Čerević: Uživanje na sremački način

Podeli

U sremačkom selu Čerević, umorni od iščekivanja zakona, pravilnika i kojekakvih studija (ne)izvodljivosti, sami su se upustili u eko-turizam i tako je nastao istoimeni Etno-eko klub.

Izvor: Blic

Do Etno-eko kluba „Čerević” ne postoje putokazi. Izostavljeni su sa razlogom. Jednim delom i zbog piva.

- Nismo drumska kafana u koju će svraćati putnici namernici na ladno pivo. Čak ga ni ne služimo. Kod nas se dolazi da se odmori duša. Da se odomaći, opusti i uživa. Ovde se ne dolazi od - do, već samo „od - pa dokle te volja” - objašnjava Duško Vidak, vlasnik i osnivač kluba.

Osnivač Turističke organizacije Vojvodine i Asocijacije za seoski turizam, Vidak je 37 godina u turizmu. Poslednjih par godina se grčevito bori sa nedorečenim zakonima o turizmu, nelogičnostima brojnih pravilnika i usamljenim pokušajima „otvaranja očiju” nadležnih. Umoran od praznih reči, Vidak je odlučio da im na praktičnom primeru pokaže šta se sve može u Sremu kada se čovek zainati.

Pre dve decenije je kupio u Čereviću nekada gazdačku kuću, sazidanu još 1928, koju je od tada počeo počeo da prilagođava uslovima potrebnim za razvijanje seoskog turizma. Tako je od nekadašnje gazdačke napravio je etno-eko kuću, udobno pribežište koje, ne remeteći tradiciju i prvobitnu arhitekturu nekadašnjeg gazdinstva, pruža sav komfor.

Klasična „švapska” kuća koja se prostire u ćirilično slovo P, visokih plafona, sa puno vrata bogate stolarije ukrašene staklom danas je otvorena za sve koji bi da se sakriju od buke i urbanog života. I to nije sve. Gostima su otvorena vrata i od povećeg vinskog podruma čiji zidovi su „tapacirani” policama sa najboljim sremačkim vinima. Tu je i kačara, prostorija u kojoj se nekada pravilo vino, a danas se u njoj za udobnim drvenim stolovima degustira. Mada su, kažu domaćini, retki oni koji se ovde zaustave samo na degustaciji.

- Još nismo imali gosta koji je uspeo da se „izbori” sa svim što mu iznesemo na astal - kaže Vidakov partner i domaćin eko-kluba „Čerević” Ljubomir Simić, napominjući da je nema dana a da neko ne rezerviše boravak u njihovom etno klubu.

Zahvaljujući njima, u Čerević su prošlog leta svraćali i Englezi, Mađari, Slovenci, Nemci... Neki su po prvi put probali domaću kobasicu i sir, drugi su po prvi put spoznali pijanstvo od domaćeg Lolinog vina, treći se provozali Dunavom... Ovde se sve radi po volji posetioca, ma koliko on izvoljevao.

- Čerević je idealna lokacija, sa desne strane mu je reka, a sa druge planina. Pecanje, posete manastirima, planinski biciklizam, vožnja čamcem i izleti na prekrasnim dunavskim obalama su samo neki od sadržaja koje nudimo gostima. Naravno, ugađamo i onima koji kod nas dođu kako bi se odmorili, „otćutali” i „odsamovali” par dana - kaže Vidak, koji ima želju da u svoj projekat uključi celo selo.

Domaće vino, šunke, kobasice, kuleni, slanina..., specijaliteti su skoro svakog domaćinstva u Čereviću, koji se najčešće nalaze za trpezom u ovom Etno eko klubu. Mada bi od eko turizma koristi imali mnogi, posredne ili ne, država, tvrdi Vidak, još uvek ne ume da iskoristi potencijal koji joj je „pred nosom“. Do tada, Vidak i slični njemu se snalaze na svoj način, a broj njihovih gostiju i interesovanje koje vlada dokazuju da su na pravom putu.

Mir

Eko-etno kuća „Čerević” raspolaže sa dvanaest soba i šest apartmana, a noćenje, u koje je uračunat i obilan sremački doručak, košta 15 evra. Da se ne bi remetio mir - zaštitni znak kuće, ovde ne postoji kafana ili živa muzika. Ipak, za goste koji bi uz odmor ipak malo i da „teraju kera” na raspolaganju su obližnje čarde na Dunavu sa odličnim tamburašima.

Kako stići

Mada putokaza nema, do etno kuće „Čerević” se lako stiže. S obzirom na to da se boravak mora rezervisati, dovoljno je pozvati Ljubomira Simića na 064/2627-432 ili poslati mejl na simicljubomir@nadlanu.com i domaćini će vas sačekati na dogovorenom mestu. Ili se prosto uputiti iz Beograda preko Rume put Beočina i stići do Čerevića.

Bosiljgrad, planine i sneg

Bosiljgrad se nalazi u prostranoj kotlini u kojoj se spajaju Božička i Ljubatska reka i dalje teku kao Dragovištica. Kažu da je nekad tu vladao kralj Busilo po kome je i grad dobio ime.

Zlatar, rehabilitacioni centar

Na Zlataru srce aktivira rezervnu krvnu mrežu koja uz rehabilitacione tretmane omogućava oporavak krvotoka i čitavog organizma. Na ovoj visini dobro se osećaju i zdravi i bolesni.

Zlatibor za početnike

Netaknuta priroda, divlja gradnja, divni ljudi i opasni nakupci. Nekada su Zlatibor nastanjivali Iliri, a posle njih Rimljani. Danas su tokom sezone tamo uglavnom plavuše na visokim štiklama, u minićima, i momci u uskim duksericama, bez obzira na godišnje doba, kafić ili pešačku stazu.

Prošle godine obeleženo je punih 140 godina od osnivanja "Osnovatelnog fundatorskog društva lekovite kisele vruće vode u Vrnjcima", a da se Rimsko carstvo nije raspalo danas bi Rimljani, sudeći po starom rimskom izvoru Fons Romanusu, obeležavali možda i 1500 (ili više) godina korišćenja lekovitih i toplih vrnjačkih izvora.

Palić, zoološki vrt

Palićki Zoološki vrt je jedno od mesta na koje gotovo svi posetioci Subotice redovno odlaze. Po načinu na koji je uređen, ovaj zoo-vrt je ne samo zoološki veći botanički - u njemu živi i raste oko 1.300 životinja, iz oko sedamdeset životinjskih vrsta i oko 80.000 biljaka.

strana 1 od 5 idi na stranu