Tajvan: čaj i spokoj

Visoko iznad bučnih betonskih i aluminijumskih bulevara Tajpeja, daleko od vrtoglavih oblakodera, neonskih reklama i ultra-brzog gradskog metro-voza, nalazi se vrt nebeskog mira koji kao da lebdi u oblacima.

Reč je o čajdžinici Hongmuwu (Crvena šuma), smeštenoj u tihim šumovitim brdima iznad urbanog i haotičnog Tajpeja.

Tu se možete smestiti na drvenu stolicu pored fontane i posmatrati kako gazdarica priprema popodnevni čaj.

Prvo će sipati kipuću vodu u veliki, smeđ zemljani čajnik sa drškom od bambusa, prethodno napunjen čuvenim domaćim čajem guan yin. Prva voda se zatim prosipa i dodaje se nova, i sadržina se prebacuje u drugi čajnik. Zatim se greju okrugle kineske šoljice, sadržaj se ponovo presipa u manji vrč, i čaj stiže na sto, zajedno sa ušećerenim indijskim orahom i sušenim mangom.

Tie guan yin je najpoznatija vrsta kineskog čaja oolong (srp. ulun) i može se prevesti kao "gvozdena boginja milosti”, što je sasvim adekvatan naziv kad se ima u vidu da je najzabavniji način da se stigne do čajdžinice Hongmuwu uz pomoć 4 km duge žičare koja će vas podići na 300 metara visine. U gondole staje osam osoba, početna stanica je u blizini tajpejskog zoološkog vrta, a vožnja traže pola sata.

Pored ove čajdžinice postoje najrazličitija mesta za podizanje raspoloženja na ovom ostrvu koje pluta na ivici Azije. Sa zapadne strane Tajvana nalazi se Crvena Kina, a sa istočne plavi Pacifik.

Izvan svojih granica, Tajvan je poznat po nerešenoj, ali mirnoj pat-poziciji sa Pekingom, koji na ovo ostrvo gleda kao na “odmetničku pokrajinu”. Sukob potiče od pobede Komunista u kineskom građanskom ratu.

Tajvan se može pohvaliti demokratski izabranom vladom, snažnoj privrženosti kapitalizmu, i najnovijom hi-tech izvoznom privredom zahvaljujući kojoj je “Made in Taiwan” postao svetski poznat brend. Zdravstveni sistem je prvoklasan, mreža ultra-brzih vozova impresivna, a ambicija da postane glavno azijsko saobraćajno čvorište sasvim realna.

Postepeno poboljšanje odnosa između Tajvana i njegovog gigantskog suseda u poslednje vreme daje plodove, i direktne i indirektne. Broj kineskih turista u Tajvanu vrtoglavo raste, kao i bilateralna trgovina i investicije.

Centar Tajpeja je moderan i užurban grad sa energijom Tokija i mrežnim gradskim planom, karakterističnim za SAD. Ali to nije jedino. Turisti ne treba da propuste memorijalni centar Čang Kaj Šeka – monumentalnu građevinu u spomen osnivaču Republike Kine (što je zvanično ime Tajvana). Posetioci mogu da vide fotografije ovog velikog čoveka sa Čerčilom, Ruzveltom, Ajzenhauerom i Niksonom. Njegov blindirani Kadilak iz pedesetih godina savršeno je očuvan, kao i Orden Bath koji je dobio od Britanaca.

U Nacionalnom dvorskom muzeju čuva se nakit carske Kine koji su na Tajvan doneli Čangovi nacionalisti bežeći iz kopnene matice. Nemojte propustiti ni Taipei 101, do nedavno najvišu zgradu na svetu: liftovi voze brzinom od 60 km/h i prema Ginisovoj knjizi rekorda najbrži su na svetu. Na vrhu se nalazi gigantski viseći amortizer, postavljen s ciljem da ublaži efekte zemljotresa (poslednji jak zemljotres dogodio se 1999).

Prilikom obilaska Tajpeja neizostavna je poseta Noćnoj pijaci u kvartu Šinlin. Svinjske krvavice, smrdljivi tofu, rolnice od kokosovog brašna, omlet sa ostrigama, blanširani valjušci od mesa i mladog crnog luka, i sok od gorke dinje samo su neki od milijardu delikatesa (i svakodnevnih namirnica) koji se prodaju među haotičnim tezgama i po neverovatno niskim cenama. Kad se gaiđin (stranac) zasiti dobre hrane, može okušati sreću pucanjem u plišane igračke, ili odigrati partiju ma-đonga i ostati bez majice.

A kad gradski život dosadi, Tajvan će ponuditi nešto sasvim drugačije. Ugrabite jeftin 35 minuta dug let domaćom aviokompanijom do okruga Hualien, a zatim autobusom produžite do nacionalnog parka Taroko, i na kraju do istoimenog spektakularnog kanjona.

Nacionalni park Taroko - Photo: Guillaume Paumier / Flickr

Kilometar po kilometar, uski, krivudavi put prati tirkiznu reku Liwu koja se spušta sa snegom prekrivenih planina, uključujući najvišu Nanhu, sa vrhom na 3.742 metara. U nacionalnom parku postoji bezbroj staza za pešačenje, a klanac je stanište velikog broja biljaka, sisara, predimenzioniranih leptira i ptica različitih veličina, uključujući sićušne lastavice koje žive po brojnim pećinama. Put prolazi kroz mnoštvo tunela koje su, uz velike ljudske žrtve, probijali demobilisani Čangovi vojnici. Sam put je građen trasom koju je definisala japanska carska vojska tokom okupacije Tajvana pre 1945.

Ali, Japanci su ovde bili i uljezi. Istorijski posmatrano, ostrvo je pripadalo urođeničkom narodu Taroko (Truku), pacifičkoj ostrvskoj rasi, koja je danas, kao i mnogi slični njima, ostala bez svoje zemlje. U rekreativnoj zoni Buluowan, negde na pola puta kroz klanac, može se u suvenirnicama videti njihovo kulturno nasleđe, ili makar ono što je od njega ostalo.

Buluowan, što znači "eho", je magično mesto, prirodna rečna terasa okružena gotovo vertikalnim i šumovitim liticama gde su Taroko nekada živeli.

Osećaj magije možete nastaviti u spokojom okruženju hotela Silks Place, visoko u klancu Taroko, mestu neviđene tišine, mekih tepiha, luksuzne masaže, i elegantno minimalističkih japanskih soba.

Južno i zapadno od Tajpeja, pejzaž je sasvim drugačiji. Do grada Taichung treba oko jedan sat super-brzim vozom, i zatim još jedan sat vožnje autobusom do planina – daleko od industrijalizovane i prenatrpane obale – gde se nalazi čuveno jezero Sunca i meseca, skriveno more u srcu Tajvana, tajni Ksanadu okružen planinama.

I ovde postoje brojne pešačke i biciklističke staze, dobri hoteli i prodavnice suvenira. Ali, to je sveto mesto, gde je već ostareli Čang Kai Šek odmarao i razmišljao, kao i nekad ostareli Kublaj Kan.

Na jezeru Sunca i Meseca je Čangova nekadašnja palata pretvorena u ultra luksuzni hotel Lalu. Trosobni apartmani sa balkonima odakle se preko jezera pogled pruža na udaljene pagode i maglovite planine. Hotel lalu je nezaboravno mesto i zbog svojih uglačanih burmanskih podova od tikovine, ribnjaka ljiljana, japanskih bonsai, i terasastih restorana.

I dok lagano utonete u vazduh ranog jutra i miris hibiskusa u cvatu, plavo-zelena voda dugog bazena hotela Lalu kao da se spaja sa jezerom i nebom. Na trenutak ćete pomisliti da plutate spojeni s prirodom. Naravno, reč je o optičkoj varci. Ili ne? Kao i uvek, Tajvan je više od onog što izgleda.