Stara Palanka, kafana u svakoj kući

Podeli

Kao da svaka kuća u Staroj Palanci, banatskom seocetu na ušću Nere u Dunav, nekih petnaestak kilometara od Bele Crkve, ima svoju kafanu. Ma, još bolje, kao da je svaki žitelj mestašca - a ruku na srce, nema ih mnogo, tek 22 “stalna” - ponosni vlasnik ribljeg restorana.

Izvor: Večernje novosti

- Nije baš tako - smeje se Olgica Đelić, meštanka i, naravno, gazdarica jednog od lokala, “Graničara”. - Ne računajući vikendice Vrščana, imamo 11 kuća, a pet kafana. Eto, ne dođe ni jedna na dve kuće. Ono, jeste da u selu nema nijedna prodavnica, ali šta ćeš sad... Snalazimo se i ne živimo loše, uopšte, uvek upućeni na veliku reku.

“Graničar”, “Sunce”, “Dunavski cvet”, “Staro sidro” i “Dunav” načičkani su duž jedine ulice, Dunavske (kako bi se drugačije i zvala). Sve kafane rade, potvrđuju nam domaćini, i to dobro. Čak i preko zime. Samo jedna zatvori vrata van sezone, od novembra do aprila. Rumunima se, na primer, baš isplati. Granični prelaz nije daleko, a ovde je sve neuporedivo jeftinije nego kod njih - priča nam Jovica Pavlov, konobar “Graničara”, dok listamo najpopularnije štivo na svetu, kafanski meni. Neuporedivo je i sa Beogradom: skoro duplo jeftinije u odnosu na izvikane riblje splavove duž Save i Dunava. - Svraćaju i oni koji se spuštaju Dunavom, a stižu nam i stalna, velika društva, iz Bele Crkve, Vršca, Smedereva, Beograda...
U “Graničaru” smo ovog oktobarskog ranog popodneva, dok šiba dunavski vetar, jedini gosti. Ni drugi restorani ne stoje bolje.

- Ih, to je zato što je radni dan. Petkom i subotom bude potpuna ludnica - kaže Jovica. On svakog dana putuje na posao iz Bele Crkve. - Prave se svadbe, rođendani, ispraćaji, punoletstva. Čak i daće.

Nije prodavnica jedini problem: u Staroj Palanci, u suštini, nema ni mobilnih telefona, jer ih “kače” rumunske mreže. Postoji, doduše, jedna “halo govornica”. A javni prevoz - to je skela koja jednom dnevno odvozi putnike do ispod tvrđave Ram, na drugoj obali Dunava.

- Narod ovde živi od ugostiteljstva i ribarenja. Prodaju ulov restoranima, a viškove na pijaci. Tako i zima prođe. Najstariji restoran u mestu je baš “Graničar”, koji je napravio moj svekar, gazda-Đela još 1966. godine, pošto je otkupio zemlju na kojoj se nekada nalazila karaula - kaže Olgica. - Za ovih više od 40 godina dolazili su i poznati. Bili su nam svi komunistički prvaci, osim Tita. A konkurencija? Cene su ujednačene i svaka kafana, jednostavno, ima svoje goste. Ma, sigurno bi neka prestala da radi, kada ne bi bilo posla za sve.

DECA

Među 22 stanovnika Stare Palanke je čak petoro dece, uzrasta od 7 do 12 godina. U selu nema škole, pa zato klinci prvo idu u četvorogodišnju u Banatsku Palanku, a potom u još nekoliko kilometara dalji Vračev Gaj.

J. JOVANOVIĆ - M. PRELEVIĆ

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 539 idi na stranu