Egipat: Šetnja avenijom bogova

KOLIKO je Egipat čudesan može da se nasluti iz sudbine luksorskog obeliska, koji se pre dvadesetak godina vratio u zemlju - iako iz nje uopšte nije ni odlazio.

Evo i kako se to zbilo. Ulaz u hram u Luksoru nekada su krasila dva kamena obeliska, stara više od tri milenijuma. Muhamed Ali -paša u pretprošlom veku ponudio ih je Francuzima, a oni su jedan obelisk prevezli u Pariz i 1836. godine postavili na Trgu Konkord. Drugi im je bio prevelik, pa je ostao na svom mestu, da bi ga, zvanično, predsednik Fransoa Miteran krajem 20. veka „vratio“ Egiptu.

Čudesa u Luksoru tu, ni izbliza, ne prestaju. Napisani su tomovi da bi ona bila pobrojana. Bez uspeha; svaki pedalj ovog mesta, antičkog grada Vaseta (na grčkom, Teba), na levoj ili na desnoj obali Nila, možda krije neizrecivu tajnu. Zbog hramova i grobnica, uključujući i Dolinu kraljeva i onu koja pripada kraljicama, mnogi ga već smataraju najvećim svetskim „muzejom na otvorenom“, čija je sudbina, izgleda, da postane još više veličanstven i zavodljiv za posetioce.

„Novo“ čudo starog sveta upravo se pomalja pred očima planete. Avenija sfingi, 2.700 metara duga i 76 metalja široka, povezuje dva slavna hrama, u Luksoru i Karnaku. U davnim milenijumima, jednom godišnje, kroz „špalir“ od 1.350 sfingi, mitoloških bića sa telom lava i glavom čoveka ili rama, hodile su božanske svetkovine. Dugi vekovi i različite civilizacije koje su doneli zasuli su put zaboravom i sopstvenim građevinama, ali je on, međutim, nedavno počeo da izranja iz hiljadugodišnjeg praha.

Među najvažnijim projektima egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete trenutno je vaskrsavanje Avenije sfingi, čiji je ovozemaljski život počeo da vene još u vreme vlasti Rima. Ljudi su tada stazama i kućama počeli da je zatrpavaju, koristeći sfinge kao građevinski materijal. Pre nekoliko godina, pala je odluka da započne obnova. I predsednik Hosni Mubarak i premijer Ahmed Nazif bili su za to. Ambiciozni guverner Luksora Samir Farag dobio je 30 miliona egipatskih funti (oko četiri miliona evra) da vlasnicima kuća iznad Avenije da novac kojim će moći da se skuće na drugom mestu. Zatim je krenula restauracija, koju vodi 20 arheologa. Oni su, do sada, otkopali 650 sfingi. Sve njih postavljaju na osnove od modernih materijala i ređaju duž Avenije, u parovima, jednu naspram druge.

Među važnim otkrićima je i uklesani ukras kraljice Kleopatre, koji sugeriše da je, ploveći Nilom sa svojim rimskim saveznikom i ljubavnikom Markom Antonijem, i ona prošetala Avenijom. Naknadno, arheolozi su otkrili još 12 sfingi, i to na drugom pravcu, za koji se do sada samo pretpostavljalo da postoji, ka Nilu. Njime je, veruju poznavaoci davnine, sveti brod božanstva Amona putovao u godišnju posetu svojoj ženi, boginji Mut.

Istom stazom krenuće i hodočasnici modernog doba - turisti - grozničavo nestrpljivi da pravougaonikom digitalnog fotoaparata slože kockice raskoši egipatske istorije.

Vlasti najavljuju da će obnova Avenije sfingi vratiti puno dostojanstvo i slavu ponosu cele zemlje, Luksoru. I veruju da će se „debelo“ isplatiti. To je deo transformacije Luksora, već danas turističkog svetilišta, u „živi muzej“. Taj grad od pola miliona stanovnika već je, u poslednjih nekoliko godina, doživeo promenu kakvu su, u stara vremena, mogli da učine samo vekovi. Otkako je pomenuti Samir Farag postao guverner, proširene su ulice, otvoreni novi kafei i restorani, a ispred hrama u Karnaku kuće je zamenio prostrani trg. Novi urbanistički poduhvat, dostojan Osmanovog preuređenja Pariza, samo u manjim razmerama, upravo je „čišćenje“ terena za „probijanje“ Avenije sfingi. Osim kuća, magistrali iz antike isprečile su se i svetinje iz novijeg vremena: džamija i dve hrišćanske bogomolje. One sada čekaju da čuju svoju konačnu sudbinu.

Plan razvoja grada koji je pre desetak godina napravila jedna američka kompanija predviđa na hiljade novih kreveta za goste Luksora. Logično, jer je turizam jedan od oslonaca egipatske ekonomije, obezbeđujući posao za bezmalo svakog osmog zaposlenog. Grade se novi hoteli, a biser iz 19. veka, luksuzni „Vinter palas“ dobio je moderan šmek.

Nije ovo prvi projekat u kojem se ogleda namera egipatskih vlasti da obnove veličinu prohujalih epoha. Nova Aleksandrijska biblioteka, supermoderni arhitektonski omaž izgubljenom antičkom hramu znanja, otvorena je 2002. godine. Kraj obale, u plavoj vodi Sredozemlja, danas se ogleda veličanstvena građevina od 220 miliona dolara, čiju riznicu knjigama i dokumentima dopunjava čitav svet.

TURISTIČKA SILA

GOTOVO 13 miliona turista posetilo je Egipat 2008. godine, obezbedivši zemlji devizni priliv od oko 11 milijardi dolara. Poređenja radi, 2000. godine bilo je 5,5 miliona stranih gostiju, a prihod 4,3 milijarde američkih dolara. Sve to govori o ogromnom usponu ove, za zemlju ključne ekonomske grane. Sve je u Egiptu u službi turista - i na desetine vrhunskih hotela širom zemlje, i odlični moderni aerodromi koje opslužuju novi „Idžipterovi“ avioni, i glatki putevi, čak i sasvim solidna železnica. I, naravno, Egipćani.