Granada je duša Španije

Ali ona ima još nešto više od čuvenih andaluzijskih gradova Sevilje, prestonice Andaluzije i Kordobe. U Granadi je Alhambra, biser srednjovekovne islamske arhitekture i najznačajnija građevina iz doba kada su ovim delom Španije upravljali mavarski kraljevi.

Svuda pešice

Granada je relativno mali grad sa oko 250.000 stanovnika, svuda se stiže peške. Ali zato Univerzitet Granada, koji ima šest i po vekova tradicije, spada u tri najbolja u Španiji i ima čak 80.000 studenata, priča doktor Nina Kresova, Ruskinja iz Sankt Peterburga koja se tu udala i već godinama radi na Filozofskom fakultetu Univerziteta Granada. Nina je bila domaćin novinara „Blica“ i jedan od organizatora simpozijuma povodom sto godina od smrti Lava Tolstoja.

Na Katedri za slavistiku imamo i srpski, ili preciznije srpskohrvatski, pošto mi to još tretiramo kao jedan jezik, kaže Nina i dodaje da interesovanje za slavistiku varira iz godine u godinu. Ove godine je, recimo, čak 80 studenata izabralo da kao klasični jezik proučava staroslovenski.

Kresova kaže da je raznolikost glavna odlika Granade, koja je zgodno smeštena između snežnih vrhova Sijera Nevade, najviših na Iberijskom poluostrvu, a na samo sat vožnje od Kosta Tropikala. „Na svakom koraku se vidi da je to grad na granici dva kontinenta, Evrope i Afrike, i dve civilizacije, hrišćanske i islamske“, ističe Nina. Kao došljakinja, za Granađane kaže da su prostodušni, da vole da se druže i sede po kafićima i da rade da bi živeli, a ne obrnuto.

“Kule od cimeta”

Prizor dok se primičete Granadi, vozeći se kroz kilometre i kilometre maslinjaka na goloj crvenoj zemlji, neodoljivo podseća na već antologijske ilustracije Don Kihota od Manče Migela de Servantesa koji je, kažu njegovi biografi, deset godina lutao Andaluzijom kao sakupljač poreza pre nego što se vratio u Madrid i potpuno posvetio pisanju. Da li je i njega fascinirala Alhambra, tvrđava koju je od 13. do 15. veka gradilo više generacija mavarske dinastije Nasrid?

„Udeli mi, gospo, jer u životu nema strašnije kazne nego biti slep u Granadi“, glase stihovi uklesani na jednoj od ulaznih kapija ovog spomenika. Mavarski pesnici su opisivali njene palate okružene parkovima kao “biser među smaragdima”, dok je Federiko Garsija Lorka, najpoznatiji Granađanin čija je kuća danas muzej, pevao o “kulama od cimeta”.

Crvena tvrđava

Alhambra, koju je Unesko 1984. proglasio svetskom baštinom, u prevodu „crvena tvrđava“, podignuta je na brdu i čini je kompleks palata i parkova, zbog čega je često zovu „mavarskim Versajem“. Počeo je da je gradi u prvoj polovini 13. veka Muhamed I. Podigao je palatu, ali i brojne fontane okružene voćnjacima i vrtovima u kojima voda žubori po mermernim podovima. Dvorac je proširio i preuredio u prvoj polovini 14. veka Jusuf I iz iste dinastije. Zidine je okitio kulama, od kojih se jedna zove Kula zatvorenice, čije ime podseća na dugi boravak hriščanske plemkinje koju su zarobili stanovnici Granade. Sagradio je i monumentalna Vrata pravde, za koja se vezuju brojne legende. Jedna od njih kaže da će vitez koji bi, ulazeći na konju i sa kopljem, njegovim vrhom dohvatio ruku urezanu na vrhu gornje arke sesti na presto Alhambre.

Ali tek će Jusufov sin Muhamed V napraviti od Alhambre dragulj koji Španci danas smatraju osmim čudom sveta. Sa svojim kamenim čipkama, stubovima ukrašenim arabeskama i arapskim stihovima, sa dvoranama i dvorištima poetičnih imena poput Dvorana dve sestre, Dvorište mirti ili Dvorište lavova, koje je i simbol Alhambre i Granade, pravo je čudo kako je ovo remek delo islamske arhitekture opstalo u godinama španske inkvizicije. U narodu se zato davno pronela legenda da je Alhambru sagradio čarobnjak koji je svoju dušu prodao đavolu, pa je od tada štiti čarolijama.

Flamenko iz pećina

Živopisni pejzaž Granade dopunjuju dva brdašceta koja gledaju na Alhambru. Albaisin je drevna mavarska četvrt s kaldrmisanim ulicama i omiljena kod umetnika. Na nju se nadovezuje Sakromonte, deo grada čuven po Ciganima koji su živeli u kućama pećinama ukopanim u brdo. Ta četvrt je i danas centar flamenka, muzike andaluzijskih Cigana.

Obavezno posetiti

Alhambra i Heneralife
Kratka šetnja iz centra grada do brda sa “crvenom tvrđavom” i njenim palatama i vrtovima
Gradska katedrala i kraljevska kapela
Izgrađena u 16. veku, katedrala je mešavina gotike i renesanse. U kraljevskoj kapeli sahranjeni su katolički monarsi
Medresa
Osnovana 1349. Danas je sastavni deo Univerziteta Granada u kojem je smeštena akademija lepih umetnosti
Sakramonte i Albaisin
Zagarantovano dobar provod uz domaće vino i flamenko naći ćete u Sakramonteu. U Albaisinu kupite neko delo lokalnih umetnika, a na ulici Kalderia probajte tipičnu arapsku hranu
Kosta Tropikal
Na sat vožnje od Granade ovaj deo mediteranske obale nadomak Afrike ima 320 sunčanih dana godišnje.
Sijera Nevada
Ski-centar u kojem je 1996. održan Svetski šampionat u alpskom skijanju

- Automobilom: Od Beograda do Madrida je 2.670 kilometara i ne preporučuje se toliko duga vožnja. Najbolje je do prestonice Španije stići avionom, pa do Granade možete da birate čime ćete. Automobilom je oko četiri sata vožnje.
- Vozom: Iz španske prestonice stići ćete vozom za četiri i po sata.
- Avionom: Let od Beograda do Madrida traje oko dva sata, a od Madrida do Granade pola sata. Aerodrom u Granadi povezan je i sa Barselonom, Milanom i Parizom.
- Vremenska zona: Ista kao naša.
- Obratite pažnju: Nema razloga za naročiti oprez. I kasno uveče možete slobodno i opušteno da šetate Granadom bez straha od kriminalaca.