Muzej Sigmunda Frojda

Podeli

Otac psihoanalize kao da se i danas neprimetno gega odajama kuće u kojoj je živeo. Putna torba sa inicijalima S.F., knjige, antikviteti i udobni kauč prekriven persijskim ćilimom na kojem su se odigravale seanse, piše Volkskrant

Utemeljivač psihoanalize je skoro 80 godina živeo u Beču koga je napustio kada su nacisti zauzeli Austriju. Tada beži u London. Obe kuće pretvorene su danas u muzeje: u jednoj se oseća nemo prisustvo Frojdovog duha, u drugoj beživotno zjape Frojdove lične stvari.

Mora da u svakoj kući slavnih postoji nešto što može da se iskopa i da zaintrigira, jer u suprotnom ne bi postojao razlog da se iste te kuće pretvore u muzeje.

Možda je to osećaj veličine i važnosti ili pak duh genija koji je nekada u istim tim sobama živeo i koji sebe sada misteriozno prikriva ispod parketa sa šarom riblje kosti ili u rukohvatu štapa od slonovače ili pak u kožnoj putnoj torbi sa inicijalima: S.F.

Frojdov duh kao da i dalje tumara kroz odaje stana u Beču. Ono malo što na njega podseća sasvim je dovoljno da se stekne utisak da se on, otac psihijatrije, i dalje neprimetno gega kroz prostorije, pali cigaretu, iskašlje i seda u kožnu radnu stolicu koju je naručio samo za sebe: stolicu sa tačom Henrija Mura i 2 masivna naslona za ruke preko kojih bi prilikom čitanja oklembesio noge.

Berggasse 19: nekada, 1891. godine bila je to novoizgrađena kuća sa 11 soba gde su Frojdovi pacijenti, porodica (šestoro dece), tetka i stanodavka skupa živeli. To je mesto gde je Frojd čitavih 47 godina živeo, razmišljao, pisao i slušao pacijente, mesto gde se ispilela psihoanaliza.

Danas je to muzej, jako čudan, prilično prazan. Vidi se da je rađeno na oživljavanju autentične atmosfere, ali nedostaju ključni elementi: radni sto, stolica i pre svega kauč: Frojdov kauč na kojem su njegovi pacijenti ponekad i po 10 sati kontinuirano ležali i pričali o sebi, dok je Frojd ćutao pogleda zalepljenog u jednu tačku. To je, nesumnjivo, najpoznatiji kauč na svetu.

Stvari koje nedostaju nalaze se na jednom drugom mestu. Lokacija je London, Maresfield Gardens 20, kuća u kojoj je proveo samo poslednju godinu života, danas takođe pretvorena u muzej.

Dakle, Sigmund Frojd 2 puta: u jednom muzeju njegov duh, u drugom njegove stvari. Jedna apsurdna situacija koja simbolizuje krah Frojdovog života.

Frojd je pripadao Beču isto onoliko koliko je Beč već pripadao Klimtu, Šileu, Kokoški, Vitgenštajnu. I čini se kao da i danas koračaju gradom pored kafea, mimo lepo odevenih ljudi koji nedeljom po podne ispijaju mali Schwarzer ili Brauner i izlistavaju svoje novine.

Bukvalno u poslednjem trenutku, Frojd je mogao da napusti grad, u junu 1938. nacisti su čistili Beč od jevrejskih intelektualaca. Frojd je otišao u Beč, a pri odlasku morao je pismeno da potvrdi da nije bio ugrožen. Preporučujem svima Gestapo, pisao je. Pri dolasku u London Frojd je izjavio da će kraj života provesti u slobodi i nadi.

Preseljenje je bilo potpuno, poneo je sve sa sobom. Nakon godinu dana, Frojd napušta svet zauvek. U Londonu, njegova kćerka Ana Frojd, dan nakon očeve smrti, zaključava Frojdovu radnu sobu. Sve je moralo da ostane onako kako je bilo. I dan-danas je upravo tako kako je Ana ostavila. Želela je da se i nakon njene smrti stvari ne diraju i da soba ostane kao spomenik njenom ocu.

Sva magija skrivena je u londonskoj ulici u radnoj sobi: podni parket sa debelim slojem laka, na stolu knjiga preko koje su naočare, njegov žig, pored otvorena kutija za naočare.

Frojd je radnu sobu, kao i onu u Beču, napunio slikama iz prošlosti koje su mu stajale pred očima pri svakoj rečenici koju je zapisivao – kao posmatrač partije šaha koji tefteri svaki potez.

Svuda po sobi razasuti antikviteti: vitrine pune egipatskih, rimskih i starogrčkih slika. Ko ne zna da je ovde živeo Frojd, pomislio bi da je u pitanju arheolog. Mada i sam Frojd je tvrdio da je posao psihijatra isto što i posao arheologa: kopaj dok ne dođeš do srži, do jezgra.

Soba je okružena policama za knjige, a između, u toj hrpi istorije i znanja, gotovo neprimetno samuje kauč. Spomenik psihijatriji. Baš tu pored zagasito zelene fotelje gde je on, doktor za dušu, strpljivo slušao ispovesti o snovima i strahovima.

To je jedan prilično kratak krevet prekriven persijskim ćilimom, ljubičastim jastucima sa art deco motivima nagomilanih na vrhu. I upravo tu, ležali su i pričali – oko 500 pacijenata koje je od 1891. preslušao. I tako godinama, jednu za drugom. Asocijacije na zadatu reč – u tome se sadržala metoda. I kada sve to znate, onda je lako zamisliti ga kako i sada sedi u svojoj maslinasto zelenoj stolici.

Frojd – Beč

Muzej Sigmunda Frojda u ulici Berggasse 19 otvoren je od 9-17, ulaz je 7 €. U okolini je dosta kafea koji pretenduju na titulu Frojdovih kafea , ali samo 2 zapravo to i jesu: kafe Landtmann (Dr. Karl Lueger-Ring 4) moderan i veoma šik, i kafe Korb (Brandstätte 9) u koji navraćaju studenti i umetnici.

Frojd – London

Izvan centra, ulica Maresfield Gardens 20. Otvoren od srede do nedelje, od 12 – 17, ulaz 6.5 €. U muzeju možete odgledati porodični film, uz komentare Ane Frojd, posle koga će vam Frojd ostati u sećanju kao zabavan i veseo dedica.

Frojd – Češka

Postoji i treći muzej u Frojdovoj rodnoj kući u češkom gradu Príbor. Adresa: Lidická 50, 742 58 Príbor.

Prevod: Nevena Kukoljac

Pratite 92Putovanja na Instagramu!

Klajnvalzertal: Udahnite životnu energiju

Područje oko mestašca Klajnvalzertala u Austriji nudi šetnje kojima se vraćaju izgubljena životna energija, vitalnost, ravnoteža i mir. Njihov program je za sada prvi i jedini na svetu i uskoro bi mogao da postane trend.

Beč: u kratkim crtama

Beč. Grad valcera, umetnosti, kulture (ne kaže se bez razloga “Bečka škola”). Ali ovaj grad nudi mnogo više od toga. Iako je udaljen svega oko 6 sati vožnje od Beograda, svetlosne godine su u pitanju kada uvidite razlike.

Beč: kapija Balkana

Beč je vrlo popularan kao destinacija za vikend – odmore: za takve aranžmane se najčešće odlučuju turisti i Slovačke, Češke, Slovenije, Bosne i Srbije.

Himna koja ujedinjuje Evropu

Ako ste u prilici, ne propustite jedan veliki pogled na krovove Beča. Veličanstven je pogled na zlatni grad koji se pruža sa Kalenberga, vidikovca do koga se dolazi kroz Bečku šumu.

Čudno selo još čudnijeg imena

Ni manjeg sela ni „luđeg“ imena. U Austriji doduše, postoje sela zanimljivih, bolje rečeno „škakljivih“ imena, kao što su Kising, Peting... ali za turiste je najinteresantnije selo koje se zove - Fuking.

St Johan u Tirolu – miljenik bordera

St. Johan (St Johann) u Tirolu Šnevinkl, Austrija (Schneewinkl) je popularno i živopisno odmaralište koje nudi mnogo toga i ljubiteljima zimskih sportova, ali i onima koji ne skijaju.

Kicbil – snežni dragulj Austrije

Mnogi će na pomen Kicbila odman pomisliti na legendarni spust koji oduzima dah i koji je glavni razlog velike popularnosti tog mesta. Ipak, taj austrijski ski centar ima mnogo toga da ponudi i pre i posle te nedelje kada je domaćin najboljim skijašima današnjice.

strana 1 od 8 idi na stranu