Bahati vozači opasniji od puteva

Morali smo da se sklanjamo s puta, za dlaku izbegavši sudar, džipu iz neke zemlje EU koji pretiče kolonu preko pune linije, Beograđaninu koji je radio to isto i našao se u makazama i koloni od pet vozila iz Švajcarske - sva je prilika Albancima na privremenom radu u toj zemlji - koja je ignorisala sve propise, počev od onog o ograničenju brzine. I videli smo - od Beograda preko Niša do Dimitrovgrada, i nazad do Niša, pa odatle do Preševa - dve policijske patrole: jednu iza Pirota, i jednu posle Bujanovca, obe u zasedi. Lažem: videli smo još jednu patrolu -držali su slobodnim jedan prolaz na naplatnoj rampi kod Niša na 30 i nešto Celzijusa, za nekakvog zvaničnika, kako smo mogli da čujemo. Mi smo u susednoj traci bili desetak minuta, i za to vreme niko nije prošao...

A putevi - putevi nisu ništa ni bolji ni gori od svega ostalog u Srbiji. Autoput jeste talasast od tragova kamiona u vrelom asfaltu, a njegovi nastavci koji se kategorišu kao „magistralni” neravni su od zakrpa. Na dva mesta između Beograda i Niša saobraćaj se uz jasnu i blagovremenu signalizaciju preusmerava u jednu traku, i to ne izaziva zastoje. Čeka se - ovih dana kada je još mnogo više onih koji putuju ka jugu od onih čiji se odmor završio - jedino na naplatnim rampama u Bubanj potoku i Nišu, na ovoj drugoj duže jer se plaća i čeka kusur.

Zbog plaćanja čeka se i na kasama benzinskih pumpi i ispred ženskih toaleta. Najposećenije su one u vlasništvu jedne kompanije iz Austrije, ali je i na ostalima evro sredstvo plaćanja - ako inspekciju to zanima. Kurs mu je sto dinara za evro.
A kad smo već kod toaleta - oni pokretni, plastični, rasuti po parkinzima, služe samo... hm, nikako se ne može reći za ukras. Prisustvovali smo sledećoj sceni na odmorištu ispred Deligrada: tamnoputi muškarac otvara vrata jednog, pa ih s grimasom na licu zatvori. Tako ispred drugog, pa trećeg, a onda odšeta do borovog šumarka...

Ako se uređenim parkinzima imaju smatrati i asfaltirana proširenja na čijem je obodu postavljena po jedna korpa za smeće, onda se može reći da se i o putnicima i od Niša do Dimitrovgrada i do Preševa brine.

Njima, putnicima, opet, do takve brige i nije, jer ogromna većina njih hrli svojim domovima u Tursku i svako zadržavanje smatraju čistim gubitkom vremena, čak i neophodan odmor za vozača - o čemu posle pišu novine u crnoj hronici.

Desetog jula ove godine kroz Srbiju je prošao najveći ovogodišnji talas putnika iz Evrope. Tog dana zabeležen je maksimalan broj putnika i prema Bugarskoj i prema Makedoniji: na Gradini ih je bilo 30.204, na prelazu Preševo 40.197. Naših državljana na prvom tek 1.278, na drugom 15.367. „običnijim” danima tek ih je nekoliko hiljada manje.

- Najveće gužve su - kaže Nenad Vučić, načelnik Regionalnog centra granične policije - vikendom. A naši državljani, trebalo bi da izbegavaju dolazak na granicu ujutru i kasno po podne, jer su gužve tada najveće.

I prelaza i službenika ima dovoljno da obezbede prelazak bez zastoja, a na ruku im ide i to što je Srbija donela odluku da građani EU putuju samo sa ličnim kartama, pa je kontrola dokumenata pojednostavljena. Ni na bugarskoj strani nema zastoja, budući da dosta putnika ima pasoše EU i da za njih važi krajnje prosta procedura.

Prelaz na Gradini je, inače, poznat po velikim zaplenama narkotika, ali ove godine, bar do sada, značajnijih akcija nije bilo: za prvih šest meseci nađeno je 234 grama kod 28 putnika.

A u Preševu, pre desetak dana, čovek pokušao da prošvercuje mrtvu ženu...
Državljanin Hrvatske, Albanac poreklom iz Makedonije, ispričao je kad su ga već uhvatili da mu je žena preminula negde kod Beograda, i da je hteo da izbegne birokratsku proceduru i troškove - vezao je pojasom njeno telo na mestu suvozača i nastavio vožnju. Na granici je predao i njen pasoš, ali...

Zoran Disić, komandir stanice granične policije Preševo, kaže da na njegovom prelazu gužve nailaze bez reda. Dodatni problem stvara deonica na sav glas svojevremeno otvorenog autoputa od granice do Levosoja: saobraćaj se na tih dvadeset kilometara sada odvija samo u jednoj traci, podeljenoj nekakvim čunjevima pa je preticanje nemoguće. Pa se za sporim šleperom stvori kilometarska kolona koja, kad stigne na prelaz, formira čep. Čekanja, ipak, nema dužeg od 45 minuta. Najviši policijski starešina na prelazu, po zakonu, ima pravo da u slučaju gužve naredi „minimum granične kontrole” i protok putnika i vozila ubrza. To, objašnjava slikovito Disić, znači da će policajac od svih putnika u autobusu zatražiti da mu pokažu pasoše, ali će svega dva-tri izdvojiti i njihova dokumenta evidentirati.

Problemi se u Preševu, javljaju na makedonskoj strani: zbog nečega, kaže Zoran Disić, oni sporije rade, pa se međuprostor između našeg i njihovog prelaza, dug nekih tri storine metara, ponekad napuni vozilima - i blokira i našu stranu. U Vranju smo, sasvim nezvanično, saznali da je nekoliko desetina makedonskih policajaca nedavno uhapšeno zbog korupcije i da sada tamo rade nedovoljno obučeni ljudi, i da je to objašnjenje za gužve.

I Vučić i Disić očekuju veće gužve kad oni čiji su se odmori završili krenu ka svojim domovima u Evropi. I njih će sačekati i propustiti. Pa tako, do jeseni...

Na novom prelazu ne rade toaleti

Sredinom prošle godine završena je obnova prelaza Preševo, koji od tada ima 16 traka. Između ostalog, sagrađena su i dva toaleta, neophodna za tačku na putu kroz koju dnevno prođe nekoliko desetina hiljada ljudi. Ali, zbog birokratske zavrzlame u ministarstvima - valjda oko toga ko će da organizuje održavanje, ovi toaleti ne rade. A drugih nema!

Zbog iste ili slične zavrzlame, od početka godine niko nije odgovoran ni zadužen za čišćenje prelaza i odnošenje smeća! Komandir policije Disić povremeno pozove prijatelje iz komunalnih preduzeća u Bujanovcu i Vranju, pa oni pošalju svoje ljude...

Autor: Momčilo Petrović, Foto: N. Marković