Turku, prestonica kulture 2011

Neobična žućkasta kuća smeštena u šumovitom parku u predgrađu grada Turku na jugu Finske, asimetrična je konstrukcija sa svetlo crvenim, plavim i zelenim krovom, i temeljom u obliku lista biljke.

Unutra je još sumanutije: zakrivljeni zidovi, prozori u obliku suze, i uski hodnik sa sićušnim ekranom na kojem su prikazani Njujorčani kako kroz terminal stanice Grand Central Station kao mravi jure na posao.

Kuća list postala je lokalna atrakcija u Turkuu - da bi se do nje došlo morate proći luku u čijem zaleđu su brda sa borovom šumom, i zatim kod čistine skrenuti ka šumi. Jan-Erik Andersson, umetnik, skulptor i dizajner za unutrašnje uređenje, koji je zajedno sa još 20 drugih umetnika stvorio ovo mesto, biće vaš domaćin prilikom obilaska kuće. U dvorištu ispred trenutno se nalazi sauna u izgradnji, napravljena od fiberglasa u obliku češnja belog luka, i jedna je od pet finskih kupatila koja će biti prikazana na izložbi SaunaLab, kao sastavni deo kulturnog festivala Turku 2011.

"Sauna je trenutno u fazi testiranja", kaže Andersson, čiji radovi su do sada prikazivani u Londonu, Oslu i drugim evropskim gradovima.

Anderssonova neobična senzibilnost je u nekom smislu karakteristična za grad u kojem je rođen i gde radi: Turku, slobodoumni, umetnički nastrojeni grad sa oko 175.000 stanovnika na ušću reke Aure. Turku je do sada proizveo neke od vodećih umetnika u zemlji, među kojima su performans-artist Meiju Niskala, skulptor Kim Simonsson i kompozitor Ulf Langbacka, a u gradu se nalazi jedna od najboljih umetničkih akademija u Finskoj. Mnogi lokalci smatraju da je elektronska muzika rođena u Turkuu; i zaista, godišnji festival Down by the Laituri, najstariji gradski festival u Finskoj, jedan je od najboljih muzičkih događaja u nordijskoj Evropi.

S druge strane, mnogi nikada nisu ni čuli za ovaj grad. "Kad kažem odakle sam, dešava se da mi ljudi odgovore: 'A da, Turska, bio sam tamo'", kaže Saara Malila, iz fondacije Turku 2011, koja organizuje festival gde će biti prikazana Anderssonova sauna.

Sada se jedna od najbolje čuvanih tajni nordijske Evrope nada da će ponovo zauzeti istaknuto mesto na mapi. Evropska unija odlučila je da će titulu Evropske prestonice kulture za 2011. podeliti Turku u Finskoj i Talin, glavni grad Estonije. Organizatori festivala kažu se nadaju da će imati oko dva miliona posetilaca iz cele Evrope i da će grad na tome zaraditi dodatnih 150 miliona €.

Turku je dugo čekao na ovakvo priznanje. Ovaj uredni, strateški dobro pozicioniran obalski grad, pet vekova je bio najvažniji grad Finske i centar njenog kulturnog, religijskog i trgovačkog života. Turku je izgubio na značaju nakon Finskog rata 1808-09, kada je Rusija okupirala Veliko vojvodstvo Finsku koja do tada bila pod upravom Švedske, i za novu prestonicu proglasila Helsinki. (Finska je nezavisnost stekla 1917.)

Danas je Turku peti po veličini grad u Finskoj, ali je jedan od najatraktivnijih: opušten grad i istovremeno kapija za Arhipelaško more — skup od oko 20.000 ostrva u Baltičkom moru. Kulturni događaji u Turkuu, koji se često održavaju u smelo nekonvencionalnom okruženju sa eklektičnim repertoarom, privlače veliki broj posetilaca iz Nordijskih zemalja.

Topi Lehtipuu, finski tenor nastanjen u Parizu i umetnički direktor za godišnji festival klasične muzike Turku Music Festival, nedavno je održao koncert u potkrovlju napuštenog skladišta za gas. "To mesto ima fantastičnu akustiku", rekao mi je dok smo jeli pastrmskog grgeča i sirovu haringu u restoranu Oskarin Olohuone, smeštenom u jednom od najstarijih hotela u gradu, Hamburger Bors. Restoran je među najpopularnijim u gradu, unutra je uvek puno ljudi, a na trotoarima ispred je uvek gužva, jer su okolne ulice pune barova i restorana. Izbor mesta za izlazak je raznovrstan - svratite u Cosmic Comic Cafe, pab gde možete čitati strip dok pijete lokalno pivo; ili Brewery Restaurant Koulu, nekadašnju školu pretvorenu u pivaru; pa čak i nekadašnje javno kupatilo danas pretvoreno u Pub Restaurant Puutorin Vessa.

Zbog činjenice da je Turku sofisticiran grad, vrlo atraktivan za umetnike, ali istovremeno i relativno nepoznat, zvaničnici Evropske unije zaključili su da je sasvim prirodno da bude proglašen za Prestonicu kulture - što je titula koju su 1985. godine kreirali grčka glumica i ministarka kulture Melina Merkuri i njen francuski kolega Jack Lang. Ideja je da se svake godine jedan ili više gradova promovišu i istaknu njihova kulturna dostignuća, i da se shodno tome poveća broj turista i urbani razvoj.

"Kada se jedan grad proglasi za prestonicu kulture, to može da ubrza promene, da ga učini atraktivnijim za turiste, i da ga stavi na svetsku mapu", kaže Dennis Abbott, portparol Evropske komisije zadužen za obrazovanje i kulturu. Abbott navodi tri grada, Glazgov (pobednik 1990), Lille (zajedno sa Đenovom 2004) i Liverpul (2008), koji su dugoročno ekonomski profitirali od činjenice da su proglašeni za prestonice kulture. Turku će uložiti ukupno 35 miliona € da bi organizovao oko 1.500 kulturnih događaja u toku 2011, a novac će biti prikupljen iz vladinog budžeta, sredstava Evropske unije, sponzora i ulaznica. Na spisku su opere, koncerti, lutkarska pozorišta, umetničke izložbe, ekološke radionice pa čak i eksperimentalni hibridi kao što je "harmonikaško rvanje" tokom kojeg će finski majstor harmonike Kimmo Pohjonen svirati uz koreografiju dva rvača.

Uprkos potencijalnoj koristi, nisu svi u Turkuu srećni što je grad proglašen za prestonicu kulture, a najmanje oni koji su pogođeni slabim razvojem lokalne privrede, koja se dobrim delom zasniva na brodogradnji, biotehnologiji i informacionoj tehnologiji.

"U početku je bilo teško naterati ljude da poveruju da sve ovo vredi raditi, ali vremenom su mnogi shvatili da je to investicija u grad", kaže Malila. "Protivljenje akciji je danas znatno manje."

Mnogi se nadaju da će zbog ovolikog publiciteta Turku postati magnet za umetnike i da će trajno ostati na turističkoj mapi. "Ako sve ovo potraje samo godinu dana, možemo slobodno reći da je reč o neuspehu", kaže Cay Sevon, izvršni direktor fondacije Turku 2011. Proglašenje Turkua za prestonicu kulture 2011. trebalo bi da temeljno izmeni ceo grad."

Do inauguracije festivala u januaru ima još nekoliko meseci, ali u gradu se već vidi da su pripreme uveliko u toku. Za događaje u 2011. rezervisan je bukvalno svaki prostor koji se može iskoristiti za izložbe i performanse – od školske svečane sale gde glumci-amateri uvežbavaju izvođenje rok-opere Kosa do Umetničkog muzeja Turku.

"Svuda vlada atmosfera totalnog uzbuđenja", kaže mi Anu Salminen, s kojom sam se našao u lobiju hotela Hamburger Bors, u okviru kojeg postoji moderno krilo, kao i šarmantno staro krilo iz 19. veka, dok je na krovu smešteno nekoliko sauna. Hotel se nalazi u neposrednoj blizini trga Kauppatori (Trgovački trg), koji je projektovao arhitekta Carl Ludvig Engel nakon što je u požaru 1827. uništen gotovo ceo grad. Trg je mesto gde se ljudi okupljaju, kupuju sa tezgi na otvorenom i posećuju arhitektonske dragulje kao što je Ruska pravoslavna crkva i neoklasično Švedsko pozorište, najstarije u Finskoj, sagrađeno 1839. (Pozorište danas ugošćuje 5 odsto stanovništva Turkua kojem je švedski jezik maternji, što je nasleđe iz perioda kada je Turku bio strateški utvrđeni grad Švedskog carstva.)

Prevod: Uroš Veličković

U nastavku Turku, prestonica kulture 2011 (2. deo)