Slavlje u provinciji Malanž

U nedelja, 5. novembra, tačno u 18 sati i 10 minuta Srbija je osvojila Dejvis kup, odnosno, postala prvak sveta u tenisu. Nije prošlo dvadesetak minuta, zove me moj drug Ćira (Blagoje Ćirović), Kraljevčanin, iz „Planuma“. Pitam ga gde je, misleći da nije možda u rodnom gradu, a on mi kaže da je u Angoli. Žurim da mu saopštim istorijsku vest. „Znam“, kaže i dodaje, „gledao sam, ali kako - to želim da ti ispričam. Evo nas osmorica ‘planumovaca’ stojimo ispod naše trobojke, pevamo himnu, pucamo i zalivamo ‘šljivkom’, uzbuđeni i ponosni preko svake mere.“

Blagoje Ćirović je diplomirani mašinski inženjer, preko tri decenije zaposlen u „Planumu“, a deceniju i po zadužen za „Angloplanum“ - Planumovu firmu u Luandi (Angola).

„Nalazim se 1.000 kilometara od Luande, u provinciji Malanž, do koje nema puta, nema železnice, nema telefona, a ni struje“, priča mi Ćira. „Krajem novembra stigao sam ovamo i čim sam se smestio, odmah sam se bacio na organizaciju ‘gledanja prenosa tenisa’ iz Beograda. Najvažnije je bilo da obezbedim struju, pa sam prvo ‘rekvirirao’ jedan benzinski agregat i osposobim ga da radi. Namestio sam satelitsku antenu i nekako uspeo da uhvatim signal. I ne samo da ga ‘uhvatim’, već i da ga zadržim tokom svih beogradskih teniskih dana. Znači, gledali smo svih pet mečeva, tokom tri dana, sekirali se, strepeli, ali na kraju neverovatno radovali. Bilo je skakanja, pevanja, ne samo himne, skandiranja, ma kao da smo bili u Beogradskoj areni, od nje smo daleko nekoliko hiljada kilometara.“

Zemunski „Planum“ je vodeća srpska kompanija za izgradnju puteva, tunela, pruga, brana, ali prvo i pre svega - aerodroma. Precizno rečeno, svega što spada pod niskogradnju. Postoje od 1948. i iza sebe ostavili su trag dublji od šest decenija - 37 aerodroma, četiri vazduhoplovne baze, 70 skloništa za avione, 30 hektara podzemnih prostorija velikog profila, 1.750 kilometara magistralnih, regionalnih i auto-puteva, 250 kilometara vodovoda i kanalizacije... Od 1965. grade po inostranstvu u preko 30 zemalja - Azija, Afrika, Evropa. Kada su bili najveći, bilo ih je 3-4.000 zaposlenih, danas 800 stalno i još toliko sezonaca. „Planum“ se među prvima privatizovao, po Antinim zakonima, ali je i formalno 100 odsto privatna firma od 2001. godine u vlasništvu banaka, fondova i malih akcionara.

- U Angoli „Planum“ je poslovno aktivan 25 godina, a zajedničku firmu „Angloplanum“ (70 odsto vlasnik „Planum“, a 30 lokalni partner) imamo 15 godina - kaže Ćira. - U poslednjoj deceniji starog milenijuma i bilo je posla, ali u novom - vrlo malo. Zapravo, naredne godine očekujemo značajne poslove, pre svega na rekonstrukciji i izgradnji puteva i pruga, kao i na revitalizaciji aerodroma. Inače, ovde su Kinezi veoma prisutni, pošto su državi dali kredit od pet milijardi dolara i izgradili glavnu mrežu puteva, odnosno, spojili glavni grad sa najvećim brojem provincija. Mi smo došli u provinciju Malanž i započeli poslove u putogradnji, ali se nadamo i poslovima na železnici, odnosno, na kompletnoj aerodromskoj infrastukturi (poletno-sletne piste, platforme, rulne staze). Smatram da će tržište Angole u narednih nekoliko godina postati glavna „Planumova“ inostrana poslovna destinacija, između ostalog i zato što je u državnoj administraciji jedan broj visokih činovnika studiralo u Beogradu, znaju naš jezik i veoma su nam naklonjeni. Ipak, „Planum“ i „Angloplanum“ ponajviše se nadaju u svoje kompetencije i resurse, od ljudskih potencijala, do tehnike i tehnologije.