Muzej Sigmunda Frojda

Utemeljivač psihoanalize je skoro 80 godina živeo u Beču koga je napustio kada su nacisti zauzeli Austriju. Tada beži u London. Obe kuće pretvorene su danas u muzeje: u jednoj se oseća nemo prisustvo Frojdovog duha, u drugoj beživotno zjape Frojdove lične stvari.

Mora da u svakoj kući slavnih postoji nešto što može da se iskopa i da zaintrigira, jer u suprotnom ne bi postojao razlog da se iste te kuće pretvore u muzeje.

Možda je to osećaj veličine i važnosti ili pak duh genija koji je nekada u istim tim sobama živeo i koji sebe sada misteriozno prikriva ispod parketa sa šarom riblje kosti ili u rukohvatu štapa od slonovače ili pak u kožnoj putnoj torbi sa inicijalima: S.F.

Photo: Francisco Antunes / Flickr

Frojdov duh kao da i dalje tumara kroz odaje stana u Beču. Ono malo što na njega podseća sasvim je dovoljno da se stekne utisak da se on, otac psihijatrije, i dalje neprimetno gega kroz prostorije, pali cigaretu, iskašlje i seda u kožnu radnu stolicu koju je naručio samo za sebe: stolicu sa tačom Henrija Mura i 2 masivna naslona za ruke preko kojih bi prilikom čitanja oklembesio noge.

Berggasse 19: nekada, 1891. godine bila je to novoizgrađena kuća sa 11 soba gde su Frojdovi pacijenti, porodica (šestoro dece), tetka i stanodavka skupa živeli. To je mesto gde je Frojd čitavih 47 godina živeo, razmišljao, pisao i slušao pacijente, mesto gde se ispilela psihoanaliza.

Danas je to muzej, jako čudan, prilično prazan. Vidi se da je rađeno na oživljavanju autentične atmosfere, ali nedostaju ključni elementi: radni sto, stolica i pre svega kauč: Frojdov kauč na kojem su njegovi pacijenti ponekad i po 10 sati kontinuirano ležali i pričali o sebi, dok je Frojd ćutao pogleda zalepljenog u jednu tačku. To je, nesumnjivo, najpoznatiji kauč na svetu.

Stvari koje nedostaju nalaze se na jednom drugom mestu. Lokacija je London, Maresfield Gardens 20, kuća u kojoj je proveo samo poslednju godinu života, danas takođe pretvorena u muzej.

Dakle, Sigmund Frojd 2 puta: u jednom muzeju njegov duh, u drugom njegove stvari. Jedna apsurdna situacija koja simbolizuje krah Frojdovog života.

Frojd je pripadao Beču isto onoliko koliko je Beč već pripadao Klimtu, Šileu, Kokoški, Vitgenštajnu. I čini se kao da i danas koračaju gradom pored kafea, mimo lepo odevenih ljudi koji nedeljom po podne ispijaju mali Schwarzer ili Brauner i izlistavaju svoje novine.

Bukvalno u poslednjem trenutku, Frojd je mogao da napusti grad, u junu 1938. nacisti su čistili Beč od jevrejskih intelektualaca. Frojd je otišao u Beč, a pri odlasku morao je pismeno da potvrdi da nije bio ugrožen. Preporučujem svima Gestapo, pisao je. Pri dolasku u London Frojd je izjavio da će kraj života provesti u slobodi i nadi.

Preseljenje je bilo potpuno, poneo je sve sa sobom. Nakon godinu dana, Frojd napušta svet zauvek. U Londonu, njegova kćerka Ana Frojd, dan nakon očeve smrti, zaključava Frojdovu radnu sobu. Sve je moralo da ostane onako kako je bilo. I dan-danas je upravo tako kako je Ana ostavila. Želela je da se i nakon njene smrti stvari ne diraju i da soba ostane kao spomenik njenom ocu.

Sva magija skrivena je u londonskoj ulici u radnoj sobi: podni parket sa debelim slojem laka, na stolu knjiga preko koje su naočare, njegov žig, pored otvorena kutija za naočare.

Frojd je radnu sobu, kao i onu u Beču, napunio slikama iz prošlosti koje su mu stajale pred očima pri svakoj rečenici koju je zapisivao – kao posmatrač partije šaha koji tefteri svaki potez.

Svuda po sobi razasuti antikviteti: vitrine pune egipatskih, rimskih i starogrčkih slika. Ko ne zna da je ovde živeo Frojd, pomislio bi da je u pitanju arheolog. Mada i sam Frojd je tvrdio da je posao psihijatra isto što i posao arheologa: kopaj dok ne dođeš do srži, do jezgra.

Soba je okružena policama za knjige, a između, u toj hrpi istorije i znanja, gotovo neprimetno samuje kauč. Spomenik psihijatriji. Baš tu pored zagasito zelene fotelje gde je on, doktor za dušu, strpljivo slušao ispovesti o snovima i strahovima.

To je jedan prilično kratak krevet prekriven persijskim ćilimom, ljubičastim jastucima sa art deco motivima nagomilanih na vrhu. I upravo tu, ležali su i pričali – oko 500 pacijenata koje je od 1891. preslušao. I tako godinama, jednu za drugom. Asocijacije na zadatu reč – u tome se sadržala metoda. I kada sve to znate, onda je lako zamisliti ga kako i sada sedi u svojoj maslinasto zelenoj stolici.

Frojd – Beč

Muzej Sigmunda Frojda u ulici Berggasse 19 otvoren je od 9-17, ulaz je 7 €. U okolini je dosta kafea koji pretenduju na titulu Frojdovih kafea , ali samo 2 zapravo to i jesu: kafe Landtmann (Dr. Karl Lueger-Ring 4) moderan i veoma šik, i kafe Korb (Brandstätte 9) u koji navraćaju studenti i umetnici.

Frojd – London

Izvan centra, ulica Maresfield Gardens 20. Otvoren od srede do nedelje, od 12 – 17, ulaz 6.5 €. U muzeju možete odgledati porodični film, uz komentare Ane Frojd, posle koga će vam Frojd ostati u sećanju kao zabavan i veseo dedica.

Frojd – Češka

Postoji i treći muzej u Frojdovoj rodnoj kući u češkom gradu Príbor. Adresa: Lidická 50, 742 58 Príbor.

Prevod: Nevena Kukoljac