Zlatibor za početnike

Van sezone ga posećuju advokati, lekari ili ekonomisti, u zavisnosti od kongresa koji se trenutno održava. Može da vam se desi da naletite na čopore zajapurenih debeljuca u trenerkama, kako bauljalju brdima iskeženih zuba i izbuljenih očiju. Ne bojte, se neće vas pojesti, to su ljudi koji su došli na program Čigota, ne bi li skinuli koji kilogram. Lekari ih izgladnjuju i teraju da se kreću više nego obično, pa su malo pod stresom.

A vi niste ni plavuša, ni opasni momak, ni kongresaš ni čovek s viškom kilograma, ali imate višak para za odmor. Pitate se ima li tu mesta za vas. Ima, ne bojte se!

Gde leći

Zlatibor može biti pravo mesto za odmor jer se, pre svega, na njemu najbolje spava. Naravno, prvo morate naći mesto gde ćete leći. Zanemarimo hotele koji se nalaze na Partizanskim ili Kraljevim vodama. To je jedno te isto mesto koje mu dođe kao centar Zlatibora, a ime varira u zavisnosti od toga da li vam je deda bio partizan ili četnik. Najbolje je da uzmete takozvani privatni smeštaj, tačnije da iznajmite sobu s kupatilom ili čak ceo apartman. „Cijena nije prava sitnica“, ali može biti prihvatljiva. Apartman može da vas košta od 30 do 100 evra po danu, a krevet od pet do 15 evra po osobi. Ako vam neko nudi već proverenu kombinaciju tipa „imam apartman (sobu) sto metara od centra“, a sezona je u jeku, znajte dve stvari: nećete se naspavati od buke i muzike iz okolnih kafića i nećete naći mesto za parking. Najbolje su lokacije koje se nalaze po 500 i više metara od centra.

Može da se desi da dođete a da niste prethodno našli smeštaj. Ne bojte se, Zlatiborci su stručnjaci za oglašavanje. Pored puta stoje ljudi sa natpisima „sobe i apartmani“. Stanite i malo se cenkajte.

Konačno ste se smestili u svoju sobu-apartman, raspakovali ste stvari i taman kad ste rešili da krenete do centra (Partizanske vode), skapirali ste da vam duša spava. To je normalno, vazduh je previše čist da bi vas ostavio budnog. Zaspali ste na gladan stomak, ali svejedno imate snove koji vas podsećaju na Kurosavine filmove? I to je normalno, zlatiborski vazduh je s vremena na vreme halucinogen. Ujutru se budite s rupom u stomaku (figurativno), gladni ste kao vuk. Vreme je da se krene na ždranje (jedini adekvatan izraz za način na koji ljudi jedu dok su na ovoj planini).

Ždranje i istorija

Pre nego što se bacite u trošak, morate da znate da su Zlatiborci, nažalost, u polovini slučajeva upotrebili crnogorski model turizma, a to je: načičkaj hiljade kuća i stanova, naplati duplo, pa koliko traje da traje. Jedino po čemu se razlikuje od Crnogorskog primorja, pored odsustva mora, jeste što uvek ima pijaće vode. Dobro de, i usluga je bolja. Dakle, očekujte cene po restoranima, kafićima i poslastičarnicama koje su duplo ili barem za četvrtinu više nego tamo gde živite.

Ako vam nije do kafana i picerija, već ste rešili da se pozabavite kuvanjem, morate u nabavku. Dobro došli na jednu od najskupljih pijaca u Srbiji. Samo hrabro, i budite lukavi. Evo jedne anegdote koja će vam dati prilično dobru ideju kako da se ponašate na pijaci. Naš poznanik prilazi prodavcu na pijaci sa željom da kupi pršutu poređanu u dve grupe. Čovek pita pošto su.

„Vidi, miko, ova ti je 700 dinara kilo, a ova 1.000 dinara kilo. Koju ćemo da sečemo?“, pita seljak.

„Pa koja je razlika između te dve?“

„Pa u ceni!“, kaže seljak.

Morate biti lukavi. I pazite, kažu da kad od Ere pozajmite jaja, on vam ih ne broji na komad, nego ih vraćate u gramima. Ako ste za varijantu kupovine i spremanja hrane, idite što dalje od pijace i centra gde su cene napumpane, a kupujte po prodavnicama na periferiji koje su jeftinije i često kvalitetnije. Ako vas put nanese u neko selo (Mačkat, Tripkova, Jablanica, Rožanstvo, Rudine, Sirogojno, Gostilje, Ljubiš), zakucajte na prva vrata i pitajte da li imaju sir, kajmak, suhomesnato, rakiju ili med na prodaju. Imaju sigurno i duplo je jeftinije nego na pijaci. Dok ste na pijaci, kupite zlatiborski dinamit (zlatiborska vijagra) , kombinaciju meda i oraha. Imaćete priliku da ga isprobate tokom večeri ili, još bolje, na izletu.

Za lenje, koji ne vole da kuvaju i spremaju već hoće sve na gotovo, jedan savet: spremite pare.

Zlatibor je dom najskuplje pljeskavice i pice u Srbiji (ako ne računamo Kopaonik), ali je isto tako i dom najboljeg (jagnjećeg) pečenja na svetu. Imate dve opcije ako vam je do pečene janjetine. Jedna je da skoknete do sela Mačkat, u kome se inače nalaze dva poslednja bogumilska stećka u Srbiji. Selo nije dobilo ime po mačkama, već je kombinacija dve reči: mač i kat (sprat). Na tom mestu je bila velika bitka između bogumila koji su se povlačili u Bosnu i pravoslavaca. Bilo je toliko mrtvih da su spratovi pravljeni mačem. Eto lepog imena za selo – Mačkat. Kažu da je brdo na kome je crkva dobrim delom napravljeno od ljudskih tela. E baš oko tog brda u krugu od par kilometara nalazi se nekoliko kafana s najboljom jagnjetinom (gazda Bajo ili gazda Lojo). Druga opcija je da krenete ka Mokroj Gori, a pored puta je kafana gazda Pega, majstora za pečenja.

Kad ste već na Zlatiboru, obavezno probajte specijalitet koji se zove komplet lepinja, lepinja sa sve ili užička lepinja. Veoma je bitno da je jedete ujutru jer ima previše kalorija. To je lepinja kojoj je odsečen vrh, a u njoj su jaja i kajmak. Sve to zapečeno je u rerni i preliveno pretopom (moča od pečenja, čudesni sastojak koji će nam zabraniti ako ikad uđemo u EU). Prava radost za krvnu sliku, srce, vaše vene i kardiologa privatnika. Uz to, predlažemo kiselo mleko, naravno domaće. Kažu da su ovo jelo specijalno dizajnirali stručnjaci da bi konzumentu omogućili da kosi ceo dan bez prestanka. Postoji i nekoliko restorana nacionalne kuhinje, dve krčme (Gajevi i Sirogojno). Niko od navedenih nije jeftin, ali je hrana stvarno dobra. Kad svarite sve što ste pojeli, vreme je za šetnju ili izlet. Ako ste jeli komplet lepinju ili pečenje, ili ne daj bože oba u isto vreme, morate da šetate. Samo ako napustite Partizanske vode i obiđete pravi Zlatibor, shvatićete da je to jedna zaista lepa planina na kojoj žive divni ljudi.

Izleti

Zve zavisi od toga da li imate ili nemate kola. Postoji nekoliko mesta koja ne smete nikako da zaobiđete

Čigota

Jedan od vrhova Zlatibora vidi ce iz centra. Možete da pobodete zastavu na njega ili unuče vinjaka, i to za neka dva sata umerenog pešačenja. Ako je lep dan, s ovog vrha videćete Ribničko jezero, Durmitor, Taru i ceo Zlatibor. Ako vidite Beograd ili Avalu, popili ste previše vinjaka. S te tačke shvatićete da je preurbani centar Zlatibora tačka u okeanu zelenila i stena. Ovo je pravo mesto da napravite detaljan plan šta od okoline želite da vidite u sledećih nekoliko dana. Uživajte u pogledu sa Čigote i čistom vazduhu bar pola sata. Oko vas biće ptice vetruške koje se poigravaju s vazdušnim strujama. Kad se spustite u podnožje, možete od meštana da kupite lekovito bilje, kupinovo vino, rakiju, a najbolje je da uzmete slatko od šumskih jagoda da vam se vrati šećer.

Veliki krug

Za ovu turu trebaju vam automobil i nešto kondicije. Krenete ka selu Sirogojnu, ali pre njega prolazite kroz sela Rožanstvo i Rudine i nailazite na Stopića pećinu. Priča se da je u njoj zakopan deo blaga Nemanjića koje čuva velika guja. Navodno joj je jedan italijanski speleolog video oko u mraku pa je pobegao glavom bez obzira. Put do pećine vodi kilometar i nešto kroz šumu od mesta gde ste se parkirali, kroz kanjončić reke Prištevice. Proći ćete napuštenu banju i vodenicu, koja je obrasla žbunjem.

Malo dalje niz kanjon počinje penjanje ka pećini. Znaćete da ste blizu kad se topao vetar odjednom pretvori u zid hladnog vazduha. Oko vas je klekovača, čije bobice možete da stavite u rakiju, ali je zabranjeno brati je. Dvestotinak metara iznad kanjona je ulaz u jedinu pećinu u Srbiji koja ima vlasnika - Miluna Stopića. Zadesila se na njegovom imanju. Nemojte se uplašiti ako Milun izađe iz pećine sa akumulatorom na koji je prikačen far oko vrata, on je tu da vas sprovede. Put do pećine vodi i uz mini-slapove reke koja izbija iz pećine. Do kola se možete vratiti i drugim putem, uz šumu pa niz magistralu.

Sledeća stanica je Sirogojno. U Sirogojnu, tvrde meštani, možete da kupite najbolje džempere na svetu. Tu možete da vidite kako je izgledalo srpsko planinsko domaćinstvo u prethodnih nekoliko vekova. Neke od starih seoskih kuća pretvorene su u luksuzne apartmane, a u centru sela je i krčma s odličnom kuhinjom, doduše ne baš jeftinom domaćom.

Posle Sirogojna vratite se malo niz put, pa skrenite levo, prema selu Gostilju. Tu se rodio Dimitrije Tucović, a pre nego što dođete do njegove kuće, posetite Gostiljski vodopad. Sedite na stenu i pustite da vas voda hipnotiše.

Sledeća stanica je Ljubiš, rodno selo Ljubivoja Ršumovića i dom najbolje spremljene pastrmke na žaru. Trik je u slanini koja se stavlja preko ribe prilikom pečenja. Tu je i veliki ribnjak, pa možete da kupite nekoliko kilograma za roštilj. Roštilj ispred kuće je možda i bolji od svakog izleta, naravno ako imate dovoljno hladnog piva i ženu da vas povremeno podbada rečenicama tipa: ”Ovo ti je već treće po redu”.

Uvac

Ime koje dele reka i manastir. Manastir se nalazi u kanjonu istoimene reke, a da biste do njega došli, potrebno je da pešačite osam kilometara niz brdo. Proći ćete sela Stublo i Jablanicu. Na četvrtom kilometru iznad manastira nalazi se dvorište sa stolašima, stogodišnjim stablima bora, visokim po dvadesetak i više metara. Stanite u dvorište da vas domaćin upiše, ko ste, šta ste i čiji ste. On to radi od 1965. godine, to mu je hobi. Pri spuštanju do manastira, prolazite visinsku razliku od skoro pola kilometra, a negde na pola puta osetićete miris mora i topli vetar. To je mesto na kome se spajaju planinski vazduh i sve one struje koja dolaze s mora, iz Bosne i Crne Gore.

Nije isključeno da će vas monah ugostiti pečenom jaretinom i malo starijim hlebom. Rakija uz sve to je obavezna. Ukoliko monah nije tu, manastir čuva jedan meštanin koji se odavno odrekao pića, ali voli da gleda druge ljude dok piju. Od njega možete naučiti da se rakije ne dele na dunjevaču, kajsijevaču, šljivovicu, lozovaču već na jebalicu, smejalicu, svađalicu, pevalicu i spavalicu.

Ostali meštani će vas prozivati pitanjima i rečenicama tipa: ”Ti si došao pešice? A plašiš li se mraka?” ili “Je l’ znaš da ovde uopšte nema zmija... kad ne gledaš”, a onda će umirati od smeha.

Put nazad osam kilometara uz brdo sigurno skida kilogram žive vage, a ako ste lenčuga, pitajte monaha da upali džip.

Skoro pa Zlatibor

Ukoliko ste motorizovani, vaši izleti mogu da se prošire i na okolne planine i lokacije. Obavezno posetite Zlatarsko jezero, družite se s rendžerima i posmatrajte beloglave supove. Nedaleko odatle je i manastir Mileševa. Za partizane i simpatizere SFRJ predlažemo posetu Kadinjači, a ako verujete u vampire, od Kadinjače do Zarožja imate još četrdesetak minuta. U Zarožju je vodenica čuvenog srpskog vampira Save Savanovića. Na drini ćuprija (most, ne knjiga) je na oko sat vremena vožnje, a tim putem prolazite i Mokru Goru, na kojoj je Kusturičin grad Mećavnik. Pre Mokre Gore, nekih 15 kilometara možete da skrenete desno s puta i odete na Taru, koja još nije urbanizovana. Na putu do Tare proći ćete kroz Kremna, dom srpskih Nostradamusa Tarabića. Malo pre Kremana je selo divnog naziva - Šljivovica.

ANTRFILE

Trivija

Voda na Zlatiboru je bogata gvožđem i možda prejaka za gradske stomake, ali samo u početku. Vazduh pored bujnih u dugih snova izaziva konstantnu i preteranu želju za hranom i seksom.

Zlatibor možete posetiti u bilo koje doba godine, ali je pitanje šta vama odgovara. Ako volite buku, narodnjake i nešto što podseća na Budvu u jeku sezone, idite u periodu između dve nove godine (naše i njihove, što bi patriote rekle) ili u julu i avgustu. Obavezno budite u centru po ceo dan u alkoholisanom stanju. Za one koji vole pravi odmor, predlažemo sve ostale mesece, uz akcenat na septembar, maj, jun i februar. Ako vas je ovaj tekst zbunio, pogledajte slike i biće vam jasno zašto morate da odete.

Čuveni levičari koji su voleli i vole Zlatibor: Tito, Dimitrije Tucović, Kusta, Brega, Ivica Dačić.

Čuveni desničari koji su voleli i vole Zlatibor: Kusta, Dule Savić, Milić od Mačve

Delije će ozariti činjenica da na Zlatiboru kuću ima Dule Savić, a grobare Radomir Antić. MAGAZIN PLAYBOY U APRILSKOM BROJU DONOSI:

IZVOZ UBICA
Naš reporter u avionu sa 124 kriminalca, među kojijma su neki od nabrutalnijih zločinaca današnjice. A čuvari nenaoružani.

BOJLER ILI PLOČICE
Marko Vidojković piše o dijalogu u paklu između hormona, odnosno o tome koliko je ženama uopšte važno kako izgledamo.

VAMPIRI I SEKS
Najzgodnije vampirice koje ste ikad videli + tekst o tome kako se uopšte dogodilo to da je vampir posle svega na filmu i u knjigama postao jako dobar frajer.

PENELOPE KRUZ
Najzanosnija među zanosnim Španjolkama, stidljiva i tvrdoglava, disciplinovana i posvećena radu, savršena i svesna da savršenstvo ne postoji