Temišvar - o jeziku i taljatelama

Boljih taljatela sa sosom od pečurki ili „ala đenoveze“ (preliv zelene boje, sa bosiljkom) ne sećam se da sam guštao van Italije. Vlasnik restorana je Italijan, rodom s juga, rekao bih po naglasku, i sasvim u stilu italijanskog minimalističkog pristupa kuvarskom umeću, drži do originalnog porekla i pojedinosti recepture svakog specijaliteta.

Rumunski jezik, latinskog korena i strukture, primio je mnoge reči slovenskog porekla, u sloju neophodnom za osnovno sporazumevanje uhvatljiv je svakome kome nije stran neki od romanskih jezika, posebno onaj nastao na samom izvorištu latinskog, a to je italijanski. U jednoj od sjajno opremljenih temišvarskih knjižara, sa posebno izdvojenim kutkom za čitanje na miru, kupujem džepni italijansko-rumunski rečnik. Pregledam nova i moderno dizajnirana izdanja rumunskih prevoda Umberta Eka, Alesandra Barika i drugih savremenih italijanskih pisaca - živih (ili ne) klasika dvadesetog veka, ali i pripadnika novog književnog talasa. U književnom časopisu „Dilemateca“ nalazim i u glavnim crtama razumem intervju dobitnice Nobelove nagrade za 2009. godinu Herte Miler, rođene i odrasle u Rumuniji, koja je 1987. godine otišla u Nemačku napustivši rodnu zemlju pod teretom diktatorskog režima Čaušeskua.

Promene su došle u decembru 1989. Lavina je krenula upravo u Temišvaru, čiji su građani prvi ustali protiv tiranije. Trobojka sa probušenim krugom u sredini (gde je komunistička vlast dodala grb) postala je simbol ustanka o čijim pojedinostima, razvoju događaja iz sata u sat, uličnim borbama i stradanjima civila, možemo saznati u Muzeju revolucije. Kustos muzeja, veterinar po struci, ali neposredan učesnik događaja usled kojih je ostao invalid, dočekao nas je srdačno pokazujući nam među imenima stradalih Temišvaraca imena srpskog porekla. Kaže da je nekada iz Rumunije na Jugoslaviju gledano kao na obećanu zemlju... Proces tranzicije je dugotrajan i trnovit. Mnogi od ideala revolucije ostali su upravo to - ideali. I pored vidnih efekata evropskih kredita, mnogi od stanovnika Rumunije, kako saznajemo od našeg vodiča, žive teško. Na ulicama Temišvara (ograđujem se: valjalo bi ipak videti prestonicu i druge gradove) još uvek je mnogo starih automobila. Mladi su obučeni skromno, penzioneri nose odela starinskog kroja. Restoranska ponuda i prilika za šoping morala bi biti veća, ulična rasveta bolja, austrougarske fasade obnovljene.

Kao i drugi pogranični gradovi, poput Trsta, i Temišvar je razvio poseban, „granični“ identitet. Temišvar sigurno nije prvoklasna turistička destinacija, ali lepo je tamo provesti vikend, prenoćiti u hotelu „Viktorija“ sa crveno-belom fasadom. Vredi prošetati ulicama ovog grada za koji nas vezuje zajednička istorija (po popisu iz 2002, tu živi dva odsto pripadnika srpskog naroda), razbiti predrasude odlaskom do jedne nama komšijske zemlje.

O urbanim destinacijama u Evropi čitajte u našem specijalu Evropski gradovi