Taraz, centar Džambulske oblasti

„Ma kakav internet, telefon i četovanje, kad nisam sa njima“, vajka se Zlaja. „Čak i da radim u Srbiji i tada bih bio na terenu. To sa građevinom i terenom, to mi je od oca Bogića, neimara i pesnika. Uostalom i ja sam se rodio na terenu. U Bihaću. Tu se Bogić oženio i decu izrodio (brat i ja), dok je „Planum“ gradio neki vojni podzemni objekat. U Beograd sam došao kad je trebalo da krenem u drugi osnovne. Istina, više nismo išli na gradilišta gde je otac radio, ali sam se ja opredelio za istu, neimarsku profesiju.

Zlatan Đurđić (1963) je diplomirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu (1991) i odmah se zaposlio u - porodičnom „Planumu“. Godine raspada i haosa, ali i spajanja i radosti, jer se ‘95. godine oženio, a otac prvi put postao 1998. Već sledeće godine krenuo je na prvo inostrano gradilište.

„Planum“ je od 1994. mnogo gradio po Rusiji i to aerodrome, tako da mi je prvi ino posao bio u Kemerovu“, seća se Zlaja. „Posle sam radio aerodrome u Bratsku, Permu, a poslednje dve ‘planumovske’ godine (2005-2007) proveo sam u Moskvi, na aerodromu Šeremetjevo, terminal 2. Od skoro 16 godina koliko samo proveo u ‘Planumu’“ kod kuće sam bio ne više od šest godina. Dve godine sam proveo u Angoli kao rukovodilac firme ‘Angloplanum’ u Luandi.“

Iz porodičnog „Planuma“ je otišao 1. januara 2008. godine („menadžment je bio previše spor i uspavan za moje ambicije i stremljenja“) i dve godine radio u „Izoteksu“ na saobraćajnicama po Beogradu i okolini. Početkom ove godine otišao je u Kazahstan i za desetak meseci izgradio mnogo - u zemljane nasipe ugradio je dva miliona kubika materijala, 700.000 kubika stabilizovane posteljice, 200.000 tampona od prirodnog šljunka i po 50.000 kubika baznog sloja od cementne stabilizacije i betonskog kolovoza. Više nego ozbiljan inženjerski i menadžerski učinak.

„Ovo je moj prvi boravak u Kazahstanu, iako je ‘Planum’ 2008. izgradio novu pistu u Almaliju (Alma Ata)“, nastavlja Zlatan Đurđić. „Gradilište je na jugu zemlje, Džambulska oblast, u blizini gradu Taraza. Angažman sam dobio kod domaće firme ‘K-DorStroj’ kao projekt menadžer. Ekipa je internacionalna, pored nekoliko eks YU stručnjaka, tu su Francuzi, Ameri, Nemci... Gradimo i rekonstruišemo put koji prelazi preko celog Kazahstana i dugačak je više od 2.000 kilometara. Naša deonica je duga 57 kilometara, a do sada smo uradili 20 kilometara betonske trake široke 9,25 metara. Do kraja meseca biće 30 kilometara i onda dolazim kući. Projekat se finansira kreditom Islamske banke za razvoj, a urađeni posao vredan je 35 miliona evra. Šaljivo me pitaš ‘da li me je posetio predsednik Tadić’, kad je onomad bio u Kazahstanu, a ja ti sasvim ozbiljno odgovaram - Tadić me nije obišao ali Nazerbajev, predsednik Kazahstana, jeste - pre nekoliko dana je bio na mom projektu.“