Andaluzija - zemlja koride i flamenka

Morao sam da vidim tajne Španije: Sa arapskim, mavarskim i afričkim primesama.

Imao sam sreće da u više navrata obiđem čitavu Španiju koja je u svakom pogledu raj za turiste i avanturiste zbog velikih razlika i kontrasta koji postoje između pojedinih njenih provincija do te mere da se upitate da li se nalazite u jednoj istoj državi.

U tom pogledu posebno je karakteristična i posebno različita Andaluzija, puna sunca, strasti, zvukova, boja, temperamenta, zemlja u kojoj su pomešani tradicionalna Španija sa arapskim, mavarskim i afričkim primesama.

Od Almerije, Malage, Marbelje, Toremolinasa, Aldžazirasa koji se nalaze na obali i čuvenim plažama Costa del Sol, Costa de la Luz i Costa Tropikal do malog mesta Tarifa odakle kreću trajekti ka Maroku i za koje kažu da je najbolje na svetu za jedrenje na dasci, od Sredozemnog mora preko Gibraltara do Atlantika, preko Sevilje, Granade i Kordobe sve odiše nekim drugim mirisom, nekom posebnom aromom različitih običaja, tradicije, vera, rasa nabijeno burnom istorijom i civilizacijskim kontrastima u svakom pogledu.

Sevilja je epicentar Andaluzije. Sa bogatom u burnom istorijom vekovima pre nove ere, preko Feničana i Kartaginjana, Cezara i Ptolomeja, Sevilja je od 711 do 1248 bila pod vlašću Mavara koji su dali svojevrstan pečat ovom prelepom gradu koji krase katedrala sagrađena na mestu nekadašnje džamije. Kao što je u Famagusti zvonik katedrale Sveti Nikola pretvoren u minaret Lala Pašine džamije ovde je minaret pretvoren u zvonik čuvenu Hiraldu, glavnu znamenitost Sevilje. Odmah preko puta je Alkazar stara mavarska palata, a pečat bogatoj istoriji daju i Zlatna kula i Gradska kuća.

Nezavisno od istorije i arhitekture Sevilja je u svakom pogledu srce Andaluzije sa kastanjetama, flamenkom i njegovom personifikacijom Hoakinom Kortesom koga sam imao sreće da gledam upravo tamo gde i pripada. U Sevilji.

Naravno da možete gledati ili slušati flamenko bilo gde u svetu, ali je pravo mesto za takav doživljaj Andaluzija, a u njoj Sevilja.

Ista je situacija sa koridom. Postoji ona u čitavoj Španiji, delovima Francuske i naravno u Latinskoj Americi, ali prave koride su u Andaluziji posebno u Plasa de Toros u Sevilji i u Areni u Linaresu u kojoj je počeo i čuveni El Cordobes.

Pored Sevilje obavezno treba videti Granadu sa još bogatijom istorijom, grad u kome su se Mavari zadržali znatno duže, skoro do kraja 15 veka. U Granadi je i čuvena Alambra - crvena tvrđava iz 13-14 veka, rezidencija mavarskih kraljeva sa poznatim Lavljim bunarom. Alambra je inače najposećenija turistička destinacija u Španiji.

U svakom slučaju Andaluzija je nešto posebno što ne postoji ne samo u Španiji već nigde u svetu. Burni temperament, strasti, emocije, neki pozitivni naboj koji kroz muziku, pesmu i igru osećate u onim uskim živopisnim uličicama, mami Vas da ponovo dođete u zemlju Mirilja, Velaskeza, Pablan Pikasa i Lorke.