Srećna Nova 1390.

Po iranskom kalendaru Nova godina počinje na prvi dan proleća u trenutku kada dan i noć, na putu Zemlje oko Sunca, jednako traju. Iranci taj dan proslavljaju već četiri hiljade godina, prema kalendaru koji je jedan od najstarijih i najtačnijih na svetu. Na osnovu njega Nova godina počinje jednog, tačno određenog trenutka, koga utvrđuju astronomi, posle 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi.

Iako se u Iranu koristi solarni kalendar, godine se broje po hidžra ili islamskom kalendaru. Kao početak nulte godine uzima 622. godina kada je Muhamed prešao iz Meke u Medinu.

Naziv Noruz prvi se put spominje u persijskim zapisima u 2. veku p. n. e., ipak proslavljan je o još u doba vladavine dinastije Ahemenida (648.-330. pne.), kada su narodi iz brojnih delova persijskog cartsva dolazili da predaju darove vladaru. Simbolika Noruza prikazana je na reljefima Darijeve apadane u Persepolisu, na kojima lav proždire bika.

Međutim, u skladu sa persijskom mitologijom, ovaj dan bi mogao označavati proslavu u čast kralja Dažmšida, koji je na neki način zaslužan što su Persijanci umesto lova, počeli da se bave ratarstvom. Naime, on je nakon pobede zla seo na svoj tron, koji je bio prepun dragog kamenja, te je izgledalo kao da sija sunce. Te odatle i sam naziv Noruz, odnosno novi dan.

Sal e no mobarak! Srećna Nova godina!

Ipak, svetkovina u današnjem dobu počinje mnogo ranije. Proslava Noruza obuhvata 13 dana, dok se sa običajem čišćenja kuća počinje i nekoliko meseci ranije. Prema zoroastrijanskom verovanju na ovaj način se isteruje svako zlo iz doma. Tako su Iranci prethodnih meseci marljivo čistili svaku ulicu, farbali kuće i kupovali novu odeću, a sve u cilju kako bi večeras proslavili ponovno rađanje prirode i označili pobedu svetlosti nad tamom.

Novogodišnja trpeza Haft sin

„Haft sin" u prevodu „sedam s" je ime simbolične iranske trpeze koja se postavlja za Novu godinu. Ona se u svakoj porodici postavlja jedan sat pre dolaska Nove godine i ne sklanja se tokom trinaest prazničnih dana. Nju čine sedam stvari koje počinju na slovo s, zbog čega se i zove "Sedam s", i svaka od njih nosi određenu simboliku. Tu su pored tradicionalnih jela i beli luk, jabuka i sirće.

Razlog tome jeste što je broj 7 u Iranu sveti broj, a haft sin trpeza se postavlja u čast sedam amšaspanda, sedam anđela pomagača Ahura Mazde. Ipak, neki detalji koji se mogu naći na stolu tokom proslave Noruza, vidljivi su i na našim prazničnim trpezama. Iranski sabze, ili novogodišnje zelenilo, nastaje klijanjem zrnevlja pšenice, ječma ili sočiva. Ono je simbol plodnosti i sreće, pa se tako čuva sve do 13. dana Nove godine. Takođe, ne treba propustiti i činjenicu da se za ovaj praznik farbaju jaja.

U skladu sa verovanjem Zoroastrijanaca, samo jaje je simbol plodnosti, a ljuska obeležava nebo. U trenutku kada nastupi Nova godina, jaje se zavrti na ogledalu kako bi se dočaralo kruženje Zemlje i protok godine. Postavljeno ogledalo na stolu ne samo što predstavlja samorefleksiju, već se na taj način ukazuje i na potrebu da se bude častan. Tokom prazničnih 13. dana, trpezu obasjavaju sveće, koje su simbol pobede nad zlom, ali i novčići, kako bi predstojeća godina bila prosperitetna.

Nikako se ne smeju izostaviti ni ribe u omanjem akvarijumu. Naime, prema starom verovanju Persijanaca, ribe su simbol božanstva, dok će večeras poslužiti da se predstavi kraj poslednjeg solarnog meseca, koji je astrološki u znaku riba.

Ko sve danas slavi Novu godinu?

Bitan podatak je da Noruz predstavlja slavlje svih građana. Tako se tih dana na stolu mogu naći svete knjige, bilo da je u pitanju Kuran, Tora ili Biblija. Kako pokazuje istorija praznika Noruz, vernici različitih religija su zbivanje mnogih značajnih događaja pripisivali ovom danu. Po predanju, toga dana stvoren je Adam, prvi čovek, Zaratustra je odabran za verovesnika, Nojeva barka je pristala na planinu nakon potopa, Mojsije je izbavio Jevreje od faraonovog tlačenja, ali mnoga druga verovanja.

Iranci imaju sliène obièaje za Noruz kao hrišæani za Uskrs (Foto: pyaz520/Flickr)

Iako je proslava Nove godine najupečatljivija u Iranu, danas počinje slavlje i u mnogim drugim državama gde se i dalje oseća uticaj persijske kulture. Pored Uzbekistana, Jermenije, Turske, Noruz se slavi i u Makedoniji i Albaniji.

Praznici koji najavljuju Novu godinu

Čaharšanbeje suri, odnosno preskakanje vatre održava se poslednje srede u godini. U svakoj ulici pali se sedam vatri koje se preskaču kako bi se odstranilo zlo i sve ružne stvari od prethodne godine. Međutim, mnogi porede ovaj običaj sa 31. oktobrom, kada se na Zapadu održava Noć veštica. Običaji u Iranu nalažu da se deca te večeri ogrnu čaršavima, ali i da uz buku koju proizvode uz pomoć šerpi i kašika, idu od vrata do vrata kako bi dobili slatkiše.

Hadži Firuz je karneval novogodišnje radosti. Nekoliko dana pre Nove godine, jedna osoba na sebe navlači smešnu crvenu ili šarenu odeću i na glavu stavlja crvenu kapu, nagaravi lice, vrat i ruke i onda obilazi ulice udarajući u daire i pevajući šaljive pesme. Njeno ime je Hadži Firuz, i simbolizuje godinu koja odlazi. Takođe, tokom ovog dana na ulicama su i muzičari, koji su svojom pesmom treba da nagoveste sreću koja sve čeka sa dolaskom Noruza.

Da i Iranci imaju Deda Mraza, pokazuje i Baba Noruz. On nema crveno odelo i bradu kao što smo navikli, već je u potpunosti obučen u belo. Ipak, misija mu je potpuno identična kao i onom koji putuje iz Laponije, a to je da daruje deci poklone.

Kada je kraj proslave Noruza?

Od početka godine, pa u sledećih 12 dana ne obavljaju se nikakvi poslovi; to je period slavlja i radosti u čast 12 božanstava, 12 svetih pomoćnika vrhovnog boga Ahura Mazde. Tih dana Iranci se međusobno posećuju i daruju. Običaj je da najpre mlađi posećuju starije, dok će im ovi posetu uzvratiti već u toku tog dana. Ipak, u toku tih dana, Iranci se nikada ne goste duže od pola sata.

Posle dvanaest dana slavlja, radosti i međusobnih poseta, trinaestog dana Nove godine (drugog aprila), rano ujutro Iranci napuštaju svoje gradove. Naime, prema verovanju Iranaca, 13 je baksuzan broj, pa može uzrokovati mnoge nevolje.Taj 13. dan poznat je kao Sizdah bedar. U to vreme gradovi su sasvim pusti. Većina ljudi tada boravi u prirodi, najčešće pored neke od reka. Za ovaj dan predviđena je zabava uz muziku i igru. Takođe, proklijala pšenica se baca u vodu, kako bi godina koja je tek započela, bila mnogo plodnija. U podne, tu na travi, porodice ručaju i pojedu ono što je ostalo od novogodišnjih slatkiša i suvog i sušenog voća.Devojke, stasale za udaju, udalje se od svojih porodica, sednu na travu, u podnožje trave stave malo slatkiša, a travu iznad vežu u čvor, kako bi što pre pronašle dragog i udale se.

Noruz kao praznik svetlosti i nade

Ideja Noruza nije samo da proslavi dolazak sunčanih dana nakon duge i hladne zime, već u osnovi leži potreba da se ljudi humanije ponašaju, jedni prema drugima, ali i prema prirodi. Možda zato i ne čudi odluka UNESKA da ovu najstariju proslavu Nove godine uvrsti na listu Svetske kulturne baštine.