Slapovi Sopotnice i okolni manastiri

U Sopotnici se preko leta organizuju planinarski kampovi. Kraj je veoma pogodan za ekstremne sportove, pre svega planinski biciklizam, sportsko penjanje, rafting, planinarenje, ali i za lagane šetnje, lov i ribolov.

Selo Sopotnica i istoimena reka, smešteni su na jugozapadu Srbije, 20 km od Prijepolja. Naizgled zabačeno i minijaturno selo ipak privlači pažnju sve većeg broja ljudi. Seoski turizam i neverovatni slapovi i brzaci reke Sopotnice, glavna su atrakcija ovog kraja.

Sam naziv Sopotnica vezuje se za sopot vode, označava vodu koja sopoće, huči. Takva voda, kojom ovaj kraj obiluje, pogodna je za pravljenje mlinova, koji predstavljaju obeležje ovog mesta. Selo je smešteno na padinama planine Jadovnik, između reka Mileševke i Lima.

Photo: nalut86 / Flickr

Sopotnica je udaljena oko 300 km od Beograda. U podnožju sela prolazi magistralni put Beograd -

Podgorica, kao i železnička pruga Beograd – Bar. Do ovog razuđenog planinskog sela stiže se makadamom koji se probija kroz bogate bukove i hrastove šume, penjući se na visinu od preko 1000 m, ostavljajući magistralu i buku daleko ispod.

Nakon uzanog makadama, mimoilaženja sa kravama i ovcama, sučeljavanja sa nepreglednim prostranstvima i provalijama, stičete ustisak da ste na pogrešnom putu – putu koji vodi u nepristupačnu vrlet. Ipak, susreti sa meštanina, i njihovo 'samo nastavite ovim putem uzbrdo', uliće vam nadu da ste na pravom putu.

I kad osetite miomirise roštilja koji se razležu po ovom bajkovitom mestu, kad čujete prigušenu huku vode, onda ste sigurni da ste nadomak prelepih vodopada.

Do samih vodopada je nemoguće doći direktno autom, jer su zarobljeni u liticama. Najveći od njih nazire se iz podnožja - zaravni koja je odlično mesto za lenčarenje uz klopu. Oni koji odluče da se ipak približe, mogu to učini pešačeći kamenitim markiranim putićima.

Druga solucija (daleko teža) je da krenete uz strmu padinu, nešto neprohodnijim stazama (prečicama), preko klizavog kamenja, uz reku, ka huku koji voda pravi pri snažnom padu.

Na putu do vodopada susrećete stare vodenice i valjarice. Nekada su bile dragocene za meštane ovog kraja, jer se u njima mlelo žito, valjalo sukno, što je ujedno bila i glavna delatnost u selu. Sada su neke od njih obnovljene u vidu etno muzeja sa autentičnom unutrašnjošću: spoj kamena i drveta, ognjište, stari alati, kameni mlinovi.

Photo: Aleksandar Mitrašinoviæ

Nešto više, u dubokoj hladovini gustih krošnji, Sopotnica pravi neverovatne slapove, vodopade, brzake. Prvi od njih nalazi se iznad samih vodenica. Nešto dalje, nadovezuju se novi brzaci, račvanja, manji slapovi, sve do najvećeg, visokog preko 20 m.

Pri snažnom padu, kapljice vode rasprskavaju se na sve strane, stvarajući talas svežine. Huk vode je toliko glasan, da nadjačava sve. Pažljivo prelazeći preko vlažnog kamenja, stižete do manjih slapova. Harmoničnosti ambijenta doprinose olistale krošnje, obilje mahovine, stene.

Ljudi uglavnom obilaze veliki vodopad i idu iznad njega. Ali retko ko kreće niz Sopotnicu, prema Limu. Nakon brzog i dinamičnog dela, reka nastavlja svoj kratki tok, sve do ušća u Lim. Dalje se probija kroz jako neprohodne terene, jednako interesantne i živopisne.

Photo: Sandra Draskoviæ / Flickr

Voda je čista, pitka, ali i veoma hladna. Iz nje je nekada vađen kamen – sidra i ugrađivan u zidove manastira Mileševa i mnogih obližnjih kuća.

Manastiri

Mileševa, srednjovekovni manastir na samo 5 km od Prijepolja, na reci Mileševki, po kojoj je i dobio ime. Manastir potiče iz 13. veka, sagrađen je u raškom stilu i predstavlja zadužbinu kralja Vladislava (1234-1243), sina Stefana Prvovenčanog.

Manastir je izgrađen u stilu koji naginje ka formama klasične antike, i koga odlikuje izrazita monumentalnost i redukovana dekorativnost. Bio je srednjovekovni kulturni centar s obzirom na to da su u njemu bile jedna od najstarijih škola i štamparija. U Mileševi je 1377. godine Tvrtko Kotromanić krunisan za kralja Bosne i Srbije, a 1446. godine Stefan Vukčić Kosača dobio je titulu hercega od Svetog Save, po čemu je Hercegovina dobila ime.

U Mileševi su se više od tri veka nalazile mošti Svetog Save, sve do 1594. godine kada su ih Turci spalili na Vračaru. Manastir je poznat po izuzetnim freskama među kojima posebnu pažnu privlači freska Beli Anđeo – simbol srednjovekovnog freskoslikarstva. Čuveni su i portreti Nemanjića koji odaju izuzetno visok umetnički kvalitet.

Manastir Kumanica smešten je u dolini Lima, uz železničku prugu Beograd – Bar. Godinama je bio u ruševinama, ali je 2000. godine obnovljen i rekonstruisan.

Manastir Davidovica, nalazi se nedaleko od Brodareva i reke Lim, na obroncima planine Jadovnik. Predstavlja zadužbinu monaha Davida, sina Vukana Nemanjića.

Pripada raškom graditeljskom stilu. Bio je u ruševinama sve do 1998. godine kada je obnovljen, pa je pritom uspostavljena jasna granica između autentičnog i rekonstruisanog dela. U narodu se veruje da su u ovom manastiru sahranjena tela braće Jugovića.

Photo: nalut86 / Flickr

Smeštaj

Hotel Mileševa, nalazi se na samom ulazu u Prijepolje. Telefon: +381 (0)33 712 350, 711 078
Hotel Park, u centru grada, sa desne strane puta za manastir Mileševo, nalazi se. Telefon: +381 (0)33 714 528, 714 770, 712 795
Hotel Grbo, na samom izlazu iz grada, sa desne strane magistralnog puta za Bijelo Polje. Telefon: +381 (0)33 710 504, (0)63 652 774
Planinarski dom, u neposrednoj je blizini vodopada. Telefon: +381 (0)33 712 163, (0)64 15 88 377, (0)64 18 83 351

Privatni smeštaj

Domaćinstvo Slaviše Janjuševića, +381 (0)33 72 197
Domaćinstvo Predraga Tmušića, Telefon: +381 (0)33 72 199, (0)64 19 33 578
Domaćinstvo Branka Ljujića, Telefon: +381 (0)33 72 198, (0)64 11 57 472
Domaćinstvo Radivoja Ljujića, Telefon: +381 (0)64 39 46 447
Domaćinstvo Dragoša Vulovića, Telefon: +381 (0)33 715 356, (0)63 73 90 800