Etiopija - zelena Afrika

Već pri sletanju aviona na aerodrom u Adis Abebi (što u prevodu znači „novi cvet“), padaju prve predrasude o pustinjama, pesku, i ponekoj oazi. Nalazeći se na visini od oko 2300 m, bez obzira na globalni klimatski pojas u kojem se nalazi ova afrička zemlja, trenutno je u toku kišna sezona. Ovo omogućava da veći deo zemlje, koji se prostire na ovim visoravnima i nadmorskim visinama, bude zelen i plodan. Naravno, postoje i sušni delovi, ali se nikako ne može reći da klima nije pogodna za poljoprivredu, glavnu delatnost većeg dela stanovništva.

Vozač u jednom velikom hotelu bio je autoru teksta na raspolaganju kao neka vrsta vodiča kroz kulturne, političke i prirodne specifičnosti Etiopije. Njgovo ime je Tesfaje – što u prevodu sa amharskog, zvaničnog jezika Etiopije, znači „nada“ - i ono je jedino važno u ovoj zemlji. Prezime ne postoji u smislu u kojem zapadna civilizacija koristi porodično ime. U dokumenta se pored imena upisuje i ime oca, ali se taj podatak retko koristi. Zato treba voditi računa da nekoga ne oslovite po „prezimenu“ jer bi to značilo da ste se obratili njegovom ocu.

Gospodin Tesfaje je osoba od oko 30 godina. Zadovoljan je mogućnošću da zarađuje oko 700 bira (1 evro je oko 18 bira). Kao i većina ljudi koje ćete sresti, nasmejan je. Može se reći da je prošao mnogo bolje od većine ljudi koji tokom dana na ulicama pokušavaju da zarade neki bir. Religije

U Etiopiji živi oko 63 posto hrišćana, 33 posto muslimana, a ostalo su tradicionalne religije ovog područja. Za razliku od velikog broja afričkih zemalja, kojima hrišćanstvo donose kolonijalne sile, u slučaju Etiopije nije tako.

Hrišćanstvo se ovde prihvata u IV veku, a Etiopska pravoslavna crkva zajedno sa Koptskom i Jermenskom pripada grupi tzv. dohalkidonskih pravoslavnih crkava. Veliki su vernici i uvek veliki broj ljudi možete videti u blizini crkava. Za vreme velikih praznika ljudi se oblače u belu, svečanu odoru i odlaze u crkve.

Veoma je interesantno videti freske sa Isusom i svecima koji su tamne boje kože. To celokupnoj duhovnosti daje novu crtu. Sveti Đorđe je za njih svetac sa posebnim značenjem i čest je simbol i na svetovnim mestima.

U gradu Aksumu, koji se smatra jednim od mesta hrišćanskog hodočašća, po predanju čuva se zavetni kovčeg u kojemu su pohranjene tablice sa deset božijih zapovesti.

U ovoj zemlji dosta toga završava se na ulici ili u malim radnjama veličine 2 kvadratna metra koje su tik uz ulicu. U oči će vam upasti veliki broj čistača cipela, kojih ima skoro na svakih deset metara po jedan. Pored njih su prepoznatljivi i samozvani čuvari parkinga i kola. To nisu nikakve oficijalne osobe zadužene za neke javne površine ili bezbednost vašeg automobila, već ljudi sa ulice koji će za jedan bir, kao i čistači cipela, učiniti to za vas.

Pored ljudi koji pokušavaju da zarade nešto, na ulicama postoji, veliki broj prosjaka. To vas u početku može deprimirati, ali se na to (nažalost) naviknete. Prosjaci vas samo dozivaju, ali vam ne prilaze i ne vuku vas za rukav, kao što je slučaj u nekim dalekoistočnim zemljama, pa nema potrebe za strahom.

Ulice su prašnjave, najčešće bez trotoara, sa dosta blata sa strane. Tokom vožnje mora se biti obazriv jer i ljudi i životinje prelaze ulicu ili idu duž nje, na svakom mestu. Vozi se sprorije nego u nekim drugim afričkim zemljama poznatim po gužvi u saobraćaju. Na otvorenom putu retko se trubi, a za signalizaciju se najčešće koristi ablendovanje. Pored gradskog autobusa narandžaste boje, mnogo je više malih kombija plave boje (podsećaju na fićine kombije) koji služe za transport po gradu po proizvoljnim maršrutama, pa treba dobro slušati mladiće koji iz njih viču destinaciju na koju idu.

Druženje sa Tesfajeom počinje njegovim objašnjenjem da ovo nije baš najbolji period za posetu Etiopiji zbog kišovitog dela godine. Ipak, teško vam mogu zasmetati pljuskovi koji ne traju celog dana. Upravo kiša i velika nadmorska visina omogućavaju da se usred leta uživa na idealnoj temperaturi od oko 20 stepeni celzijusovih. Velika nadmorska visina je pogodna za turiste i iz još jednog razloga, a to je nepostojanje malaričnih komaraca, pa se ne morate brinuti zbog toga.

Autor teksta je kako bi što više uživao u svakodnevnom životu Adisa odlučio da odsedne kod svog prijatelja, a ne u nekom od hotela. Na prvi pogled će vam izgledati da u Adis Abebi, gradu od oko 3 miliona ljudi, postoji veliki broj hotela, doduše spolja gledano ne baš sjanog kvaliteta. Međutim, ispostavlja se da su u pitanju gostionice ili čak samo restorani za koje se često koristi reč hotel, pa vas to tera na zabludu. Skoro svi veliki hotelski lanci su zastupljeni ovde. I Hilton i Šeraton i Interkontinental... Međutim u pitanju su „ostrva“ u gradu, i u njima nikada ne znate u kom delu sveta se nalazite. Da biste otišli u ove hotele na kafu, kolače ili ručak, potrebno je, pored velikih betonskih barikada, da prođete i rampu, da biste na kraju ušli u oazu bezbednosti.

Što se bezbednosti tiče slično je i sa svim vladinim zgradama. Ograđene su visokim ogradama, uz postojanje velikog broja betonskih barikada na ulazima. Nije dozvoljeno fotografisati ni jednu od ovih zgrada, a ponekad to može biti problem i sa običnim trgovima i kulturno-istorijskim znamenitostima, jer nikada ne znate da li se u blizini opet nalazi nešto što nije za slikanje. Ove mere zabrane fotografisanja pomalo gube smisao koji je imalo pre nekoliko decenija, jer se sve sada može pronaći na Internetu ili Google Earthu.

Etiopija je bezbedna zemlja. Mala je verovatnoća da će se turistima nešto dogoditi iako je svuda velika gužva. Međutim strah za bezbednost postoji zbog povremenih terorističkih bombaških napada ispred vladinih institucija. Najčešće se za ove događaje odgovornim smatra secesionistički pokret koji deluje u somalskom regionu, na istoku zemlje, uz granicu sa Somalijom.

U Etiopiji svega oko 40.000 ljudi koristi svetsku mrežu informacija. Na Internet se još uvek možete nakačiti dial-up modemom. Mobilni operater, jedan jedini u zemlji, upravo najavljuje uvođenje mobilnog Interneta. Što se mobilne telefonije tiče, roming teško da ćete uspeti da ostvarite, pa je najbolje odmah da kupite neku od pre paid kartica sa pozivnim brojem 0910 ili 0911. Mežutim ni ovi brojevi vam neće omogućiti komfor na koji ste navikli čak i u Srbiji, pa poruke verovatno nećete moći da šaljete, ali ćete moći da ih primate. Dakle nove tehnologije su ovde tek u povoju. Ali ih ima. Etiopija ima oko 85 miliona stanovnika, koji su veoma ravnomerno rasopređeni po celoj njenoj teritoriji. Na snazi je parlamentarna demokratija, sa premijerom kao glavnom političkom figurom, dok je predsednik protokolarna ličnopst. Nakon sloma komunističke vlasti početkom devedesetih, uspostavljen je demokratski poredak.

Uporedo za padom komunista, dolazi do okončanja višedecenijskog konflikta između centralne vlade Etiopije i separatističkog pokreta u Eritreji. Sporazumom novih vlasti u Adis Abebi sa Eritrejskim narodnim oslobodilačkim frontom dolazi do stvaranja najmlađe afričke države – Eritreje. Ovime Etiopija ostaje bez izlaska na Crveno more. To što se nije izborila bar za malo parče obale ili jednu (od dve velike) luke je i dalje jedna od glavnih zamerki opozicije vlasti.

Danas je na vlasti koalicija pod nazivom Etiopski narodni revolucionarni demokratski front, čija je najjača stranka Tigrejski narodni oslobodilački front. Premijer Meles Zenavi dolazi iz ove partije, dok je predsednik države pripadnik partije koja predstavlja oromski narod i koja je, takođe, članice koalicije. Vladajuća savez jeste široka koalicija etničkih stranaka.

Tokom 2005. godine, u dva navrata,organizovane su velike demonstracije opozicionih partija posle kojih su gotovo svi opozicioni lideri uhapšeni. Dve godine kasnije su pomilovani, ali je liderka najjače opozicione stranke, zbog tvrdnji da nije tražila pomilovanje, ponovo uhapšena i danas se nalazi u zatvoru.

Opozicionim partijama najviše se zamera nedostatak vizije i planova, kao i to što su kao glavnu aktivnost proklamovali borbu protiv vladajuće strukture, bez ikakvih razvojnih ideja.

Tesfaje, autorov domaćin, na sve ovo kaže samo da je do skora bio pristalica opozicije, ali da ga politika više ne interesuje.

Ova zemlja je zanimljiva i po tome što je tek 2008. godine dočekan novi milenijum i ovde je trenutno 2002. godina. Kalendar im se sastoji od 13 meseci, od kojih 12 meseci ima po 30 dana, a trinaesti mesec ima 5 dana.

Pored kalendara i datuma u Etiopiji vas može iznenaditi i neki natpis na kancelarijama ili prodavnicama na kojima recimo piše: „Pre podne od 2:30 do 5:00; Posle podne od 8:00 do 11:00“. Ništa čudno. Etiopljani dan računaju od 6 časova ujutru, pa onda navedeno radno vreme dobija smisao. Dvokratno radno vreme vas vrlo brzo dovodi do još jedne lokalne navike. U periodu od 12:30 do 13:30 časova ništa ne radi, jer se tada odlazi na pauzu za ručak. Ovo je za njih svetinja. Više od pauze. U pitanju je dnevni ritual. Nešto slično siesti. Zato ništa ne treba planirati za sredinu dana.

Mladi domaćin Tesfaje nije poseban po svom poznavanju engleskog jezika. Skoro svi govore engleski. On nije zvaničaj jezik, ali je skoro sve prevedeno: nazivi ulica, zgrada, natpisi na radnjama, veliki broj dnevnih i nedeljnih novina... Čak i službeni glasnik izlazi na engleskom. Ovo u potpunosti olakšava boravak strancima u ovoj zemlji.

Etiopska nacionalna kuhinja je jako specifična i teško ju je uporediti sa nekom drugom kuhinjom. Sigurno je da je dosta začinjena i ljuta. Tradicionalno se jede prstima, tako što se kidaju komadići njihovog hleba (koji podseća na palačinke napravljene od crnog brašna) i sa njima sa tanjira uzima sadržaj. Veoma dobar obrok možete imati za sumu od 50 do 100 bira (oko 5 evra), a domaće, veoma dobro pivo „Sv. Đorđe“ za 10 do 15 bira (oko 60 dinara).

Autor je imao priliku da u poseti prijatelju svoga prijatelja, porazgovara i sa tamošmjom kućnom pomoćnicom Jodit, koja je sa sela došla ovde da radi za platu od oko 300 bira, i smeštaj u zatvorenoj kolibi u dvorištu veličine 5-6 kvadrata. Iako vas ovo ostavlja pod utiskom, na kraju shvatite da je ona uspela da dođe u veliki grad, što je i bila želja.

Radna snaga je veoma jeftina. Najbolji način da to shvatite jeste ispred jedinog sinepleks bioskopa u Adisu, koji ima 4 bioskopa i donosi najnovije filmove holivudske produkcije. Ispred tržnog centra u kojem se bioskopi nalaze, ukoliko je kiša napolju, nalaze se tri čistačice, koje je autor slobodno nazvao „čistačice kiše“, koje za svakim posetiocem brišu kaljave tragove. Ali za svakim. U Srbiji bismo stavili ostatke kartonskih kutija, ali ovde je radna snaga dovoljno jeftina da je možete angažovati i za ovakve poslove. Takođe pred ljudi na biletarnici, imate obezbeđenje koje vas pretresa, cepače karata, obezbeđenje u sali i, na kraju, osoblje koje vas sprovodi do vašeg mesta, iako je ono potpuno čitljivo na karti.

Ukoliko vas pitaju odakle dolazite, a vi odgovorite „iz Srbije“, učtivo će potvrditi, ali verovatno je da neće shvatiti, u stvari, odakle dolazite. Zato je zgodno da uvek na kraju toga kažete da je to nekada bio deo Jugoslavije i onda će im sve biti jasno. Upitaće vas i za Tita uz široki osmeh, a mlađi za Nemanju Vidića ili Milutina Sredojevića, trenera državnog prvaka u fudbalu.

Jugoslovensko-etiopsko prijateljstvo seže u period pre stvaranja nesvrstanih. Josip Broz Tito i car Hajle Selasije su bili veliki prijatelji. Tito je Etiopiji poklonio prvi brod za njihovu mornaricu, a za uzvrat je dobio vilu u centru grada, koja je kasnije postala ambasada Jugoslavije, a sada je ambasada Srbije.

Hajle Selasije (u prevodu „moć svete Trojice“) je i više nego istorijska ličnost, veliki lider, car cele Afrike (kako su ga zvali). Bio je inspiracija Afro-amerikancima, i ostvarenje sna ponovnog buđenja afričkog kontinenta. Njegovi, možemo reći, više nego poštovaoci, odnosno oni koji su u njemu videli i božansku osobu, po njegovom imenu pre kurinsanja ras Tafari (princ Tafari) nazvani su rastafarijanci. Inspiracija je na neki način i rege muzičarima. Idol je bio i ostao velikom broju stanovnika afričkog kontinenta. Kao i njen nekadašnji lider, Etiopija je veoma ugledna zemlja afričkog kontinenta. U njoj se nalazi sedište Afričke unije (pandan EU), ogranak Ujedinjenih nacija za Afriku, kao i kancelarije brojnih drugih svetskih, vladinih i nevladinih, organizacija zaduženih za ovaj kontinent.

Etiopija je jedina zemlja ovog kontinenta koja nikada nije bila pod kolonijalnom vlašću. Jedino su je, u periodu 1936. do 1941. godine, okupirale fašističke italijanske trupe. Pored toga, kontinuitet državnosti i istorije je veoma dugačak, a ime Etiopija se za promenljive teritorije ovog regiona koristi još od 4. veka.

Ovaj deo Afrike poznat je i po tome što su u njemu nalazišta najstarijih ljudskih staništa. Severno od Adis Abebe otkrivena je Lusi, najstariji primerak Australopithecusa, nazvan Australopithecus afarensis, po regionu Afar u kojem je pronađen.

Etiopija je, iako siromašna, jedna od zemalja na afričkom kontinentu koja pokazuje značajan ekonomski rast u proteklih nekoliko godina. Važan je partner SAD, što uz činjenice da se sve važnije institucije u Africi nalaze upravo u ovoj zemlji, govori o njenim perspektivama.

Spoj duge tradicije, bogate kulture, geografske pozicije i dobre klime, političkog ugleda i dr, pokazuju koliko je ova zemlja drugačija od onoga što je slika koju ima prosečan stanovnik naše zemlje.

Ne brinite, autor se vratio malo mršaviji, ali ne zbog gladi koja tamo vlada, već zbog dinamike obilaska ove prelepe zemlje. Primarna zdravstvena zašita je znatno unapređena prethodnih petanestak godina. Uvedeno je obavezno vakcinisanje odojčadi, pa je smrtnost ovog dela populacije znatno smanjena. Problem virusa side je takođe veliki, mada je procenat zaraženih znatno manji nego u nekim drugim afričkim zemljama. Država, na razne načine, uz međunarodnu pomoć, pokušava da obrazuje mlade i tako zaustavi širenje ovog virusa.

Etiopija od međunarodne zajednice i različitih organizacija za pomoć i razvoj prima značajna sredstva koja su namenjena najsiromašnijima, bolesnima, ali i razvoju državnih sistema brige o ovim društvenim grupama.

Poslednjih nekoliko godina ovde je zabeležen dvocifren privredni rast, a prošlogodišnja visoka inflacija sada je svedena na jednocifrenu.

Piše: Nikola Božić

Foto: N. Božić