Sarajevo postaje grad minareta

Ko traži mesta u kojima su se muslimani i hrišćani vekovima molili Bogu, jedni pored drugih – naći će ih u Sarajevu. Gazi Husrev Beg Džamija u Baš Čaršiji udaljena je od katoličke katedrale i pravoslavne crkve samo nekoliko koraka. Sinagoga sefardskih Jevreja u blizini, uklapa se multireligijsku sliku balkanske metropole koja je svojevremeno nazivana i „Jerusalim Balkana“.

Rat u Bosni u kojem je život izgubilo 100.000 ljudi, od toga 80 odsto muslimana, kao i 4 godine izolacije Sarajeva, promenili su grad.

Desetine hiljada starosedeoca je ubijeno ili izbeglo. Stotine hiljada novih građana naseljava se uglavnom u predgrađima. Sarajevo je sada 80 odsto muslimanski grad. Minareti brojnih džamija izgrađenih posle rata ograđuju dolinu kao kule nekakvog utvrđenja.

Said Jamaković iz gradske uprave kaže: „Građenje džamija je neka vrsta markiranja terena. Ali muka mi je od tih novih monstruoznih građevina, jer su ružne“. Većina muslimana ne želi da živi „u islamskoj državi“.

„Kod nas urme ne uspevaju!“

Mustafa Spahić, profesor u Gazi Husrev beg medresi kaže da su za promene krivi misionari iz inostranstva. „Prvo su bili Saudijci, u međuvremenu su to bogataši iz persijskog zaliva i drugih država bogatih naftom“.

Photo: Uroš Velièkoviæ / Flickr

Spahić je odličan poznavalac 500 godina duge tradicije liberalnih bosanskih sunita. Svoje uverenje da se navala radikalnih islamista koje sponzorišu Arapi mora zaustaviti on izražava ovako: „Onome ko hoće da poseče naše šljive, jer se od njih može praviti šljivovica, i umesto njih posadi urme, jer ih je jeo prorok, njemu kažemo: kod nas urme ne uspevaju“.

Ali, kako to da fundamentalistički propovednici imaju sve više uticaja i u Sarajevu, gradu u kojem su za vreme Jugoslavije mešoviti brakovi i večernju odlasci u kafane bili normalne pojave?

Mnogi u ovoj ratom razorenoj zemlji, prognani, ranjenih tela i duša, beznadežni, tražili su duhovnu i materijalnu pomoć. Lak je to plen za lovce duša: „Gde će kauboj da nađe svog konja u preriji? Kod vode, naravno, kod izvora!“

Šeici su upumpali milijardu dolara

Tamo gde je izvor najjači u Sarajevu, može se sresti Nezim Halilović – imam džamije kralj Fahd i najpoznatiji propovednik u glavnom gradu. Hiljade dolaze petkom da slušaju njegove propovedi o patnjama muslimanske braće i sestara u Palestini, Avganistanu i Iraku.

„Muslimani širom sveta su deo jednog tela“, kaže ovaj čovek visokog rasta. U ratu u Bosni je bio komandant brigade i zna da se brani… i rečima, protiv sumnji da pod krovom svoje džamije daje utočište radikalnim saudijskim salafitima.

Photo: Rob Hogeslag / Flickr

„Zapad je iritiran time što se mnogo muslimana vratilo svojoj veri, umesto da, kao ranije, odlaze u barove, piju alkohol i jedu svinjetinu. Ali ovakav povratak islamu je logičan posle rata u kojem je dovoljno bilo biti obrezan pa da te ubiju“, kaže Halilović.

„Saudijska Arabija je finansirala izgradnju ili obnovu 158 džamija širom Bosne i Hercegovine. O vrtićima, bibliotekama, internatima – da ne govorimo. Šeici su od kraja rata ovde ostavili milijardu dolara“.

…i zaključak…

Pravu opasnost za sekularnu, demokratsku Bosnu predstavljaju političari i duhovne vođe republike, njihova nemoć, pohlepa i osvetoljubivost. Milijarde evra međunarodne pomoći je nestalo pod protektoratom EU – uspesi nisu vredni pomena. Jedinstvo zemlje je ugroženo, privreda stagnira, a ljudi ne mogu da putuju bez viza.

Nije ni čudo što su oni u takvoj situaciji lak plen misionara – i što vernici u Bosni možda u Umi, svetskoj zajednici muslimana – traže svoju novu domovinu, zaključuje se u tekstu Špigel onlajna.

priredila: Dijana Roščić