Kazablanka - raskošni afrički klasik

Uprkos romantičnim holivudskim asocijacijama o magičnom gradu naslonjenom na okean, turisti često korz Kazablanku samo prostruje, želeći da što pre stignu do egzotičnijih mesta kao što je Marakeš. Ali ovaj živahni grad sa četiri miliona stanovnika nudi mnogo više.

CENTAR GRADA

Pre osvajanja od strane Francuza, Kazablanka je bila mali lučki grad, da bi sa uspostavljanjem francuskog protektorata nad Marokom 1912. godine počela ubrzano da se razvija. Stoga ne čudi to što centrom grada dominira francuska arhitektura koja je u ovom gradu videla odličnu priliku da se razvija i van starog kontinenta.

Spoj evropskog i afričkog senzibiliteta vidljiv je na svakom koraku, ukoliko uspete da preživite gradske gužve, kako na putevima tako i na trotoarima. Zbog toga je prava sreća što je centralna ulica, elegantni Bulevar Muhameda IV, pretvorena u pešačku zonu.

Habus (Beta/AP)

“NOVI” STARI GRAD

Kao i većina marokanskih gradova, i Kazablanka ima svoj zidovima opasani stari grad sa krivudavim uličicama. Međutim, u ovom slučaju reč je o zaista majušnom delu grada sa brojnim radnjama u kojima se prodaju svakodnevne potrepštine, pa ne čudi manji broj turista koji posećuje ovaj deo Kazablanke.

Međutim, Francuzi su tokom dvadesetih godina prošlog veka odlučili da izgrade lepše utvrđenje pa je tako nastao Habus, na samo petnaestak minuta udaljenosti automobilom, koji zadivljuje svojim raskošnim svodovima i uređenim zgradama. Mnogo mirniji i čistiji od centra grada, Habus je pun zanatlijskih radnji u kojima se prodaje tradicionalna, ručno rađena keramika, predmeti od kože ili tradicionalne metalne lampe za kojima turisti lude.

Džamija Hasana Drugog od Maroka (Beta/AP)

DŽAMIJA

U srednjovekovnom svetu, vladari su ostavljali svoj trag gradeći veličanstvene, masivne spomenike. Doskorašnji kralj, Hasan Drugi od Maroka, koji je ovom zemljom vladao skoro skoro četiri decenije sve do 1999. godine, učinio je isto. Izgradio je očaravajuću džamiju koja se izdiže iznad celog grada, sa neobičnim krovom i osvetljenim minaretom. Ukrašena izbledelim kamenom i ornamentima raznih boja i geometrijskih oblika, sa tradicionalnim natpisima, ova džamija može da primi neverovatnih dvadeset pet hiljada ljudi.

Ogromna šetališta oko džamije često su ispunjena porodicama na otvorenom prostoru uživaju istovremeno u pogledu na džamiju sa jedne, i plavetnilu okeana sa druge strane. Za razliku od većine marokanskih džamija, u ovoj je ulaz dozvoljen svim ljudima, a ujutru i popodne organizuju se stručna vođenja po ceni od petnaest dolara po osobi.

Grobnica Sidija Abdel Rahmana (Beta/AP)

PLAŽA

Kada se jednom zaputite ka talasima Kazablanke, idite što južnije do predela Ain Dian gde se nalaze prelepe plaže. U bogatom okrugu Anfa smešteni su luksuzni hoteli i klubovi, ali kada njih prođete ostaju samo čiste nepregledne plaže i beskrajni Atlanski okean. Neretko ćete naići na mladiće koji će vam ponuditi jahanje konja, kako za odrasle tako i za decu. Možda vam se način odevanja na plaži učini konzervativnim, ali u odnosu na većinu arapskih zemalja, Kazablanka je veoma liberalna.

Na kraju plaže, tamo gde se pesak pretvara u stene, smeštena je grobnica sveca Sidija Abdel Rahmana koju skoro u celosti okružuje voda. Njegov hram dom je desetini porodica koje su svoje kolibe izgradile oko svetilišta. Okolinu često preplave porodice koje su na izletu, okružene brojnim malim tezgama gde se služi nadaleko čuveni čaj.

TRŽNI CENTAR

Na desetak minuta hoda od pomenutog hrama nalazi se prvi luksuzni tržni centar u Maroku, gde se jasno ocrtavaju raziličitosti u društvenim klasama. Unutar tržnog centra smeštene su radnje sa potpisima Ralfa Lorena ili Kristijana Diora. Iako većina Marokanaca ne može priuštiti proizvode koji se tu prodaju, tržni centar je uvek pun lokalnog stanovništva. Mnogi od njih dođu samo da vide muzički spektakl koji fontana ispred zgrade priređuje svakih sat vremena.