Vršac, istina iz čaše

U vinogradarevoj ruci pruženoj iz oblaka zlatan grozd. U jednom zrnu kula od kukuruza, u drugoj čaroban breg, u trećem ravnica majka. U ostalim zrnima, ulice zaspale u podne i poslednje neukroćene gajde, napisao je svojevremeno Vasko Popa o Vršcu.

Nepregledni vršački vinogradi bili su oduvek inspiracija umetničkih duša, mada te krajeve vole i obični ljudi. Uredno zategnuti i poređani čokoti loze i tišina koju ništa ne remeti, prava su blagodet za čoveka iz grada, pogotovo sredinom marta dok loza još „ćuti“. Od autohtonih i starih sorti ovde se još gaje župljanka, smederevka, šasla bela, rkaciteli i kreaca, stara bela sorta vinove loze koja se oduvek gaji u Banatu. A Vršački breg, Gudurica ili Veliko Središte su pojmovi koji dobrog poznavaoca banatskih vina odmah podsete na kraj u kome se gaji najkvalitetnije grožđe i proizvodi dobro vino čemu doprinose i povoljni geografski i klimatski uslovi.

Prvi vinogradi u ovim krajevima pominju se u „davna vremena“ a 1494, na dvoru ugarskog kralja Vladislava Drugog, za akov vina iz vršačkog vinogorja plaćeno je 10,5 zlatnih forinti. Turski putopisac Evlija Čelebija u svojim putopisima iz 1660. i 1664. pominje Vršac i vinograde na bregu, u kojima rađa rumeno, ukusno i slatko grožđe. Zanimljiv je i podatak o prvoj izložbi vina u Vršcu, održanoj 1857. u kafani „Kod dva ključa“, što su ujedno bile i kvalifikacije za izložbu u Beču iste godine, kad su vršačka vina prvi put izlagana i kad su nagrađena srebrnom medaljom, a na velikoj svetskoj izložbi, u Beču 1873. pojavilo se 37 vršačkih vinogradara sa 227 eksponata - vrsta vina.

Vršačko vinogorje je kraj u kome svi koji imaju parče svoje zemlje imaju i svoje vinograde i podrume u kojima čuvaju vino, a svaka (puna) flaša je posebna robna marka. I dolazak u Vršac uvek je nameran, jer svaki korak vodi ka nekoj uživanciji, bilo da je rečo istoriji, spomeniku, ulici, zgradi u kojoj se rodio ili živeo neki znameniti Vrščanin. Gostoljubivi domaćini u okolnim selima nastojaće da svaki trenutak boravka učine prijatnim i nezaboravnim. I zato kad vas put nanese u Vršac, Guduricu ili Veliko Središte treba poslušati njihov savet, sedeti, razgovarati, slušati, gledati i što je najvažnije - ne žuriti.

Tako je bilo i sa grupom novinara koja je posetila novi pogon Koncerna Bambi - Banat za proizvodnju čokolade, koje su domaćini odveli na jedno pomalo mistično mesto - podrum Krstov u Velikom Središtu. Uz degustaciju vina domaćin Đorđe Krstov izneo je na sto domaće proizvode, među kojima je pored čvaraka i „leba s masti“ posutog alevom paprikom, bio i gulaš od mesa mangulice, vrste svinja koja je donedavno bila zaboravljena. Usput, to je bila i prilika da se neki od novinara nadmeću za titulu viteza, milosnice vina... a diplome su „pečatirane“ ispijanjem čaše - naiskap, uz pesmu i svirku harmonikaša. Provereno, od degustacije dobrih vina nećete se napiti, ali ćete sigurno uživati.

Srbi Jovanoviću, jednom od naših kolega tog dana, posle probe nekoliko vrsta vina, Krstov je, kao predsednik komisije, dodelio diplomu degustatora, mada je mogao i da osvoji diplomu zaslužnog, protokolarnog ili vrhunskog poznavaoca vina. „...diploma se dodeljuje vama koji verujete u plemenitost vinove loze i koji poštujete boga Bahusa i nas koji smo njegovi verni poslanici - veliko hvala“ zajedno s latinskom sentencom „u vinu je istina“, piše na diplomi koju mu je predao Đorđe Krstov, obučen u vitešku odoru viteza Banatskog vinskog reda „Svetog Teodora“.