Libija: sledeća hit destinacija Mediterana?

Ali, među hotelijerima i tur operaterima ima mnogo razloga za optimizam nakon rušenja režima Moamera Gadafija. Okupana suncem, zemlja se nalazi na raskršću Sahare i Mediterana, što je čini idealnom za treking i vindsurfing.

Glavne atrakcije Libije su izvanredna istorija i bogata arheološka nalazišta, među kojima su ostaci rimskg cartsva u Leptis Magni i helenistički grad Kirena. Renesansa u turizmu, koja je trajala od 2006 do 2010 - kada je broj turista skočio za 14 procenata - prekinuta je prošlogodišnjim Arapskim prolećem, ali stvari se polako vraćaju u normalu.

Hotel Rixos Al Nasr u Tripoliju - gde su novinari bili „zarobljeni” tokom žestokih brobi prošlog avgusta - sada je tvoren i pun gostiju, a vlasnici kažu da „puno očekuju” u narednim mesecima.

„Izveštaji sa terena pokazuju da je većina spomenika i drevnih lokacija ostala netaknuta posle NATO bombardovanja”, kaže Amelija Stjuart, direktorka britanskog operatera Simoon Travel. „To je toliko fascinatna i raznolika zemlja da jedva čekamo da ponudimo aranžmane čim bude dovoljno bezbedno”.

Na sajtu kompanije Jat Airways stoji i da ovaj avioprevoznik nije prekidao letove ka Libiji. Srpski avioprevoznik leti do Tripolija jednom nedeljno (četvrtkom) preko Malte a od letnjeg reda letenja, koji se primenjuje krajem marta, biće uveden još jedan let nedeljno (ponedeljkom).

Saobraćaj ka Tunisu, Egiptu i Libiji bio je u prekidu zbog političkih protesta, nemira i žestokih građanskih sukoba koji su zahvatili ove države.

Sabrata, Foto: NH53S/Flickr

Fly Fly Travel takođe nudi avio karte za Libiju, a u ponudi aranžmana uz Tripoli ima i Leptis Magnu – grad pod zaštitom UNESCO-a koji su osnovali Feničani i i Sabratu takođe pod zaštitom UNESCO-a. Putovanja.info, nude smeštaj u Tripoliju u hotelu Corinthia, ali uz vrlo malo dodatnih informacija o ponudi. British Airways od 1. maja počinje da leti za Tripoli, a partner United Airlinesa, British Midland International, prve letove planira krajem ovog meseca.

Alitalia je kompanija koja je prekinula letove za Tripoli ali su ih ponovo uspostavili u novembru 2011 i bili prvi koji su obnovili letove za ovu zemlju.

Sa obnovom naftne industrije većina stranaca u Libiji je ovde službeno, a veliki problemi i dalje ostaju. Državni savet za tranziciju (NTC) teškom mukom pokušava da nametne svoj autoritet u zemlji podeljenoj na feudalna imanja.

„Svaka oblast ima lokalnog samoprozvanog vlastodršca što stvara ogroman bezbednosni problem”, kaže Nikolas Vud, bivši dopisnik za New York Times Balkans koji sada vodi specijalizovanu firmu Political Tours. „Taj nedostatak koordinacije, uz komplikovanu birokratiju, čini Libiju u ovom trenutku vrlo nepovoljnom zemljom za obilazak”.

Zamak u Tripoliju/Flickr

Za sada mnogi hoteli iz lanca Western, koji su bili spremni za turistički bum, ostaju zatvoreni. Marriott u Tripoliju ne prima rezervacije, a predstavnica njujorškog lanca Starwood Hotels kaže da još ne znaju datum ponovnog otvaranja hotela Four Points by Sheraton.

Mustafa Ozbinici, predstavnik turskih vlasnika hotela Rixos Al Nasr kaže: „Libija je netaknuta što se turizma tiče, sa 2.200 km morske obale, i verujemo da je vredna investiranja na dugoročne staze. Međutim, i dalje ostaju neki problemi, naročito u pogledu reorganizacije.” A potencijalna pretnja od sporadičnog nasilja podigla je cenu putnog osiguranja.

Najjeftiniji turistički paket u Simoonu košta 2.000 dolara. „Sa sobom vodimo obezbeđenje”, kaže Vud. Ministri turizma iz regiona Bliskog Istoka okupiće se 30. aprila na samitu sa predstavnicima Svetske turističke organizacije kako bi radili na pojačanom prisustvu ovog regiona na turističkoj mapi.

„Neposredno pre izbijanja nasilja, vlada je konačno razvila turistički master plan za 2099-2013, sa vizijom na duže staze, do 2025”, kaže Nadežda Popova, turistički analitičar za Euromonitor.

„Na turističkom polju su krenule da stižu investicije, planirano je otvaranje više od šest hotela sa 5 zvezdica u Tripoliju, i osmišljeni su ambiciozni razvojni planovi za aerodrome, luke, puteve i železnicu koji bi Libiju povezali sa susednim zemljama. Međutim, budućnost je sad neizvesna i očekuje se da će barem još dve godine Libija trpeti gubitke na polju turizma i saobraćaja. Potrebna je ogromna rekonstrukcija a prioritet je da se zemlja prvo digne na noge pre nego što se krene u razvoj turizma.”

Leptis Magna, drevni grad/Flickr

Bez vladine strategije za ovu industrijsku granu, teško da će doći do rasta. Za razliku od svetskog proseka, gde turizam predstavlja oko 16% udela u ukupnoj zaradi zemlje, kod Libije je on ispod 1%.

Jedno je izvesno: Libija neće slediti svoje severnoafričke susede Egipat, Tunis i Maroko kao masovna turistička destinacija.

„Sumnjam da će ona ikad imati odmarališta poput Šarma el-Šeika”, kaže Amelija Stjuart. „Libija je uvek vodila računa da ne postane odredište za one željne sunca i jefitnog pića”.

Ovo potvrđuje i Đuma Bukleb, ataše za štampu u Libijskoj ambasadi u Londonu. „Nikad nećemo biti poput drugih zemalja sa puno odmarališta načičkanim hotelima i neće biti alkohola. Želimo da ljude podstaknemo da obilaze naše istorijske lokacije. Jedva čekamo da nam dođu turisti, ali možda još nije vreme. Moramo prvo da zemlju podinemo na noge.”

Tu su još neke političke prepreke: posetioci moraju unpred da apliciraju za vizu, a mnoge zemlje, među kojima i SAD, traže od svojih građana da se prijave svojim ambasadama u Libiji.

„Libija ima neverovatan potencijal, ali pred njom je dugačak put”, zaključuje Nikolas Vud.