Balbek, libansko božanstveno čudo

Ne od umora, jer može donde da se odveze autobusom ili taksijem, nego od pogleda na prostran, fantastično uređen istoimeni hram. Ili tačnije, na blizu desetak pojedinačnih hramova na stubovima i ravnih ili blago zaobljenih krovova, za nas istorijsko-arhitektonski nedovoljno upućene nalik je na neku prostranu grčku svetinju.

Balbek - šta je to zapravo: gradić ili svetilište? Da li tu žive prosečni mali ljudi, ili samo bogomoljci, to jest, „balomoljci“ čiji je smisao života u obožavanju svog božanstva Bala i služenju njemu.

- Nema direktnog odgovora na ovo pitanje - kaže naš domaćin Rabah. - Ovde žive mali trgovci, zanatlije i sitni zemljoposednici, što će reći sasvim obični ljudi kao svi drugi Libanci. A hram Balbek je, doduše, i danas svetilište za pobožne, no mnogo više turistička atrakcija. Ako hoćete, dovešću vam arhitektu zaduženog za stručno objašnjenje strancima i sve ćete potanko saznati.

Hvala, kažemo, dovoljan nam je ovaj nezaboravan pogled na hram Balbek i šetnja između njegovih svetih zgrada, kao i saznanje koje ste nam pri prvom susretu preneli: da je počeo da se gradi u I veku naše ere, bar što se centralne svetinje tiče, za vreme cara Nerona. A povod za ovaj poduhvat bila su čuda pripisivana bogu Balu, izjednačavanom sa Jupiterom, kao i njegovoj lepoj pratilji Atargatis stavljanom na istu ravan sa božanstvenom Venerom.

Koliko su ta „čuda“, ta proročanstva i ti blagoslovi koje je trebalo izmoliti bili privlačni ne samo za obične ljude nego i za vladare, govori podatak (ili legenda, svejedno) da je 47. godine naše ere Julije Cezar, privučen, doduše, strateškim položajem gradića Balbeka (na visini od 1.150 nadmorskih metara, cele godine prijatna suva klima i najčešće skoro prozirno plavo nebo), upravo tu osnovao rimsku koloniju i nazvao je po svojoj kćerci Juliji.

A posle njega, posle vladavine Rimljana - kako je Balbek postao i do danas ostao poznat kao libansko svetilište? Govoreći o istorijskim počecima Balbeka daleko smo od naše domovine - upućuje nas Rabah u viševekovnu smenu ovdašnjih ratova i zavojevača koje je teško i nabrojati. - Ali ipak su Rimljani bili najvažniji: da bi produbili religioznost Azijaca, oni su neumorno zidali hramove. A najvažnijem, današnjem Balbeku, dali ime Heliopolis, što bi odgovaralo bogu Sunca i svetlosti. Kasnije se tu umešalo i hrišćanstvo: Teodosije Veliki je ukinuo vladavinu boga Bala i naredio da se ovde, uz nemala rušenja, sagradi bazilika.

Od tog vremena ovde je preovladavao strateški politički karakter, a hram je postao predmet pljačke sa svih strana. Kada su Arapi zauzeli Balbek, pretvorili su njegove akropolje u jednu tvrđavu i vratili joj staro ime Balbek. Ali svi gospodari, uglavnom naslednici i potomci ranijih osvajača, i dalje su se gložili oko „hrama čuda“, verujući da će im on doneti sreću i uspeh. To se nikome nije u željenom smislu dogodilo, a za vreme francuskog mandata Balbek je prisajedinjen Libanu i ostao, u jednom gradskom rejonu, deo ove države.

Danas se oko hrama i okolnog grada jagme samo strani turisti, možda i oni, bar delićem srca i duše, očekujući blagoslov a s njim i trajnu sreću, i ličnu i svoje zemlje.