Kefalonija – biser na mapi ekskluzivnog turizma

Podeli

Od Homera, Svetog Petra, Bajrona, Vagnera, do današnjih VIP posetilaca postoji konstanta – prirodne lepote koje je nemoguće opisati i kulturno i duhovno nasleđe. U dve reči: more i vegetacija. Ali ko god pokuša da opiše te dve jednostavne reči vezane za Kefaloniju – učiniće joj nepravdu.

Lično iskustvo: Boravak u dražesnim ribarskim selima u kućama koje su autentične, a nude komfor. Vrtovi u kojima rastu najlepša stabla limunova i ostalih agruma, sa ukusom koji je dovoljan razlog da zauvek upamtite ostrvo. Hrana u tavernama u zaleđini, u najživopisnijim selima, gde je hrana najukusnija i potpuno organska... a proizvodi se u netaknutoj prirodi. Putevi koji su odlični i koji vas vode do potpuno različitih, podjednako impresivnih planinskih i primorskih delova. Putevi koji vas vode od divljine sa neopisivom vegetacijom, do udaljenih manastira sa najmističnijim zalaskom sunca /Kipurija/, pa do mondenskih mesta na severu, poput Fiskarda i Ag Efimije.Trg u Liksuriju i šetalište koje vam daje osećaj da ste oduvek tu... Plaže, plaže plaže... da vam nikada ne dosadi i naravno, more koje nema takmaca ni u onome koje nosi zvanično ime "Azurno". Nezvanično... Jonsko je azurnije.

Ako želite da se kupate tamo gde je Homerova Itaka (samo 2 km udaljena od Kefalonije), a neki naučnici kažu da je Homer, zapravo, opisivao Kefaloniju, a ne istoimeno obližnje ostrvo, pridružićete se mnogim poznatim ličnostima iz prošlosti i aktuelnim ikonama VIP globalne liste. Na Kefaloniji je boravio i apostol Pavle.

Da li bi lord Bajron bio na današnjoj VIP listi ne znam,ali uživao je u boravcima na Kefaloniji i napisao nekoliko poznatih dela. Verovatno u potrazi za inspiracijom, Kefalonija je danas destinacija omiljena među umetničkim svetom, posebno posle filma ‚‚Mandolina kapetana Korelija", u kojem je Nikolas Kejdž glumio kapetana, a Penelope Kruz njegovu dragu. Filmski svet posle tog snimanja dolazi u potrazi za najtirkiznijim morem , netaknutom prirodom i hranom koja je mediteranska, pa tek onda grčka. Sara Džesika Parker, Kristian Lobuten, vlasnik Čelsija, i ruski milijarder Roman Abramovič, arapski šeici, te poznati sportisti, manekenke, džetseteri i ljudi koji tragaju za nečim drugačijim.

Pomama Engleza, pod čijim je protektoratom Kefalonija bila od 1810. do 1864. godine, za kućama koje su ugavnom na vrhovima brda i koje, pored najlepšeg pogleda, imaju bazene i raskošne mediteranske vrtove, razlog je postojanja potpune infrastrukture za Britance,. radio stanica, mnogobrojnih agencija i klubova koji ih okupljaju. Većina je došla na odmor i rešila da ostane zauvek. Ostali dolaze u sezoni i čekaju penziju, kada će prednost dati suncu i prirodi. Jedna Amerikanka mi je rekla da je Kefalonija podseća na Arubu, samo u Evropi. Ima istine, jer vegetacija i plaže umeju da vas izmeste u atmosferu dalekih Kariba.

Posle Britanaca, najveću turističku populaciju čine Italijani. I to ima veze sa istorijom ovog ostrva, najvećeg u Jonskom moru, a drugog po veličini u celoj Grčkoj, sa površinom od 904km².

Naime, Kefalonija je najduže bila pod Mletačkom republikom od 1503. do kraja osamnaestog veka, dakle do samog njenog kraja. Italijani danas zaposedaju ostrvo slično nekadašnjim mletačkim osvajačima. Šalu na stranu, ostrvo je na zapadu, samim tim geografski najbliže Italiji. Brodske veze sa Barijem, Venecijom, Ankonom - rezultat su potrebe za što boljom vezom sa ostrvom koje je omiljena destinacija Italijana. Odnos lokalnog stanovništva prema Italijanima je kao prema rođacima, jer je Venecija već posle deset godina oterala Otomansku imperiju, te omogućila zanimljiv kulturni uticaj, u meri u kojoj je to moguće na ponosne i uvek svoje Grke.

Ostali turisti, uključujući i nas iz Srbije, čine trećinu. Poslednjih godina sve je više Rusa, Ukrajinaca i Čeha u luksuznim hotelima oko Liksurija, Argostolija ili Fiskarda, kao i Šveđana, Francuza i Norvežana.

Sačuvani raj za slavne i bogate

Kefalonija je kasno stupila na turističku scenu, tek osamdesetih godina prošlog veka i od tada doživela veliki razvoj, uključujući i luksuzne hotele, ali je izbegla zamke industrijskog turizma. Geografski, ovo ostrvo je spoj planina i mora, planina Aenos, koja je Nacionalni park i mnogobrojne uvale i plaže kojima nema mnogo takmaca u svetu, raspoređene su na obali dugoj 250km, tako da im prilazite sa stenovitog, gotovo planinskog terena. Srećom, putevi su dobri i nije velika gužva, ni u sezoni. Što zbog terena, što zbog pogleda - vožnja je uzbudljiva, a na svakih nekoliko kilometara imate parking na platou kako biste ovekovečili pogled ili samo zastali i uživali. A onda spuštanje do najomiljenijih mesta na turističkoj mapi Kefalonije.

Fiskardo, ribarsko mesto koje privlači najluksuznije jahte, jedrilice i kruzere. Sledstveno tome, restorani i taverne služe najbolju i najsvežiju ribu i sve vrste specijaliteta. Ako volite društvo poznatih - ovo je pravo mesto. U sezoni ćete sigurno sresti nekog poput Leonarda di Kaprija, Saru Džesiku Parker, Madonu, Bon Žovija...

Pored kupanja ili ručanja u takvom društvu, mesto odiše elegancijom venecijanske arhitekture, koja je samo u Fiskardu očuvana posle zemljotresa koji je zadesio Kefaloniju 1953. godine i većinu građevina potpuno uništio. Fiskardo je fenomen, jer se planina, u u čijem je podnožju, pokazala kao zaštita od potresa. Iz Fiskarda, mnogobrojni brodovi vode vas u obilazak najbližeg komšiluka, Lefkade, Itake, te Onazisovog ostrva, na kome je voleo Mariju Kalas - Skorpiosa.

Pored Fiskarda smeštena je jedna od najlepših plaža, Emblisi sa luksuznim hotelom u neposrednoj blizini. To je sever ostrva, koji sa još jednim pitoresknim mestiom Ag.Efimija, čini da se osetite da ste u nekoj vrsti Švajcarske na moru. Ribarska sela, sa kućama i vrtovima koji su tako očuvani, negovani i čisti, celim putem teraju vas da poželite da ostanete ovde, ili u onom sledećem, ili sledećem.

Većina kuća se može iznajmiti, a neke su pretvorene u butik hotele. Ta vrsta turizma je sigurno ono što čini Kefaloniju destinacijom koja nudi nešto posebno. Posebnost je stvarana vekovima i nije ugrožena pogrešnom strategijom razvoja turizma. Prema rečima gradonačelnika Kefalonije, Aleksandrosa Parisisa, planira se dalji razvoj turizma, ali ni slučajno na štetu onih kvaliteta zbog kojih turisti biraju Kefaloniju, a to je odsustvo industrijskog turizma i razvijanje ekskluzivnog.

"Mi imamo mnogo poznatih koji se stalno vraćaju na Kefaloniju, neki imaju kuće, ali ih nikada ne zloupotrebljavamo i ne narušavamo njihov mir. Takođe, kvalitet boravka turista koji se zbog toga vraćaju neće biti narušen industrijskim turizmom. Kefalonija će ostati nešto posebno."

U nedavnoj poseti gradonačelniku Parisiu, pitala sam ga da li je to ekonomski opravdano. "Važno je sačuvati lepotu, mir, ekološki čistu sredinu, kulturno primamljivu ponudu, sa mnogo sadržaja za turiste. Važno je da ono što je posebno, a to je priroda bude i dalje sačuvana.Jer, malo je ostrva u Grčkoj koja imaju spoj ovako čistog mora i živopisne vegetacije. Malo je ostrva koja imaju takva prirodna bogatstva na jednom mestu.To će uvek biti najvažnije sačuvati. Razvoj je moguć i sa ovakvom strategijom. Mi imamo skok od 30% u kruzing posetama."

Tata, kupi mi ostrvo

Prisustvo većeg broja ruskih i ukrajinskih turista govori o novim mogućnostima. Bez obzira na grčku krizu, tražnja za placevima i kućama na Kefaloniji je u porastu na pomenutim tržištima. Takođe, jedno ostrvo koje pripada Kefaloniji kupio je Emir od Katara.

Zastava Republike Srbije razvijena je u centru Argostolija, koji je srce Kefalonije. Najpre zahvaljujući tradicionalno dobrim vezama, a potom i zahvaljujući počasnom konzulu, gdinu Viktoru Ruhotasu, koji je uspeo da ostvari mnogo kulturnih i drugih razmena sa Srbijom, kao i bratimljenja Argostolija sa Šapcem.

"Zadovoljni smo saradnjom sa Srbijom. Taj odnos je istprijski, ali i aktuelan. Uvek aktuelan, na svim poljima: od turizma, kulture, duhovnosti,pa do mogućnosti investiranja." rekao je gradonačelnik Aleksandros Parisis prilikom nedavnog susreta, dodajući da je zadovoljan , što su srpski turisti doprineli ukupnom porastu posećenosti Kefalonije.

Gradonačelnik Parisis mi je sa ponosom naglasio da je na nedavnoj proslavi šezdeset godina od zemljotresa prisustvovao i naš ambasador, jer je Srbija među prvima pritekla u pomoć tada razrušenoj Kefaloniji. Andrea Bočeli održao je koncert u okviru proslave 13. maja ove godine - Bočeli je počasni građanin Kefalonije i jedan od njenih ljubitelja.

Kultura je ono što posebno brendira Kefaloniju.Od Homera, Bajrona, Štrausa zbog koga Liksuri, drugi grad po veličini, ima filharmoniju, ali i pozorište. Do Vizantije, mnogobrojnih crkava, sa najpoznatijim manastirom Agios Gerasimosa, u kome se nalaze i svete mošti zaštitnika Kefalonije. Do filma "Mandolina kapetana Korelija" - kome Kefalonija duguje svoju novu popularnost.

Popularnost jednog ostrva mora biti vezana za more i plaže, a u slučaju Kefalonije i vegetacije koja nije svojstvena nijednom drugom ostrvu u Grčkoj ili na Mediteranu, plaže su brend. Posebno, jedna od najslikanijih na svetu – Mirtos.

More jeste tirkiznije od onog koje zapljuskuje Azurnu obalu, toliko čisto da se vidi svaki kamičak. Plaže su toliko raznovrsne da boraveći na Kefaloniji možete imati utisak da ste u Majamiju (duga peščana, Xi) ili na Arubi - Petani, ili u Sen Tropeu... Ali plaža Mirtos je zaštitni znak Kefalonije. Ona je uvrštena u listu najlepših na svetu. Beli šljunak , tirkizno more i neprekidni talasi koji joj daju dodatnu dozu mistike i neosvojivosti, kao i svakoj lepoti.

U red onih mesta zbog kojih vredi posetiti Kefaloniju spada i Asos, venecijansko utvrđenje, poluostrvo, koje takođe ima predivnu plažu, sa tom prozračnom vodom boje tirkiza.

Da, može se reći da je ovo ostrvo kao i Itaka, koja pripada Kefaloniji, toliko raznovrsno da vam neće biti dosadno ni ceo mesec. Pećina Drogarata i podzemno jezero Melizani samo su neka od geoloških čuda.

Za mene je čudnovata mogućnost da gledate zalazak sunca sa terase manastira Kipurija i boravite u Samiju, gde je sniman film o kapetanu Koreliju, kao i sedenje u bašti ispod limuna i uživanje u prizorima koje nigde drugde ne možete naći, a oduvek ste verovali da postoje.

Sigurna sam da razlozi popularnosti ovog ostrva kod investitora nemaju veze sa vrtovima i mojim omiljenim mediteranskim rastinjem. Na nedavno održanim sajmovima nekretnina u Kijevu i Moskvi, najtraženije su Kefalonija i Zakintos, čiji se obrisi vide na pučini.

Najpre zato što je Kefalonija tek "otkrivena", a potom i zbog svih romantičnih detalja koje sam navela - uključujući i zalazak sunca. I za investitore on ima vrednost, jer oni koji kupuju vile na Kefaloniji i to čine zbog lepota, u koje spada i zalazak sunca.

Verovatno se taj zalazak vidi dobro i sa obližnjih malih ostrva koja su u posedu katarskih emira ili ruskih multimilijardera, na 10-15 minuta vožnje motornom jahtom od Kefalonije.

Kažu da emiri dolaze podmornicom. Ne znam koliko se putuje podmornicom. Ali iz Beograda imate čartere za manje od sata. Iz Atine, za četrdesetak minuta avionima lokalnih avio-prevoznika.

Autorka putopisa je direktorka Freemental communications

Posle skoro pune dve decenije letovanja u Grčkoj, sve je veći izazov da se pronađe neki novi kutak i vidi nešto novo. Naravno, pod uslovom da u te kutke ne računamo grčka ostrva kojih ima oko 1400, od kojih je, opet, svega 227 naseljeno.

Vodič kroz tajne Grčke: Hanja

Grad Hanja je smešten na severozapadnom delu Krita i jedno je od najživopisnijih mesta na ovom lepom ostrvu. Od vremena oslobođenja od Turaka pa do 1972. godine Hanja je bila prestonica Krita, kada je tu ulogu preuzeo Iraklion.

Vodič kroz tajne Grčke: Nafplio

Nafplio je još jedan turistički dragulj Grčke, sa 17.000 stanovnika, smešten u živopisnom Argolidskom zalivu, na krajnjem zapadu Peloponeza, 120 kilometara udaljen od Atine.

Vodič kroz tajne Grčke: Mani

Da su ovom delu helenskog kopna bogovi sa Olimpa podarili čudesnu istoriju i gotovo nestvarna prirodna bogatstva, možda najbolje potvrđuje poluostrvo Mani.

Vodič kroz tajne Grčke: Monemvasija

Regionalnim putem od Sparte ka jugoistoku Peloponeza, posle oko 90 kilometara naišli smo na nestvarnu sliku. Pored tipične mediteranske varošice, sa marinom okruženom desetinama malih restorana, povezana uskim zemljanim prevojem dužine 130 metara, iz mora izranja visoka stena.

strana 1 od 14 idi na stranu