Santorini: Raj izvajan vulkanskom lavom

Golim rukama je dohvatio veliko ostrvo i zdrobio ga. Ostalo je samo jedno parče. Jato lepih sirena jedva je uspelo da ublaži gnev koji je trajao još mnogo godina. Od preostalog parčeta nekadašnjeg ostrva postao je Santorini.

U bedekerima piše da je Santorini grčko ostrvo kikladskog arhipelaga – vulkanskog porekla i visoko 700 m. Nalazi se u Egejskom moru, a zahvaljujući neukrotivoj prirodi, jednoj katastrofi i ishodu koji je stvorio arhitektonski ekskluzivitet, Santorini je jedno od najslikovitijih, najpoznatijih i najposećenijih turističkih mesta u Grčkoj.

Oko 1.500 godina p.n.e. na istom mestu nalazilo se ostrvo okruglog oblika, dok se nije zemlja zatresla i pokuljala lava. Ostrvo se raspalo u nekoliko delova. Naučnici, vulkanolozi, tvrdili su je to bila najveća katastrofa u istoriji sveta! Erupcija vulkana izazvala je starhovit cunami, visine preko 60 metara, koji je sasvim uništio obale Krita i minojsku kulturu i flotu. Dugo život nije bio moguć na ovom prostoru, a neki istoričari tvrde da je ova katastrofa inspirisala Platona da ispriča priču o nestalom gradu Atlantidi.

U starogrčko doba Santorini je bio pod vlašću prvo Egipta, kasnije Rima i Vizantije. Posle osvajanja Carigrada u 13. veku, Kikladi su bili pod vlašću Mlečana, pa zatim Osmanlija sve do 19. veka.

szeke / Flickr.com

Istoričari tvrde da se ovo atraktivno ostrvo zvalo Strongile (što znači "okrugli"), ali je kasnije ime promenjeno u Kaliste (što znači "najlepši"), naziv koji Santoriniju mnogo bolje pristaje. Današnje ime nastalo je od naziva kapelice Svete Irene (Saint Irene). Danas je Santorini najveći i najpoznatiji u arhipelagu. Ostali su Nea Kameni, Terasija i Palea Kameni. Ova ostrvca izgledaju baš kao da ih je vajala vulkanska lava, a Santorini sa tamnim stenama, plavim morem i belim kućama izuzetno je fotogenična turistička destinacija.

Sa Krita krećemo rano iz stare luke ljupkog mesta Agijas Nikolaos. Putovanje brodom traje oko šest sati ili duže, zavisi od neizbežnog vetra na ovom delu morskog plavetnila Mediterana. Kroz prozor jednog od salona posmatram bele krestice zapenušanog mora i nestašnu igru naših pratilaca – delfina.

“Srećni smo, nema ih mnogo, jer se dešava da talasi budu toliko visoki da ne možemo ni blizu prići. Šta onda, ništa, vratimo se! Tegljač dođe, uzme od nas vodu, a mi odmah nazad!”, priča jedan od mornara. U daljini se pojavljuju obrisi nekoliko malih ostrva a onda crna, visoka, zastrašujuća gromada.

Izlazimo na palubu. Stena je u donjem delu obavijena oblacima – stiče se utisak da Santorini “lebdi” između mora i neba! Pristali smo. U prvoj luci su stepenice, više od 600! Tu su autobusi, džipovi, a ako volite avanturu - i magareće sedlo. Ta ćudljiva životinja ponekad ume da (o)stane nasred puta ili hoda tik uz provaliju (zato se za povratak svi opredeljuju za drugu luku u kojoj je žičara)!

Bez obzira na to kako se penjete, bićete nagrađeni jedinstvenim doživljajem.

Gnezdo belog orla

szeke / Flickr.com

“Santorini je simfonija u plavom, gnezdo belog orla, dvorac anđela!”, i pre nego što su ga videli uzvikuju bučni italijanski turisti, za njima idu pričljivi Francuzi, uzdržani Britanci, pa Holanđani, “lutalice”, i svi koji su došli s nama.

Opredeljujemo se za džip, pred nama je serpentina do serpentine, prosečene stene nadnete nad kolovoz.

Ostrvo Santorini je dugačko 18 km. i široko šest. Na jednom mestu je uzano samo kilometar! Asfaltni put vodi od juga do severa. Najveće mesto je Fira, manje Pirgos, a najmanje selo Ija.Stižemo u Pirgos sa kućama koje “sede” jedna na drugoj.

U Pirgosu je sve vrlo plavo, vrlo žuto, vrlo belo i vrlo čisto. Na platou-vidikovcu napravljene su kapije. Otvorene su i iza njih je – ništa! Kad stanete na prag uočite stepenice uklesane u stenu koje vode do nečijeg četvrtastog dvorišta, odnosno ravnog krova kuće ispod. Na dnu je more i brod kao tačkica.

Penjemo se ka crkvi iza koje je tvrđava. Na stepenicama sede starci. Mladih nema, jedni su na Kritu, drugi plove morima.

Stižemo na vrh brda. U hladovini drveća su ljudi došli na službu božiju. Stariji ostrvljani iz najudaljenih krajeva ostrva jahali su na magarcu. Penjemo se prema zidinama stare tvrđave. Klima na ovom vulkanskom ostrvu je blaga, leta su suva i prijatna, pa bogati Grci rado borave ovde. Zime su blage sa vetrom i kišom. Ostrvo je bezvodno i brodovi svakodnevno donose sa kopna.

Kastelo je prvo utvrđenje napravljeno na ostrvu posle katastrofe. Služilo je kao zaštita od gusara. Nezvane goste mogli su ugledati sa bilo koje strane. Izuzetno široki i neoštećeni krije mnogo tajni.

Kultura na Santoriniju je minojska. I ponovo legenda:

Zevs, koji je boravio na Kritu, hteo je da se oženi princezom Male Azije, Evropom. Ali nikako nije mogao da zadobije njenu ljubav. Na kraju se dosetio i pretvorio u belog bika. Evropa, radoznala kao i svako žensko, prišla je i sela biku na leđa. Istog časa on je skočio u more i plivao sve do Krita. Iz njihove veze se rodio sin kome su dali ime Minos (tokom dugogodišnje vladavine Minos je ostavio jedinstveno blago – minojsku kulturu)!

Put vodi pored golih brda, samo suva trava i poneka smokva. Pojaviše se niski zeleni žbunovi. Kao korpe sa uzrelim plodom! “Grožđe koje čuči” nastaje od izdanka koji sade u lavu, a kad izraste savijaju ga kružno. Spoljnje grane, izložene vetru, su čuvari unutrašnjih koje rađaju grožđe. Spravlja se na stari način, veoma cenjeno u svetu, turisti ga rado kupuju bez obzira na cenu.

Ija, plavo selo sa jednom ulicom

Akrotiri (Foto: sisaphus / Flickr.com)

Ulazimo u Akrotiri (“Pompeja Egeja”), i susrećemo se sa minojskim lokalitetom starim 3.500 godina. Prvi narodi su došli iz Anadolije. Crnpurasti i hrabri, bili su tako moćni da nijedan neprijatelj nije mogao da ih savlada. Prvi su upotrebili gvožđe kao metal za izradu predmeta.

Vraćamo se na glavni put i ispred nas iskrsnu – Ija!

To “plavo selo” ima samo jednu ulicu i kuće na tri strane. Drugačija je od ostalih, možda zbog neba s kojim se spaja ili zbog kuća u svim nijansama plave. Prozori su oivičenim belom, vrata plavom bojom, kuća nema krov, ni oblik – uklesana je u stenu. To je samo jedan od apartmana. Celo brdo je hotel sa terasama i bazenima. Ija je boemsko mesto i ima najlepše i najmanje galerije duž jedine ulice. Neke su toliko male da se moraju razgledati s praga!

Dole, na zaravni, beli se aerodromska pista. Kao tačkice šarene se suncobrani. Kamari, čuvena crna plaža koja privlači turiste iz celog sveta.

Fira je “megalopolis” sa 3.000 stanovnika. Ima najviše crkvi, taverni, i kolorita - dve paralelne ulice, popločane i natkrivene, sijaju od neizbrojivih stopala belosvetskih turista. U Firi je najskuplji pedalj zemlje, najskuplji sladoled, najskuplja kafa... Tu, među oblacima, sve je ekskluzivno i sve je mamac. Šetamo, razgledamo, u očima slike poput fotografija, čudnovato i uzbudljivo minijaturno mesto raskošne lepote.

Vreme je za odlazak... Stepenicama silazimo ka žičari i plavim kabinama. Uporedo sa nama vijuga staza sa 6.000 stepenika. Niz nju silaze turisti jašući magarce. Izgledaju kao mali karavani.

Uz obalu majušne uvale čeka nas jedrenjak. Stižemo do broda i izlazimo na palubu. Suton sve oblači u plavo, samo Santorini – sirena Kiklada, je u tamnoj haljini. U zagrljaju sunca brzo postade samo obris...

Sunce, venčanje i plaže...

Klearchos Kapoutsis / Flickr.com

Topli zraci sunca obasjavaju Santorini tokom većeg dela godine, čak i za vreme "kišnog perioda" koji traje od novembra do marta. Međutim, i tada je na Santoriniju prijatno, a toplo i suvo vreme traje sve od aprila do oktobra, pa je on idealna destinacija za potpuno uživanje. Interesantno je da tipične jesenje i zimske temperature ne silaze ispod 15 stepeni, a najčešće su oko 20 stepeni.

Proleće je toplije, pa je u proseku od 20-27 stepeni. Na južnoj i jugoistočnoj strani ostrva su i najpopularnije, jedinstvene plaže vajane lavom. Interesantne forme krajolika, crni, beli, crveni pesak, neverovatno blistavi crni kamenčići ostavljaju izuzetan utisak. Severnije plaže su idealne ako želite privatnost, jer su daleko od saobraćaja i gužve, dok se u jugoistočnom delu ostrva nalaze dobro opremljene plaže (Monilitos, Avis i Kamari), gde je sve urbanizovano i podređeno uživanju turista. Predivan spoj plavog mora i crnog peska videćete na plažama Perisa i Perivolos, najpoznatijim plažama.

Na jugu treba posetiti Crvenu i Belu plaža, kao i Vlihadu, mesto gde je vetar krojio pejzaž i koja će vas sigurno ostaviti bez daha. A zbog bajkovitih zalazaka sunca na Santoriniju se poslednjih godina održava i sve više venčanja.

Izvor: Novosti.rs