Island: kako jesti kitove uz Bjork

Ekonomska kriza je donela nedaće mnogima. Neke je doduše usrećila, a među njima su svakako turisti koji su se zaputili ka Islandu.

Ova ostrvska zemlja kroz koju prolazi granica između Evrope i Amerike (tu se sudaraju dve tektonske ploče) doslovno je bankrotirala pre par meseci, cene su se prepolovile, kao i plate.

Ipak kriza je omogućila Islanđanima, a i turistima da depresiju utope u jeftinom alkoholu, kao što su i pre toga neumereno činili. Smatra se da se na Islandu nikad nije više pilo nego poslednjih meseci.

Rejkjavik je sigurno jedan od najmanjih gradova sa najvećom i najluđom ponudom noćnog provoda na svetu.

Rejkjavičke noći počinju petkom, a završavaju se u nedelju ujutro. Petkom tek oko jedan ujutro stanovnici ovog malecnog grada od svega 100 000 stanovnika, već polupijani izlaze na glavni i jedini korzo i ujedno shopping zonu – ulicu Laugavegur.

Photo: Jokkul Solberg Audunsson

U gradu tada ima više ljudi nego za vreme rush houra, a zagrevanje (u bukvalnom smislu te reči) počinje u nekom od barova u glavnoj ulici među kojima svakako treba istaći kafe Boston u broju 28.

U ovom kafiću na dva sprata kič-treš ambijenta može se upoznati gotovo sva, nepozamašna, kulturna elita Islanda. Uz par, sada odveć jeftinih, Viking piva, možete se lako naći za stolom pored glavnog glumca iz filma Noi Albinoi, inače poznatog islandskog umetnika Tomasa Lemarquisa.

Veče se dalje nastavlja na prenatrpanoj ulici Rejkjavika na kojoj se njegovi građani razlivaju isto kao što se sneg razliva po asfaltu usled podzemnog grejanja.

Sledeća destinacija je Kaffibarinn, kafić/klub čiji su nekadašnji vlasnici Damon Albarn iz Blura, inače veliki fan Islanda i reditelj sada već kultnog filma Reykjavik 101, Baltasar Kormakur.

U Kaffibarinnu sa Viking piva se prelazi na islandsku rakiju Brennivin, napravljenu od retkih plodova koji uspevaju na nepolodnoj vulkanskoj zemlji – krompira i kima.

Na samoj etiketi ovog pića stoji da je crna boja u vizuelnom identitetu izabrana jer je za vreme prohibicije 1935. godine bilo neophodno izabrati neatraktivan dizajn kako bi se smanjila potražnja za pićem.

Ipak ovaj plan nije uspeo i Brennivin je postao i ostao najpoznatije islandsko piće. Kaffibarinn nudi podijum i bar u prizemlju sa uvek živahnom atmosferom i chill out prostor na prvom spratu.

Photo: Christian Bickel

Ipak usled prevelike konzumacije Brennivina neki možda neće uspeti da se popnu stepenicama na prvi sprat Kaffinarinna, pa će poželeti da chill out obave u lokalnoj piceriji Pronto, koja je oko 4 ujutro prepuna mladih konzumenata.

A možda se spuste ulicom Laugavegur u rejkjavičku luku na čuveni hot dog. A možda svrate u rustičan fast food restoran u Myrargata ulici, takođe u luci, gde se može probati kontroverzan islandski specijalitet koji zadaje muke WWF-u: kitovo meso na ražnjićima, i slušati Bjork kako svira sa tranzistora.

Noć se svakako završava jutarnjom šetnjom po obali gde se može, pod uslovom velike sreće, videti polarna svetlost ili aurora borealis.

Ne, polarna svetlost neće biti posledica interakcije Brennivina i Vikinga u krvotoku, već udara elektrona ubrzanih naponom sa atomima u gornjim slojevima atmosfere.

Oni koji nemaju sreće videće barem najnovije delo konceptualne umetnice Yoko Ono Peace, snop svetlosti koji obasjava nebo sa malog ostrva u blizini Rejkjavika, napravljeno za godišnjicu rođenja Johna Lennona.

U novembru, dan u islandskoj prestonici sviće u 10 ujutro. Tada svi omađijani rejkjavičkim mamurlukom mogu krenuti put termo bazena na otrežnjavanje.

Za preporučiti je svakako Sundhollin, zatvoreni bazen za koji mnogi tvrde da podseća na potpalublje nekog starog broda. U ovom bazenu u koji voda stiže indirektno iz gejzira, i kreće se oko nekih 40 C, lako je shvatiti zašto Islanđani lako podnose hladnoću.

Photo: halighalie

A ako mamurluk i dalje traje tu je čuveni jogurt Skyr.

Oni koji imaju snagu, krenuće u shopping. U designer districtu, naravno u ulici Lagavegur, mogu se naći prepoznatljivi islandski džemperi, a i oni malo manje mejnstrim, u obliku foke, delo kreatorke Vik Pjornsdottir. Tu su i electro clash dizajneri poput Naked Ape, kao i nekrofilni, poput genijalnog Dead-a.

Za kraj kafa u Kaffitaru, rejkjavičkom odgovoru na Starbucks, i opuštanje uz novi album kantautorke Lay Low. A za muzeje, gejzire, glečere, vodopade, vulkane ima vremena. Kriza je tek počela.