Dakar: đuskanje u senci baobaba

U sendviču između neplodne pustinjske zemlje na severu i tropskih šuma na jugu, nepreglednih savana sa akacijama i stablima baobaba, Senegal je zemlja koja će vas osvojiti svojim zvucima, mirisima i tropskim predelima.

Uprkos različitim uticajima drugih naroda i kultura, Senegal ipak neguje svoju jedinstvenu egzotičnu muziku, hranu i običaje. Mnogi turisti dolaze zbog prostranih plaža koje odišu tropskim romantičnim duhom.

Važno mesto pripada stablima baobaba, gigantskom drveću koje živi po nekoliko hiljada godina. Koren i listovi koriste se u ishrani, za pravljenje čaja, sokova ali i izradu užadi. Dosežu visinu i do 20 m, a širinu oko 8 m.

Oficijalni jezik je francuski. Ali međusobno Senegalci pričaju svoj jezik Wolof, pa ako nekoga čujete da vam kaže na nga def?, samo želi da zna kako ste.

Dakar je glavni grad Senegala, ujedno i čvor zapadne Afrike, kosmopolitski grad u kome se ljudi najviše bave trgovinom. U gradu ćete videti francusku arhitekturu koja vuče korene još iz kolonijalnog doba, ali i moderne građevine – dela afričkih arhitekata, veleletne vile, velike bulevare, ali i skučene avenije, egzotične pijace i siromašne rubove grada.

Iz Evrope je najlakše krenuti iz Pariza odakle polazi najviše letova, ili iz Brisela, Milana i Madrida.

Za cirkulisanje po gradu koristite taxi. Ima ih na svakom koraku i prvo se raspitajte za cenu. Gradskih autobusa ima, nose naziv Dakar Demm Dikk, ali je snalaženje može da bude konfuzno. Postoje i plavi i žuti mini busevi koji prevoze po fiksnim tarifama. Da biste se sporazumeli, morate glasno izgovoriti željenu destinaciju, i prilikom ulaska i prilikom napuštanja autobusa.

U centru grada nalazi se trg Place de l’Indépendence sa velikim brojem hotela, ambasada i visokih zgrada. Muzej IFAN na trgu Sowetoplein, raspolaže bogatom kolekcijom tradicionalne i moderne afričke umetnosti

Dakar možete istražiti laganom šetnjom pored mora ili se prepustiti prometnim ulicama u samom jezgru koje nije preterano veliko. Lokalci su prijateljski raspoloženi i ponosni su što ih bije glas da su prijatni domaćini.

Ile de Goree ili Goree je ostrvo smešteno na 20 minuta vožnje brodom od Dakara. Od početka 16. do polovine 19. veka, žene, muškarci i deca dovođeni su kao robovi na ovo mirno ostrvo, zatvarani u ćelije, i kasnije trasportovani brodovima dalje u Brazil i SAD. Tokom transporta stradalo je oko 40% ljudi, a ukupan gubitak za Afriku je čak i do 80 miliona muškaraca, žena i dece. Ostrvo poseduje zanimljivu kolonijalnu arhitekturu, uključujući i kuću robova koja je danas pretvorena u muzej.

Ružičasto jezero Ratba poznato kao poslednja tačka relija Pariz-Dakar, nalazi se 40 km severno od Dakara. Jezero je okruženo dinama i poseduje gomilu soli, baš kao i Mrtvo more. U doba dana kada je sunce visoko na nebu, zbog prisustva mikroorganizama, jezero dobija neobičnu pink nijansu. U jezeru dubine metar i po ljudi po ceo dan vade so.

ŠOPING

Šoping je pravi provod. Ne propustite odlazak na pijace na kojima se prodaje sve i svašta. Hrana, odeća, životinje, ručno rađeni ukrasi, nakit, osušeni plodovi baobaba. Neke od pijaca su: Kermel, sa najviše hrane i cveća, nedaleko od centra grada; Marché de la Gare blizu železničke stanice , gde se prodaje hleb, tamjan, hrana iz Malija, nakit.

Sandaga je najveća pijaca sa uvek svežom hranom, odećom, cipelama, kozmetikom, začinima. Izgleda kao rasklimatana betonska skalamerija na 3 sprata. Ipak, svaki od spratova je prilično aktivan. Na jednom spratu tezge sa mesom i povrćem, na drugom riba, a na krovu restoran.

Haotičnost se širi i oko pijace gde se prodaje sve od kopija muzičkih cd-ova do islamskih knjiga. Obiđite i večernju riblju pijacu kraj samog mora koja se otvara u 7 po podne.

Kuhinja Senegala

Segenalci započinju svoj dan vrlo jednostavnom klopom: kifla sa puterom i šoljom kafe u koju natrpaju gomilu šećera i mleka.

Glavna gozba je oko 2 sata po podne kada na trpezu dospeva neko neobično jelo. Okupljeni oko gigantske zdele, uz pomoć ruku, vrlo retko kašike, svaki član senegalske porodice jede ono sto se nađe na onom delu činije koji mu je najbliži.

Ne zaboravite da sve što jedete, jedete desnom rukom. Leva ruka se koristi isključivo u toaletu. Kada vam ponude parče hleba, uzmite ga desnom rukom.

Uveče se servira neko lako jelo. Nakon večere služi se poseban čaj, jakog, oporog ukusa.

Senegalsku kuhinju čine jednostavna jela od pirinča, dobro začinjena. Pirinač kao osnova, a kao dodatak sos od mesa ili ribe. Od povrća najčešće koriste kupus, korenje, slatki krompir, paradajz, patlidžan. I kus kus se servira na različite načine. Za razliku od marokanskog kus kusa koji je žućkaste boje, senegalska varijanta je siva.

Nacionalno jelo je Thiébou-dienne, što bukvalo znači riba sa pirinčem. Javlja se u dve varijante crvenoj i beloj u zavisnosti od vrste sosa. Senegalci će vam ga ponuditi kao jelo bez koga se iz Senegala ne odlazi. Dosta je zastupljen i Maafe (bogati kikiriki sos koji se preliva preko pirinča) i Yassar (piletina ili riba u sosu od limuna, senfa i crnog luka).

U Senegalu se mnogo pije čaj, a sam proces pripreme predstavlja poseban ritual. Senegalci za čaj najčešće kažu: prvi gorak kao smrt, drugi blag kao život, a treći sladak kao ljubav. S obzirom na klimu, imajte u vidu da se na ovim prostorima pije po nekoliko litara vode dnevno.