Kosovska katedrala, najveća na Balkanu

Podeli

Ako bi na pitanje: „U kom gradu na Balkanu je podignuta najveća katolička katedrala?“, odgovorili: „U Zagrebu“, pogrešili bi. Takođe bi bio pogrešan odgovor: „U Splitu, Ljubljani, ili Mariboru.. , jer je najveća katolička katedrala na Balkanu podignuta u Prištini, glavnom gradu teritorije sa dva miliona stanovnika, od kojih je samo 65.000 katolika. Crkva je jednobrodna, u neoromanskom stilu, sa dva bočna zvonika koji će, kada budu završeni, nadvisiti umnogome šesnaestospratni soliter iza crkvenog oltara. Izgradnja zvonika i radovi na unutrašnjosti će trajati još godinama. Treba još mnogo para.

Autor: Zoran M. Cvijić
Izvor: Danas

Ibrahim Rugova je pokrenuo izgradnju katedrale posvećene „majci Terezi“. On je dao plac, u centru Prištine, u vlasništvu države crkvi za izgradnju katedrale, koja je stavljena pod krov prošlog leta. Osvećena je početkom septembra 2010, na godišnjicu smrti majke Tereze, kada se u njoj okupilo preko dve hiljade građana, dok su o bezbednosti posetilaca brinuli mnogobrojni snajperisti po okolnim zgradama.

Prištinska katedrala me neodoljivo podseća na katedralu u Jamasukru, administrativnom glavnom gradu Obale Slonovače. Kopija crkve Svetog Petra u Rimu, nekoliko metara viša od svog uzorka zvrji prazna, jer je većina stanovništva pripada muslimanskoj ili autohtonim mnogobožačkim afričkim religijama. Nema ni sveštenika, te službu drže Poljaci! Čak i retki hrišćani na svoj način doživljavaju tu uvezenu religiju, poput predsednika obližnjeg Toga, For Gnasingbea, koji se deklariše kao katolik. Međutim, on se na zadušnice, 1. novembra poklonio senima svoga oca, prethodnog predsednika u pratnji svojih brojnih supruga, što su mediji zemlje i zabeležili!

Glasilo francuske katoličke crkve „Katolička Francuska“ u martu 2009, u toku izgradnje katedrale prenosi uveravanja biskupa Dode Đerđia, zaduženog za Kosovo, da „nema nikakve protivrečnosti između činjenice da je preko 95 odsto stanovnika Kosova muslimanske vere i izgradnje katedrale te veličine“. Ipak treba imati na umu da je katedrala majke Tereze ne samo najveća katedrala na Balkanu već i najveća bogomolja, bilo koje vere, na muslimanskom Kosovu. Pariski Liberasion povodom osvećenja katedrale piše da ona ima prevashodno politički cilj - da prikaže Kosovo blisko Evropi. Novinar Liberasiona podseća da je i sam Ibrahim Rugova, iz istih razloga, kako se govori u Prištini, prešao u katoličku veru. Politički cilj albanske zajednice, reklo bi se ide naruku rimokatoličkoj crkvi, koja ne odustaje od prozelitizma. Za časopis „Vera i razum“ (Fides & Ratio), apostolski administrator Katoličke crkve sa sedištem u Prizrenu, monsinjor Marko Sopi kaže da je cilj katedrale i da „učini Katoličku crkvu vidljivijom u cilju evangelizacije (Kosova)“.

Monsinjor Zef Gaši, barski biskup, koji je predstavljao papu Benedikta XV prilikom osvećenja katedrale, svojom izjavom za isti časopis „Vera i razum“ otkriva suštinu problema na Kosovu, rekavši da nas osvećenje katedrale „podstiče da se molimo i za pravoslavce sa Kosova koji ne uživaju istu toleranciju zbog etničkih razloga, jer katolici kao i muslimani pripadaju albanskoj etničkoj zajednici, dok su pravoslavci Srbi... Nikakav komentar nije potreban. Zastupnik pape je jasan.

Majku Terezu rođenu u Skoplju, u porodici koja je u Makedoniju došla iz Skadra, kako to primećuje britanska štampa, prisvaja Kosovo, Albanija, Makedonija ali i Kalkuta u Indiji. Bilo ko da je u pravu, katedrala majke Tereze u Prištini, čak i za vreme mise zvrji prazna poput one u Jamasukru.

Tara: Srpska bajka koju je lako voleti

„Ovde stanovništvo često kaže: 'Zlatibor je urbanizovan. To je grad, to više nije planina', a sve u sebi misle: Što Tara nije takva da se i mi ovajdimo'“, u šali nam objašnjava vodič dok se preko Kaluđerskih bara vozimo do Mitrovca.

„Posetioci se uvek iznenade kad im kažemo da u pećini imamo čak i frizerski salon“, otkriva nam vodič dok objašnjava kako Stopića pećina ima sve što je neophodno za život, zbog čega su se neretko u njoj ljudi krili i tokom ratova. Ali, mora se priznati, frizerski salon u jednoj pećini zvuči posve neobično, zar ne?

Pod Bukuljom zdravlje i istorija

Aranđelovac je vekovima u znaku kisele vode, belog mermera i bogate prošlosti. Ponosni na park Bukovičke banje. Jezero Garaši mami ribolovce, a etno-restorani gurmane

Bela Crkva - banatski raj

Na svojim veštačkim jezerima nudi turistima miran odmor. Idila na mestu gde se prepliću bujna vegetacija i „evropska Sahara“

Sremski Karlovci sat po sat

Kada već dođete u Sremske Karlovce, zaista je red da se popnete na vidikovac i da obiđete pesnika Duška, i da vidite šta radi. Jer, ljude je to oduvek zanimalo.

Putevima Tesle kroz Evropu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i Univerzitet Singidunum potpisali su nedavno protokol o saradnji na postavljanju i razvijanju kulturno-turističke rute Putevima Tesle i Stanojevića.

Drvengrad - carstvo filmske magije

Šetnja ulicama filmskih velikana i ćaskanje sa ikonama sedme umetnosti, kafa u “Prokletoj avliji” i ručak kod “Lotike”, samo su neke od čari kojima Drvengrad oduševljava posetioce iz celog sveta.

Ivanjica: Rodno mesto seoskog turizma

Lepa varoš Ivanjica na jugozapadu Srbije smeštena je „u krilu sedam planina“ – Golije, Javora, Mučnja, Čemerna, Čemernice, Radočela i Kukutnice. Najpoznatija ivanjička planina je Golija, koju je zbog izuzetne prirode UNESCO proglasio za rezervat biosfere. Na ovom podneblju čistog i lekovitog vazduha, u selu Devići, pre četiri decenije rođen je seoski turizam Srbije.

strana 1 od 60 idi na stranu