kulture proglašava više gradova, izbor je proširen i na države izvan EU, a od 2013. biće uvedeno takmičenje između gradova unutar odabranih zemalja. Procedurom je predviđeno da se grad kandidat bira pet godina pre nego što će poneti titulu evropske prestonice kulture. Pored te titule, gradu koji dobije kandidaturu dodeljuje se i nagrada „Melina Merkuri“ u iznosu od 1,500.000 evra. Za sada se zna samo da će se Beograd u konkurenciji za 2020. nadmetati sa tri rumunska grada (Temišvar, Kluž-Napoka i Jaši), dok Irska još nije otkrila ime svog kandidata.

Evropski identitet

Prema preporukama Komisije EU, kandidat treba da predstavi grad i njegovu ulogu koju ima ili je imao u evropskoj kulturi, njegov evropski identitet, i da pokaže aktuelne procese uključivanja u evropske umetničke i kulturne tokove. Na Beogradu je zadatak da u „evropskom kontekstu“ predstavi svoju dugu i burnu prošlost, mešavinu naroda i vera koji su u njemu živeli i žive njihovu tradiciju, koja je utkana u kulturni identitet grada. U izradi koncepta „beogradske strategije“ korišćena su i iskustva dosadašnjih prestonica, posebno Liverpula, Lila i Istanbula.

„Uloga kulturne prestonice Evrope znači biti središte kulturnih i umetničkih procesa koji traju danas, a koji će i sutra biti aktuelni i značajni u Evropi. Otuda treba ići ne jedan nego nekoliko koraka dalje od već ostvarenih modela, koji su se uglavnom bavili pitanjima urbane regeneracije ili stvaranja prestižnih institucija”, objašnjava Milena Dragićević – Šešić, koja je vodila autorski tim u pripremi koncepcije strategije.

„Beogradski kulturni model“, čije ostvarivanje počinje 2011, prema njenim rečima, „podrazumeva model kosmopolitskog, otvorenog grada i prema svom prekinutom istorijskom pamćenju i prema različitim koncepcijama budućnosti i budućeg razvoja“. Desetogodišnja strategija obuhvata i programsku šemu u okviru koje svaka godina do 2020. dovodi u vidokrug jedan od mnogostrukih identiteta Beograda: Beograd kao grad na rekama, politički centar, kosmopolitski grad, balkanski grad, grad nauke, industrijsko sedište, grad po meri deteta, zeleni grad, grad kulture, grad složenih uspomena...

Tema za 2011. je „Beograd grad svetlosti“, čiji su za sada radni slogani: „Svetovi u nastajanju“ i „Dobro svetlim“, a koji će biti tema izložbi, pozorišnih, muzičkih i drugih umetničkih manifestacija. Najavljeni su: otvaranje nove zgrade Jugoslovenske kinoteke, te pokretanje dugoročnih poslova, poput konzervacije i restauracije Beogradske tvrđave i parka Kalemegdan, bitnih za dobijanje statusa kulturnog dobra pod zaštitom Uneska, obezbeđivanje lokacije i izrada projekta za buduću koncertnu salu Beogradske filharmonije, razvoj programske koncepcije stalne postavke Muzeja grada Beograda, oživljavanja beogradske strip scene... Partneri Beograda u ovogodišnjim aktivnostima biće Kragujevac, Peruđa, Lajpcig, Lion, Helsinki, Esen i Štokholm.

Kulturna „potrošačka korpa“

Kulturni život Beograda intenzivan je gotovo tokom cele godine. Od stalnih manifestacija najznačajnije su: Međunarodni filmski festival (Fest), Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, Međunarodni sajam knjiga, Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF), Međunarodno takmičenje muzičke omladine, Beogradski festival igre, Beogradski letnji festival (BELEF), Međunarodni susret dece Evrope „Radost Evrope“, Filmski festival u Sopotu, Beogradski džez festival, Oktobarski i Majski salon, „Gitar art festival“...

„Beograd danas ima blizu 20.000 događaja u toku godine. U tom smislu je bogat kada je reč o kvantitetu, ali nasleđeni sistem, koji je malo promenjen u prethodnim decenijama, ne anticipira novo vreme i nove okolnosti. Neophodne su promene da bi se očuvali vitalni delovi kulture i postavio nov, moderan sistem, koji podrazumeva i strateško planiranje. To je važno zbog Beograda, a projekat Evropske prestonice kulture može da motiviše ovaj proces i da nas postavi u ravan evropskih iskustava koja smo malo koristili”, napominje Marko Maršićević, potpredsednik Organizacionog odbora i odbornik u Skupštini grаdа Beograda.

Beograd će inače 2020. obeležiti nekoliko jubileja: 190 godina od proglašenja Hatišerifa, kojim je obnovljena srpska državna samostalnost, 180 godina od održavanja prvog javnog bala u Beogradu i Srbiji (u čast rođendana kneza Mihaila Obrenovića), osnivanja prve javne pošte i proslave Svetog Save kao školske slave, 115 godina od zvaničnog nastanka Beogradskog univerziteta, u koji je prerasla dotadašnja Velika škola, vek od stupanja na tadašnji jugoslovenski presto kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, 55 godina od održavanja prve gitarijade na Beogradskom sajmu, četiri decenije od smrti Josipa Broza i dve decenije od oktobarskih političkih promena u Srbiji.

Carigrad na rekama

Foto:BelGuest

Beograd ima izuzetan geografski i hidrogeografski položaj na ušću dve velike međunarodne reke, Save u Dunav, i na putnim pravcima između centralne Evrope i Bliskog istoka. Geografske koordinate Beograda obeležene su u glavnoj gradskoj ulici Knez Mihailovoj. Grad se nalazi na 116,75 metara nadmorske visine i na 1170. kilometru toka Dunava, mereno od njegovog izvorišta na Švarcvaldu. Njegova silueta s reka i odnos vode i kopna mnoge podseća na „rečno“ izdanje Carigrada, a despot Stefan Lazarević, koji je 1397. Beograd proglasio za svoju prestonicu, poredio ga je, prema zapisima svog biografa Konstantina Filozofa, sa Sionom.

„Ovaj grad beše vaistinu sedmovrh. Jer najčešće uzvišenje u Beogradu i najkrasnije po izgledu slično Sinonu bila je slika višnjega Jerusalima…“, zabeležio je, između ostalog, Konstantin Filozof, dok u jednom od poglavlja „Hamam Balkanije“, koji je napisao savremeni srpski pisac Vladislav Bajac, najveći graditelj zlatnog doba Osmanskog carstva mimar Sinan objašnjava Mehmed-paši Sokoloviću: „… Upoređivao sam na raznoraznim mapama položaje Beograda i Istanbula, tačnije njihovih delova znanih pod imenima Kalemegdan i Zlatni rog, e evo do čega sam došao: Beogradu je s jedne strane Sava, a sa druge Dunav, a Istanbulu s jedne strane Crno more, a sa druge Mramorno. To ne menja na stvari. Voda je voda. Kod nje je, uvek, uostalom, bila važnija dubina od širine.“