Solun: Istorija i miris Mediterana na svakom koraku

Podeli

Kako doživeti Solun, osetiti ga, trajno zavoleti i kako mu se vraćati? Nema nebodera i visokih zgrada, ali samo jedan pogled sa visine je dovoljan da se uverite da ste gost jednog velikog grada

Kafa i parkiranje

U kafićima bliže centru grada grčka kafa je dva evra, nes kafa četiri evra, a kugla sladoleda (kao dve naše) dva evra. Na brodu-restoranu, koji krstari solunskim zalivom, sve vrsta kafa su četiri evra, a kugla sladoleda 2,5 evra. Parkiranje u garaži, blizu trga Aristotelos, je 4,5 evra za sat vremena. Svaki sat posle toga se plaća evro.

Vremešni Jorgos Spiropulos, nekada turistički vodič u Solunu, a sada jedan od hiljade grčkih penzionera, dan ne može da zamisli bez kafe i ćaskanja sa prijateljima na trgu Aristotelos.

-I leti i zimi, po suncu i po kiši, kafu na Aristotelosu ne propuštam – kaže opušteno, duboko zavaljen u stolicu „svog kafića“.- Turisti najčešće greše, jer kafu piju oko podneva, posle silne jurnjave po radnjama, muzejima, restoranima... Moj vam je savet da ustanete rano, dođete na trg, naručite kafu, uz koju dobijete kolače i flašicu vodu, i da dugo lutate pogledom po pučini. Dočekaće vas miris kolača, đevreka, girosa; videćete užurbane Grke koji žure na posao. Osetićete, zapravo, miris Grčke i miris Mediterana i videti Solun kad se budi.

Širok, a moćan

Obuća i odeća

U užem centru Soluna mnoštvo radnji nude svakojaku robu. Ima kvalitetne i skupe, ali ima i jeftinije koja je solidnog kvaliteta. Tako, recimo, ženske letnje espadrile koštaju od 10 pa do 75 evra, ženske letnje cipele su od 47 do 65 evra, ženske torbe su od 39 do 50 evra, ali ih ima i za 159 evra, firmirane majice su oko 70 evra, dok su muške letnje mokasine od 85 do 129 evra.

Naš sagovornik je stari poznanik autora ovih redova. Pre mnogo godina bio nam je vodič do Meteora, a potom i do Hilandara. Sasvim solidno govori srpski. Tipičan Grk: žustar, voli svoju zemlju, a posebno Solun, svađa se sa prijateljima koji je klub bolji: PAOK ili AEK. Sudbina je, valjda, htela da se ovog maja opet vidimo u Solunu.

-Maj je, kao i drugde u Grčkoj, i ovde najlepši - kao da otvara letopis ovog grada.- Na sve strane cveta limun. Da, baš kao u onoj vašoj pesmi „...Tamo gde cveta limun žut...“ Cvetaju i masline i drugo raznovrsno mediteransko drveće.

Solun se naglo menja, postaje sve veći?

-Ne oslanjam se na brojke koliko je u njemu zaista stanovnika. Time neka se bave statističari – odgovara odsečno.- Jeste, sve je veći. Nema, srećom, u njemu nebodera i visokih zgrada, sav je nekako u širini. Kad ga pogledate sa Panorame, videćete da je to moćan grad.

Na svakom koraku je ovde istorija. Graditelji budućeg metroa kad god bi počeli da kopaju dublje, naišli bi na ostatke rimskih zidina. Glavni je to grad severne Grčke i cele regije – egejske Makedonije. Kulturni, prosvetni, industrijski, finansijski i administrativni centar ovog dela zemlje. Svi, naravno, znaju za ovdašnju najdužu ulicu Egnatia koja je vekovima povezivala istok i zapad. „Na glasu“ je i uvek prestižna ulica Cimiski, pa i ulice oko nje, jer je roba u radnjama odličnog kvaliteta, ali su i cene visoke. Postoje, zapravo, dve velike oblasti grada: Ano Poli - viši deo grada na strmom području, i Kato Poli - niži deo grada koji se prostire ka istoku, sve do luke.

Naši ljudi ovaj grad pamte i po vremenu kad se u njega putovalo u šoping ili kad se, po povratku sa odmora, u njega obavezno svraćalo, naravno opet zbog kupovine. Bila su to srećna vremena svih koji su živeli u nekadašnoj, velikoj Jugoslaviji. Silne nemačke marke su tada Srbi ostavljali u Solunu, a veliki broj trgovaca se iz petnih žila trudio da bar „natuca“ srpski. To vreme se odavno preselilo u spomenare.

-Onaj ko ima vremena, a pre svega nekog ko dobro poznaje Solun, trebalo bi da zađe u deo grada Epano Poli, u njegove uske ulice, sa malim kućama i lepim baštama, uređenim u istočnjačkom stilu koje vode do tvrđave Kastra - savetuje naš sagovornik.- Tamo takođe ima ostataka rimskih zidina.Ako ćemo pošteno, pravi način da doživite ovaj grad nije ni na trgovima, ni u radnjama ili u muzejima, već u nekoj od mnogobrojnih taverni, u kafićima i restoranima duž obale, obojenim suncem Mediterana i mirisom mora i ribe koji dolaze iz obližnje luke.

Svako nađe zabavu

Zejtinlik za nezaborav

Naši, ali i mnogi strani turisti rado posećuju Zejtinlik, srpsko vojničko groblje u Solunu. Hroničari su zabeležili da je 1916. godine tu bila glavna vojna poljska bolnica srpske vojske. Kompleks se prostire na oko 7.000 kvadratnih metara.U sklopu groblja nastao je svojevrstan muzej predmeta, relikvija, knjiga koje su, decenijama unazad, tu donosili posetioci.

Trgovina, biznis, šoping, ali i uživanje. Grci vole kafane i kafiće, posebno one u nacionalnom stilu. U njima je i starih i mladih. U svim kafićima duž obale, od trga Aristotelos pa do Bele kule, veoma često se čeka na slobodno mesto! I dalje su ovde popularne čuvene uzerije (nalik na naše kafane) u kojima se ispija grčka kafa (slična našoj, turskoj), jedu feta sir, masline, paradajz i krastavci, zatim osvežavajuća salata “tzatziki“, ispija rakija ciporo (pije sa sa ledom) i igraju tavli (nešto kao naša „mica“) ili karte.

Videćete i kako se, posle partije tavli ili partije karata Grci svađaju, ali ne brinite – to je klasičan njihov temperament, a svađa je drugarska. Taverni ima u starom delu grada, ali i u modernim delovima istorijskog centra: u Nea Krini, Vilki, Ladadika u Milosu, pa na trgu Elefterias.

Prostran je Solun. Širok i moćan. Prepun istorije i gostoljubivih ljudi. Bio je svačiji i ničiji, ali uvek svoj. Njegovi stanovnici su ponosni na bogatu prošlost, posebno na Aleksandra Makedonskog koga ovde još nazivaju i Aleksandros Megalos, odnosno Aleksandar Veliki.

- Putevi ka jugu i Maloj Aziji odvajkada vode preko Soluna – podseća se Jorgos Spiropulos vremena kad je o istoriji grada kazivao hiljadama turista iz celog sveta. - Govorio sam im da imamo 25 muzeja, crkve, Rotondu, pa poznato srpsko groblje Zejtinlik. Ako ste u ulici Egnatia i idete do njenog kraja, samo nastavite ulicom Monestri i doći ćete do velikih šoping centara “Kosmosa“, „Džamba“, „Ikee“...

U „Kosmosu“, kao i u „Ikei“ brze hrane ima u izobilju. Što se hrane tiče, u Solunu možete da birate: grčke nacionalne specijalitete ili pečenjare u kojima se prodaju piletina i krompirići, ili pak male taverne gde se nude giros, suvlaki, male pljeskavice, plavi patlidžan na roštilju... Oni sa dubljim novčanikom mogi i u neki od luksuznih restorana u kojima se, uz plodove mora, roštilj ili nacionalne specijalitete, služi i dobro vino, vekovima neodoljiv element grčke civilizacije.

U podnožju Bele kule su, gotovo celog dana, raznovrsna događanja. Ima uličnih svirača, klovnova, šarenih balona, a najviše turista i meštana koji uživaju u šetnji obalom. Pozvaće vas i na dva broda-restorana koja krstare solunskim zalivom. Ulaz je besplatan, ali je piće na brodu obavezno. Vredi krstariti, posebno u predvečerje. Tek odatle, sa pučine, Solun dobija svoj sjaj, lepotu, snagu.

Dok sunce lagano hita na počinak, dok se oglašavaju brodske sirene i galebovi, na obali i u kafićima vri od ljudi. Počinje još jedna prelepa noć u Solunu, gradu koji nikada ne spava, koji voli da mu se dođe u goste, da mu se radujete i da mu se što češće vraćate.

Iz neke od mnogobrojnih ulica oko trga Aristotelos vetar donese simbol juga: miris oleandera i limuna.

Izvor: Večernje novosti

Foto 1: eutrophication&hypoxia / Flickr.com
Foto 2: d.kharitonov / Flickr.com
Foto 3: Tilemahos Efthimiadis / Flickr.com

Miris grčkih ostrva: Razglednica iz Evije

Posle skoro pune dve decenije letovanja u Grčkoj, sve je veći izazov da se pronađe neki novi kutak i vidi nešto novo. Naravno, pod uslovom da u te kutke ne računamo grčka ostrva kojih ima oko 1400, od kojih je, opet, svega 227 naseljeno.

Od Homera, Svetog Petra, Bajrona, Vagnera, do današnjih VIP posetilaca postoji konstanta – prirodne lepote koje je nemoguće opisati i kulturno i duhovno nasleđe. U dve reči: more i vegetacija. Ali ko god pokuša da opiše te dve jednostavne reči vezane za Kefaloniju – učiniće joj nepravdu.

Vodič kroz tajne Grčke: Hanja

Grad Hanja je smešten na severozapadnom delu Krita i jedno je od najživopisnijih mesta na ovom lepom ostrvu. Od vremena oslobođenja od Turaka pa do 1972. godine Hanja je bila prestonica Krita, kada je tu ulogu preuzeo Iraklion.

Vodič kroz tajne Grčke: Nafplio

Nafplio je još jedan turistički dragulj Grčke, sa 17.000 stanovnika, smešten u živopisnom Argolidskom zalivu, na krajnjem zapadu Peloponeza, 120 kilometara udaljen od Atine.

Vodič kroz tajne Grčke: Mani

Da su ovom delu helenskog kopna bogovi sa Olimpa podarili čudesnu istoriju i gotovo nestvarna prirodna bogatstva, možda najbolje potvrđuje poluostrvo Mani.

Vodič kroz tajne Grčke: Monemvasija

Regionalnim putem od Sparte ka jugoistoku Peloponeza, posle oko 90 kilometara naišli smo na nestvarnu sliku. Pored tipične mediteranske varošice, sa marinom okruženom desetinama malih restorana, povezana uskim zemljanim prevojem dužine 130 metara, iz mora izranja visoka stena.

strana 1 od 14 idi na stranu